Izvinite, gde vam je NIP?

Tu smo štošta nabrojali, prisećajući se preciznih obećanja predsednika Aleksandra Vučića: fabriku čipova, kulu u Beogradu na vodi, Tenisovu fabriku svinja, platu od 500 evra, socijalne karte, platne razrede, zatvorena sva poglavlja u pregovorima sa EU, a do tog trenutka bi trebalo i da je Vučić obišao „baš sve škole i baš svaki školski toalet u Srbiji“. Ako je ovo poslednje ispunjeno, to onda znači da Srbija ima okruglo 15 školskih toaleta. Ali ostavimo to sad po strani.

Kad bismo danas, godinu dana kasnije, pisali isti tekst, pored svega gore navedenog, od čega i dalje ništa nije ispunjeno, morali bismo na spisak da dodamo i nešto novo: Nacionalni investicioni plan.

Sećate se famoznog NIP-a? Dinkićevo čedo, koje je volšebno pojelo sve naše pare, ali srpska privreda od toga nije porasla, sada se ponovo pojavilo, ovog puta u Vučićevoj viziji vesićevske prefinjenosti. Novi NIP vredan 12 milijardi evra, obećao je predsednik, biće predstavljen javnosti „petog ili šestog decembra“. Svi projekti će biti pobrojani i svi njihovi detalji poznati, obećavao je. Šta se desilo?

„Peti ili šesti decembar“ je prošao, a svi NIP-ovi nikom ponikoše. Javnost koja već dva meseca treperi kao trijumfalna kapija u Knez Mihajlovoj iščekujući spisak ulaganja u svoj bolji život, sad može samo da uzdahne i ugasi se, iako smo daleko od maja, meseca u kom se novogodišnja čarolija u Beogradu tradicionalno završava, a Kiplajt dobija novi tender.

Gde je NIP?

Hoće li grandiozno obećanje stići kao novogodišnji poklon, hoće li ipak sačekati predizborni finiš, da li će čekati priliku da posluži kao medijska dimna bomba za slučaj neke nove afere ili će prosto ostati na spisku stvari koje je do sada trebalo da postoje, a eto, ne postoje?

Možda je tako i bolje. Kako je Danas pisao, prema najavama smišljenim da deluju kao filmski tizer na glasačko telo, novi NIP će stvarno imati za svakog ponešto, ali je to ponešto već sve viđeno. U NIP-u su uglavnom samo stari, odavno najavljeni projekti, sada bombastično brendirani kao Nacionalni investicioni program.

Ali, ako je NIP stvar koja ne postoji a trebalo bi da postoji, nova ekološka taksa je stvar koja postoji a trebalo bi da ne postoji.

Kakve sad veze ima ekološka taksa sa NIP-om, pitate se vi? E pa ima. Jer će prema sveže usvojenom nametu svaki stan plaćati 1.200 dinara godišnje kako bi se sakupilo pet milijardi dinara za ulaganje u životnu sredinu.

Pet milijardi dinara godišnje? Pa to je samo 42 miliona evra. Ali, možda je stvarno moguće da država nema tih 42 miliona godišnje, jer je Srbija prilično siromašna zemlja i ima mnogo prioriteta. Ako će se Nacionalni investicioni program baviti tim gorućim pitanjima, onda je možda i logično da se za ekologiju novac prikuplja „vanredno“.

Pogledajmo zato prvo šta su po mišljenju predsednika Srbije ti najvažniji problemi koje će NIP da rešava, pa onda sudimo o tome da li je stvarno neopravdano što je država za zaštitu životne sredine odlučila da zasebno zavuče ruku u džep građana. U NIP-u su putevi, kanalizacija, vodovod i metro. Ali i šest fudbalskih stadiona po Srbiji, uključujući i nacionalni stadion, a po ceni o nekoliko stotina miliona evra. Tu je i zgrada za Beogradsku filharmoniju, tu je i nabavka oružja, tu je izgradnja stanova za bezbednosne službe.

Evo zato predloga: država da ekologiju štiti iz redovnih izvora budžeta kao što i treba, a posebnu taksu neka uvede za izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona.

Pa da vidimo šta narod misli o ovom gorućem problemu srpske privrede i društva.