Ministar upao u kukuruz

Znate ono, prava vest u pravom mediju, ali zvuči toliko ludo kao da ju je napisao lično Nušić posle odgledana tri Hit tvita:

„Levijatan krenuo na Kosovo pa vraćeni jer nemaju PCR test.“ (Blic)

„Zrenjanin dobio bazen s mineralnom vodom.“ (Glas javnosti)

„Vučić i Makron razgovaraju u 18 časova. Od ovog možda zavisi i sudbina planete.“ (Alo)

„Ukrajina napala Rusiju.“ (Informer)

„Volonteri čistili Beograd. Beograd im naplatio odnošenje smeća.“ (nova.rs)

Vest o kojoj je danas reč, teško je sažeti u tako ubitačan naslov, ali nije ništa manje bizarna. Ministar poljoprivrede upozorio je da bi dogovor Rusije i Ukrajine o izvozu pšenice, kukuruza, suncokreta i ulja mogao dovesti u pitanje izvoz te robe iz Srbije, jer bi kupci iz okruženja mogli biti zapljusnuti jeftinom robom.

To su oni isti pšenica, kukuruz, suncokret i ulje, čiji je izvoz taj isti ministar poljoprivrede zabranio u vreme dok je njihova cena bila astronomska.

„Izvezem te na kukuruz“, misle se očajni seljaci, gledajući silose pune žita i polja sazrelog kukuruza koji nemaju gde da uskladište niti kome da prodaju.

Vlada Srbije prvo je potpuno zabranila, a onda samo delimično, u maloj količini, dozvolila izvoz žitarica iz Srbije, pod objašnjenjem da se mora očuvati prehrambena sigurnost zemlje i stabilnost cena.

Imalo je to smisla, samo da nije izvedeno preciznošću jednog drvoseče, kao što jeste. Umesto da odmeri koliko je svega Srbiji potrebno, pa da uz razumnu rezervu, dozvoli da se ostatak izveze, ministar poljoprivrede je zaustavio svu prodaju, ugušivši svaku mogućnost srpskih poljoprivrednika da ostvare bilo kakvu korist od visokih cena na svetskom tržištu, nastalih usled sukoba Ukrajine i Rusije.

Sada, kad su Ukrajina i Rusija na pragu da se međusobno dogovore, ministar lamentira što će te cene da padnu. Kao da nije on lično kriv zbog toga što srpski poljoprivrednici nisu mogli da iskoriste šansu koja im se otvorila. Kao da ih nije on lično sprečio.

Čemu lament? Ako ste seljake već ubeđivali da ne možete da otvorite vrata za izvoz jer niko ne zna koliko će da traje sukob i kakvi će sve problemi nastati, što se onda uzrujavate što se ti problemi rešavaju i cene padaju? Što tugujete zbog odsustva kataklizme: Naši poljoprivrednici ionako ne bi mogli da ostvare nikakvu korist od svetskih nestašica.

Jedino seljaci smeju da plaču nad vašom kardinalno pogrešnom procenom. Sad će imati pune silose i puna polja i prazne džepove, ali ništa zato. Ako ste verovali u ono što ste govorili, ostanite dosledni do kraja, nemojte panično skidati odgovornost sa sebe. Recite ljudima: Jeste, cene padaju, jeste nećete zaraditi ni dinara, jeste, bacićete kukuruz, propašće vam, daćete u bescenje – šta god, ali rizik da bude drugačije bio je prevelik i da se stvari ponove, sve bismo isto uradili.

A ako u to niste verovali, što ste onda tako uradili?

„Ministar zabranio da se žito prodaje kad je bilo skupo, pa sad kuka što mora da ga prodaje jeftino.“ Eto ipak naslova za Njuz. A nije njuz.