Koroniranje po narodu

Odgovor bi mogao početi kod arbitrarnosti. Legitimno je da država, pod kojom u aktuelnom kontekstu podrazumevamo vlast, građanima uskraćuje određena prava da bi zaštitila javni interes važniji od limitirane slobode.

Zato je zabranjeno ići go po ulici, iako se tom zabranom narušava pravo na slobodu izražavanja.

Zato je zabranjeno širiti lažne vesti iako se time narušava pravo na slobodu govora. A zato je sada zabranjeno i izlaziti iz kuće za vreme policijskog časa iako se tako narušava naše pravo na slobodu kretanja.

Međutim, kada vlast kaže „moram za vas da smislim nešto još gore od Sajma“ i kada kaže ukidamo vam pravo da uveče izvedete pse da obave fiziološke potrebe, vreme je da se zapitamo da li ova vlast i dalje obavlja službu koju smo joj dali? Da nije slučajno pomislila da ona nama vlada umesto da upravlja državom? Da li je na Pravnom fakultetu slabo naučila lekciju o razlici između građana i podanika, između predstavnika naroda i vladara? Mi u Srbiji nismo potčinjeni hirovima ničije volje da bismo trpeli „e sad ćete ovako, e sad više nećete tako“. I ne treba da svojevoljno tako nešto trpimo.

Vlast je, dakle, dužna građanima da odluke donosi promišljeno i u javnom interesu, a ne da udara gde stigne, bez logike, razmišljanja i objašnjenja, gazeći ustavna prava ljudi kao otirač za blatnjave noge.Odluka o zabrani kratkog izlaženja za vlasnike kućnih ljubimaca je tipičan primer arbitrarnosti.Odluke utemeljene u načelu „jer mi tako došlo“.

Uzmimo da je vlast zaista do te mere zabrinuta za širenje zaraze među stanovništvom da je spremna da zabrani čak i to da se uveče na pola sata u kraju okupi po četvoro petoro ljudi blizu jedan drugom na otvorenom prostoru,što se navodno dešavalo sa vlasnicima pasa. Ne bi li onda ta vlast morala prethodno da zabrani mnogo opasnija okupljanja: vožnju više ljudi automobilom, vožnju autobusima, rad u fabrikama?

Ako ste spremni da građanima uzmete osnovnu slobodu da biste eliminisali minimalni rizik, onda ste pre uzimanja te slobode morali da eliminišete mnogo veće rizike.

Ovako čovek ne sme da izađe da prošeta psa da se slučajno u praznoj ulici ne bi zarazio pričajućis komšijom, ali zato taj isti čovek može da putuje autobusom na posao, da tamo provede ne pola sata, već osam sati u zatvorenom prostoru sa još 200 ljudi i da se onda tim istim autobusom punim ljudi vrati kući odakle zatim neće smeti da izađe da prošeta psa da se slučajno ne bi zarazio. Jasno je, dakle, da ovde logike nema, da je jedini racio izraz hira čoveka koji je umislio mnoge stvari koje se ne smeju umišljati. (To je, inače, potvrdila i famozna struka, rekavši da se o ukidanju prava na šetnju kućnih ljubimaca ta struka ništa nije pitala).

P. S. Ova kolumna je trebalo da se bavi merama za spas srpske privrede, koje je trebalo sinoć da budu predstavljene. Međutim, baš kao isa odlukom o pojačavanju policijskog časa i ovde smo videli arbitrarnost na delu. Objava koju je cela Srbija danima iščekivala, neobrazloženom odlukom pseudosuverena odložena je za utorak. Jer -što da ne.