Kako je Miša Vacić prošao na RTS-u

Vi čitaoče, verovatno znate: ako 100 evra košta 100 miliona evra, 250 evra košta 250 miliona evra. Baš je jednostavno, ali gospodin Vacić, ekonomista (!), kandidat za predsednika Republike Srbije (!!), to nije umeo da izračuna, kada ga je prošle nedelje Anica Telesković, novinarka Oko magazina na RTS-u, pitala to jednostavno pitanje: Znate li koliko treba novca da se ispuni vaše obećanje da ćete svim mladima isplatiti po 250 evra?

Kaže Vacić: „Znam koliko košta“.

Zna čovek, kako ne zna.

„Pa koliko košta?“

Tajac.

Gleda Anica Mišu: zna bre, sad će reći.

Gleda Miša Anicu: ako dam 250 evra, a ima koliko ono mladih, i onda to pomnožim… jel to pomnožim?… sa milion valjda?… ne, ne sa milion… aj reci ti leba ti, šta me mučiš… ma jeste milion…

Neprijatna sekunda traje dugo, ali srećom, novinarka ima milosti, kaže: „Treba 250 miliona evra“.

Miši laknulo. Kaže, „jeste tako je“, sav srećan.

„Pa jel ima u budžetu toliko novca gospodine Vaciću, gde ćete te pare naći?“.

„Ima“, skače Miša, sad kad je prošlo ono teško pitanje, „Uzećemo od NVO kojima dajemo pare, a oni rade protiv srpskog čoveka, seljaka, patriote itd“…

„Ali za NVO se iz budžeta daje samo 90 miliona evra“, neumoljiva je ova novinarka s tom glupom matematikom, došla spremna na intervju, ko je to još video: „Fali vam još 160 miliona“.

Miša na leru, pa gde otklizi: „Ima na lokalu, šta im opštine daju, tu ćemo da uzmemo“, lupa lider Srpske desnice, ne zna gde bije, al’ šta ima veze.

Novinarka ne veruje: Šta sam ja zgrešila da mi dopadne ovaj Vacić.

„Gospodine Vaciću, znate li da od tih 90 miliona evra, koliko se daje za nevladine organizacije, najviše novca, čak 10 miliona evra ide Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a zatim Olimpijskom komitetu. Vi biste njima, znači, uzeli novac?“

Budući predsednik Srbije: „SPC NVO? SPC nije NVO. SPC je srce Srbije, naša duša, čuvar naše tradicije… To vi kažete da je SPC NVO“…

Novinarka: „Ali SPC novac dobija sa budžetske stavke opredeljene za NVO, koju biste vi da izbrišete da podelite taj novac…“

Vacić: „SPC…patriotizam…tradicija…vera…nada…ljubav…NVO…izdajnici…hulje…tralala“.

Ne staje Miša. Melje ko mlin, bez veze i logike, van teme i smisla. Trtljam, dakle postojim.

Posle par minuta i najpažljiviji gledaoci verovatno su zaboravili da Miša nema pojma koliko njegov „plan“ košta, nema pojma gde da nađe pare, i nema pojma da bi ono što mu je prvo palo na pamet kad ga je neko za to sve pitao, značilo da će bez novca ostati Olimpijski komitet Srbije i Srpska pravoslavna crkva. Toliko o Miši „patrioti“.

Važnije je šta nam ova epizoda sa televizije, ovde prepričana duhovito, da ne mučim ni sebe ni vas tačnim citatima, govori o stanju našeg društva. Onom poraznom stanju u kom jedan predsednički kandidat, makar i lažni, neozbiljni, podmetnuti mamac vladajuće partije, oseća toliko malo poštovanja prema sopstvenom narodu i toliko mnogo slobode da se podsmeva pameti tog istog naroda, da nije smatrao za potrebno da uopšte sabere koliko bi njegovo izmišljeno obećanje koštalo kada bi kobajagi stvarno imao nameru da ga ispuni. Šta to govori o nama kada gazda Miše Vacića misli da to može da mu prođe? Šta to govori o njemu, gazdi, kad s takvim prezirom gleda na svoj narod?

Čak i oni koji će stvarno glasati za Mišu Vacića zaslužuju više poštovanja.