Karneval u Rio Tintu

Tako stvari stoje danas, nedelju dana posle protesta koji su primorali predsednika Srbije, pomenutog Vučića, da bar privremeno odustane od izmena zakona o eksproprijaciji, koje su nekako u javnosti vezane za projekat Jadar, iako sa tim budućim rudnikom litijuma u stvarnosti nemaju previše veze.

E pa takvo stanje, ma koliko mnogima bilo prijatno, lišeno je svake pameti. U takvom stanju bez pameti, bilo kakva smislena rasprava o Rio Tintu postala je nemoguća. Danas ne možete braniti ideju otvaranja rudnika, a da odmah ne budete označeni kao bot Srpske napredne stranke, niti smete da kažete nešto protiv rudnika litijuma, a da vas vlasti ne smatraju opozicionarom.

Ko ne veruje, neka vidi pod – Savo Manojlović, Kosovo, Srebrenica, Krle i boranija.

Tako je pitanje ekološke i ekonomske opravdanosti jednog od najvećih rudarskih poduhvata u Srbiji ispražnjeno od svog kompletnog sadržaja na čije je mesto, a pod istim nominalnim pitanjem, ubačen prost test koji nam otkriva je li ispitanik za ili protiv onog čoveka koji je sebe postavio kao meru svega u Srbiji, a mi ga svi u toj postavci zdušno podržali.

Hoće li vazduh u Nedeljicama biti otrovan, Jadar ostati bez ribe, njive bez kukuruza, a Srbija bez para, to je potpuno nevažno. Opet, ko ne veruje, neka vidi pod nastavak protesta do smene Vučića.

Ako je nekom ipak stalo do svega do čega tvrdi da mu je stalo, onda bi trebalo da podrži argumentovan i normalan razgovor o budućem rudniku, umesto skoro histeričnih svrstavanja na jednu ili drugu stranu kojima smo svedoci.

Tu onda treba da odgovorimo na više pitanja. Šta nam smeta u projektu Jadar? To što ga sprovodi SNS? To što ga sprovodi Rio Tinto? To što će zagaditi životnu sredinu ili to što nećemo zaraditi dovoljno novca?

Ako nam smeta SNS, onda treba biti dosledan, pa zaustaviti sve investicione projekte do smene vlasti – bolje da pucamo sebi u nogu, ma koliko će se mnogi razbesneti kad to čuju.

Ako je u pitanju Rio Tinto, onda to treba jasno i reći, pa da potražimo firmu kojoj više verujemo.

Ako je u pitanju ekologija, onda smo možda poranili sa svrstavanjem, jer elaborat o uticaju rudnika na životnu sredinu još niko nije video.

Na kraju, ako je u pitanju ekonomija, i tu se stvari verovatno mogu popraviti.

U razumnoj raspravi svi se ovi faktori hladnokrvno odmeravaju. Svaki rudnik zagađuje životnu sredinu, pitanje je samo da li je zagađenje toliko da će šteta biti veća od ekonomske koristi koju ćemo dobiti.

Moguće je naravno imati i stav da je ekonomska korist nevažna, ali taj stav pada na ispitu licemerja ako njegov imalac istovremeno ne guli đonove svaki dan protestujući protiv svih postojećih rudnika u Srbiji i sagorevanja uglja u svim našim termoelektranama. A ako neko pak traži zatvaranje svih rudnika i gašenje svih termoelektrana, taj je u najboljem slučaju pozer, a u najgorem ne baš mnogo pametan.

A šta smo do sada zapravo čuli o budućem rudniku?

Rio Tinto je do sada uložio 400 miliona dolara i uložiće još 2,4 milijarde. Na izgradnji će tokom četiri godine raditi 2.100 radnika. Trajno će biti zaposleno 1.000 ljudi, od čega 90 odsto građana Srbije. Prosečna neto plata biće preko 1.000 evra. Direktan doprinos BDP-u biće 1%.

Prema računicama ekologa, za 10 godina, Rio Tinto će imati prihod od četiri milijarde evra, a Srbija kroz rentu i poreze 300 miliona (državne procene nismo čuli). Rudnik će raditi 40 godina. Praviće dovoljno litijuma za milion automobila godišnje. Moguće je da će privući i fabriku baterija, što je državni cilj, a možda (a možda i ne) i fabriku e-automobila.

Rudnik nije trebalo da ima otvoreno tečno jalovište već da se otpad skladišti u čvrstim ispečenim blokovima, u zatvorenom objektu, projektovanom da izdrži poplave koje se javljaju jednom u deset hiljada godina (Rio Tinto navodi da srpski standardi zahtevaju 1:500 godina), ali je prošle nedelje Ministarstvo građevine povuklo odobrenje za ovaj objekat, tako da se sada planira deponija dalje od reke, ali u tečnom stanju.

Potrošnja vode će biti od šest do 18 litara u sekundi, a 70 odsto vode će dolaziti iz recikliranih izvora. Rio Tinto navodi da će pre vraćanja u reku, kvalitet vode biti doveden na isti nivo na kom je i inače voda u Drini.

Prema navodima Gardijana koji je imao uvid u prezentaciju studije rađene za Rio Tinto, rudnik će naneti štetu za preko 145 vrsta životinja i biljaka, odnosno predstavljati rizik za ugrožavanje životnog sveta u području Jadra i Drine, zbog čega se savetuje napuštanje plana gradnje u cilju sprečavanja negativnih posledica po biodiverzitet. U Rio Tintu su na ovo odgovorili da će efekat na biodiverzitet biti minimalan, jer pomenute vrste mogu da opstanu i van zahvaćene teritorije.

Dakle, ako je sve gore navedeno tačno, dilema o kojoj se odlučuje je 1.000 dobro plaćenih radnih mesta i oko 30 miliona evra godišnjeg prihoda države (plus 2.000 radnih mesta na izgradnji i delom angažovanje domaćih dobavljača u projektu vrednom preko dve milijarde evra), a protiv izmeštanja 50 porodica, uništenja nekih 400 hektara zemlje i stvaranja jalovišta uz štetu lokalnoj flori i fauni. Potencijalna fabrika baterija sa svojim radnim mestima i porezima ili drugačija računica državnih prihoda menjaju i odnos dobijenog i izgubljenog. Dakle, odlučujemo o tome. A ne o tome da li smo za Vučića ili ne.