Minimalac iz vračarskih kafića

Iz bašti beogradskih kafića odakle svet posmatraju gotovo svi koji o nečemu odlučuju u ovoj zemlji, a sa njima i oni čiji se glas najjače čuje, naše društvo ne izgleda nužno toliko loše.

Kafu od 180 dinara ima ko da plati; to što u Maksiju nema mleka predmet je zabavnih dosetki, a ne stvarne brige, dok je prava frustracija to što taksija često nema, a Kar go se ozbiljno iskvario.

„First world problems“, što bi rekli Amerikanci. Iz takvog okruženja, tema od koje zavisi život nekih drugih 300.000 ljudi, minimalna plata, o kojoj se upravo ovih dana odlučuje – mada je to sve već odlučeno, ima sličan tretman kao pomenuta nestašica mleka: Dobar način da se potroši par minuta, pokaže plitka empatija, podvuče sopstvena udaljenost od takvih pitanja i zatim pređe na nešto drugo.

Zato pitanje kako će u sledećih godinu dana živeti neki od najugroženijih ljudi među nama ni ne nailazi na neku veću medijsku, a i bilo kakvu drugu pažnju.

Srbija je zemlja socijalnih kontrasta.

Svaki 14. radnik prima više od 120.000 dinara (septembar 2021). Zaposleni u državnim javnim preduzećima zarađuju 87.000 dinara.

Prosečna plata u Srbiji je 74.300. Medijalna (pola radnika prima do, druga polovina preko) 56.400. Kod preduzetnika je prosek 38.000. Minimalac je 35.400. Penzioneri u proseku imaju 31.000, ali poljoprivredni penzioneri manje od 14.000. Nezaposleni i oni bez penzije nemaju (skoro) ništa.

Do pre par godina, Srbija je bila toliko raslojeno društvo da je po parametru nejednakosti prednjačila u celoj Evropi. Sad su stvari malo bolje, a kako to izgleda naslućuje se iz pasusa iznad. I za takvo stanje – loše, ali bolje nego što je bilo – u dobroj meri je zaslužna baš minimalna plata.

U poslednjih šest godina, od početka 2017. do 2022. minimalac je porastao za 66 odsto, znatno više od inflacije (u prethodnom periodu bilo je obratno), skočivši sa 121 dinar po satu u 2016. na 201 u 2022, što izlazi na 35.400 mesečno.

Sada Socio-ekonomski savet pregovara o tome koliko će najniže plate u Srbiji biti u 2022. Pregovori su kao i svih prethodnih godina samo legalistički paravan za ono što je već odlučeno – minimalac će biti 40.000 dinara, ili par stotina dinara preko toga, što izlazi na 14 odsto rasta u odnosu na prošlu godinu. Toliko su objavili i predsednik Vučić i ministar Mali i toliko će i biti.

Ali, za razliku od prethodnih godina, to je manje od inflacije. Ovog puta, država je odlučila da se vrati na stare staze i našim najniže plaćenim radnicima spusti životni standard.

Narodna banka Srbije projektuje da će inflacija uz ovoj godini dostići 14 odsto ovog meseca, posle čega bi trebalo da postepeno krene da pada.

Tih 14 odsto je otprilike na nivou najavljenog rast minimalca. Međutim, to nipošto ne znači da će tetkicama i ostalima koji danas rade za 35.000 dinara životni standard ostati isti kao što je bio u januaru ove godine.

Njima, koji polovinu svog novca troše na hranu, a ostatak na energiju – ugalj i drva, i druge najosnovnije potrepštine, mesečni troškovi su skočili više od tih 14 odsto. To znači da će oni od sledećeg januara i dalje živeti gore nego pre godinu dana. A takve plate će im ostati zakucane u celoj 2023. godini – kada ćemo takođe imati inflaciju.

Upravo zato, trebalo bi se setiti ranijih pregovora o minimalcu i insistiranja privrede da rast najnižih zarada ne bude preko nominalnog BDP-a, odnosno preko inflacije i realnog BDP-a.

Ove godine, NBS i dalje očekuje da privredni rast u Srbiji bude 3,5 do 4,5 odsto, što znači da bi čak i da se ostvari centralna projekcija NBS o inflaciji u decembru od 12,5 odsto, minimalac mogao da bude povećan bar 16 odsto, a možda i više od toga.

U parama, to je nešto preko 41.000 dinara. I to važi bez daljeg rasterećenja privrede, jer su u svim prethodnim pregovorima, privrednici tvrdili da bi rast minimalca preko nominalnog BDP-a bio moguć, ali samo ako se smanje nameti na rad.

Budući da država i onako namerava da i ovog puta rastereti poslodavce, očekivano bi bilo da ima prostora čak i za više od toga.

Međutim, ovog puta, takve reči ne čujemo ni od države, ni od privrede.