Gde se kupa Miloš Obrenović

Šta je „bridžing“ zna svaki đak koji se nije spremio za čas, a prozvala ga istoričarka.

Profesorka: „Miloševiću, da čujemo vladavinu Miloša Obrenovića.“

Milošević: „Miloš Obrenović je vladao Srbijom. On je ubio Karađorđa, koji mu je bio kum. A Karađorđa je nasledio sin Aleksandar, ali to nije ovaj Aleksandar Karađorđević što je oženjen Katarinom. Ovaj ne zna srpski, a i ne vlada Srbijom, iako živi u Belom dvoru kao da vlada, jer ga je tu pustio Zoran Đinđić koji je bio premijer Srbije dok i njega nisu ubili. Aleksandar ima trojicu sinova, od kojih je najstariji abdicirao na mesto budućeg kralja u Republici Srbiji, a u korist mlađeg koji isto ne govori srpski, ali ima tviter na kojem govori. E taj mlađi ima mamu špansku princezu i baba kumu kraljicu Elizabetu iz Engleske, koja je sad slavila 70 godina na vlasti, ali na balkonu nisu bili princ Hari i Megan, jer je Megan…“

Profesorka: „Miloševiću!“

Milošević: „Molim profesorka.“

Profesorka: „Sedi jedan.“

To vam je ukratko bridžing. I kao ovaj odgovor na pitanje o Milošu Obrenoviću, pred svakim dobrim novinarom morao bi da se završi sa „sedi jedan“. Ali, srećom po naše političare, njihovi ispitivači daleko su tolerantniji od zemunskih nastavnika.

Uzmimo primer predsednika Srbije. Upitan kako teku pripreme za zimu s obzirom na stanje u EPS-u i cene gasa, čovek kome bridžing dolazi prirodno poput jutarnjeg zevanja, izjavio je doslovno ovo:

– Što se tiče priprema za zimu, one teku. Ali kako da kažem, zavrnuto je nešto na Severnom toku, iste sekunde za 15 odsto skoči cena gasa. To su nemoguće borbe. Razlika između 1.000 i 2.000 dolara, između 15 i 30 miliona evra je za nas razlika. Kukao sam dok nisam našao rešenje i dok nam predsednik Si nije pomogao. Ovde iskrvarite 100 miliona za sedam dana. Država krvari, ne može to da iznese i da prihvati. Glavna briga je nekima da idu na more, pa će se kupate zimi, ali ne znam da li u hladnoj ili toploj vodi. Nova Vlada kad se formira moraće da radi. Pola što kažu da su spremili, mi uhvatimo da lažu – rekao je predsednik.

I? Kako teku te pripreme za zimu? Sve ste shvatili, jel tako?

Čoveku koji u samo 10 rečenica uspe da poveže cenu gasa, predsednika Kine, brčkanje na moru, tuširanje hladnom vodom zimi i lažove u Vladi Srbije – Udruženje PR stručnjaka treba da dodeli neku specijalnu nagradu za životno delo.

Predsednik, međutim, ne bi bio tako jedinstveno vešt komunikator da njegov odgovor „od Miloša Obrenovića do Megan Markl“ nije ispunjen sa daleko više smisla od ovog učeničkog što zaslužuje keca. Jer, u samo 10 rečenica, predsednik je uspeo: 1. da izbegne odgovor na postavljeno pitanje, 2. da se predstavi kao čovek koji se bori sa džinovskim problemima za naše dobro, 3. da nas podseti da je on lično spasio državu svojim bliskim odnosom sa jednim od najmoćnijih ljudi na svetu, 4. da druge omalovaži kao neodgovorne slabiće i lezileboviće koji uživaju u odmoru, dok za njega nema predaha dok grčevito radi za narod i 5. kao strogog šefa koji sve drži pod kontrolom i ništa mu ne promiče.

Za jedan tako kratak pasus, nije malo, zar ne?

Posebno je zanimljiva opaska o kupanju na moru. Ne znamo na koga je predsednik tačno mislio, sem da nije mislio na Dodika – Mile je od Putina dobio istu cenu gasa kao što je imao do sada, dok će Srbija morati da plaća po naftnoj formuli, a trećinu gasa možda čak i po berzanskim cenama – znači puno skuplje nego do sada. Drugačije rečeno, zapadno od Drine će se sigurno tuširati vrućom vodom.

Znači da je predsednik mislio na nekog drugog. Na neidentifikovane, ali uvek omražene figure prosečnom glasaču: dekadentni Zapad i još dekadentniju opoziciju. One lenje i bahate što znaju samo da se izležavaju na plaži, trošeći narodne pare, dok on ne ume da se odmara, nego samo radi, skromno i vredno, odgovorno i neprestano – da narod bude siguran. More je posebno pogodna meta za ovakvu propagandu, jer prosečan srpski glasač emotivno reaguje na ovu temu: Po statistici, polovina ljudi u Srbiji sebi ne može da priušti sedam dana odmora van sopstvene kuće. To je ona polovina koja žudi da ode na more, ali ne može i koju je zato lako okrenuti protiv onih koji mogu. Zato predsednik „nikad“ ne ide na more, on ne voli da se „prevrće ko jaje na oko“ na plaži, on možda ode „na jedno popodne“ na Borsko jezero i tako dalje, sve u tom stilu.

Propaganda dakle jeste za peticu, ali to što su posle deceniju vladavine, građani Srbije i dalje pri začelju Evrope po sposobnosti da odu na bilo kakav odmor, to je za jedinicu.