Jadna Grdelica.
Tek što smo pomalo zaboravili na fijasko s obrušavanjem potpornog zida na auto-putu kroz Grdeličku klisuru, pa onda s još jednim obrušavanjem, pa još jednim, sada smo dobili novu seriju, sa asfaltom koji je popucao jednom, pa još jednom.
Sada kad ga poprave, bio bi red da popuca bar još jednom, da tako dobijemo dve pune trilogije građevinskog debakla na Koridoru 10, a ne da ostane ovako krnji serijal od tri obrušavanja, a samo dva asfaltiranja.
Elem, možemo koliko hoćemo u sarkazmu tražiti utehu, ali Koridor 10 na deonici kroz Grdeličku klisuru pokazuje svu nesposobnost njegovih graditelja, ili bolje reći njihovih poslodavaca. Kako reče jedan kolega, nije što kradu, već što ne znaju posao.
Ko se ne seća, Grdelica je ona deonica kod koje je predsednik Vučić pominjao topovsku paljbu kao rešenje inženjerskog problema.
Onda je umesto toga odlučio da primeni ipak malo manje nasilnu ideju, i čitavo brdo sruši i odveze na drugu stranu, tako da nema šta da se dalje odronjava. Onda je i to rešenje nekako u tišini odumrlo, a Grdelica proglašena završenom i pušten saobraćaj.
Onda je tek postavljeni asfalt pukao. Pa su ga popravljali. Pa je sad opet pukao, pa ga opet popravljaju.
Ali, zašto dođavola puca tek postavljeni asfalt na najmodernijem auto-putu u Srbiji?
„Za nas, kao investitora, uzrok dezintegracije habajućeg sloja asfalta nije značajan“, odgovaraju u Koridorima Srbije baš na ovo pitanje, koje im je postavila TV N1.
Nije značajan? Koridorima Srbije uzrok dezintegracije asfalta na najznačajnijem koridoru Srbije nije značajan.
Pa šta im je onda značajno?
„Za Koridore Srbije je najbitnije da se uočeni nedostaci otklone na što brži i kvalitetniji način, kao i činjenica da smo od izvođača ishodovali produžetak garancije do kraja 2021. godine.“
Pa to je sad već olakšanje. Do kraja sledeće godine smo mirni da kad god nam se nešto obruši, nešto pukne, razvali se ili „dezintegriše“, izvođač radova će to časkom da popravi, samo da prethodno zaustavi saobraćaj na ovoj transportnoj žili kucavici plaćenoj pola milijarde evra.
I dobro je da ćemo dobiti produženje garancije do kraja 2021. godine, pa će se tako garancija za auto-put kroz Grdeličku klisuru po trajanju izjednačiti sa garancijom za peglu i frižider.
Doduše ne za Beko frižider, jer je tu garancija pet godina, ali da ne tražimo preko ‘leba pogače – dve godine garancije za međunarodni drumski koridor – puna kapa.
Šta će biti kad prođe 2021. koga briga, nećemo valjda tražiti da nam auto-put traje pet, šest, sedam godina. To je bilo nekad, kad su se stvari pravile da traju večno, danas je to potrošna roba. Onako, baš potrošna.
Šta nam Koridori svojim objašnjenjem poručuju? Da nije važno da li je majstor dobro uradio posao ako će da popravi štetu „dok je u garanciji“.
Tako kad vam preduzimač sazida kuću pa krene da izbija vlaga, vi nemate zašto da se raspitujete da li je stavio hidroizolaciju.
Bitno je da on dođe, isuši zidove i ode. Pa kad opet izbije, on opet isuši i tako dve godine dok ne dođe 1. januar 2022. kada vam se više neće javljati na telefon. Šta će tad da rade, Koridori će se pitati kad za to dođe vreme, a ne sad, jer bi, kako doslovno kažu, „utvrđivanje uzroka zahtevalo dodatno vreme i sredstva“.
Oni, vidite, ovako štede naš novac. Kao što su štedeli i materijal, kad su umesto 10 centimetara asfalta, stavili tri centimetra, a i ta tri se pod prstima krune, kako je sve objasnio inženjer Danijel Dašić, koji je prati slučaj Grdelica još od onog brda.
Ta tri centimetra su simbol Srbije. Što bi rekao Velja, ja razumem da malo kraduckate, ali mnogo kradete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
