Nameštaj cene, dozvoljeno je

„O ovome smo već pričali. Vi samo treba da iskoristite naš mejl da bi pritiskali dobavljača.“, stoji u jednom od brojnih mejlova Tehnomanije i Roming elektroniksa, koje je objavila Komisija.

„Molim za hitnu reakciju. Zovi Maksu i dogovorite se da vrati cene danas a ostalo otkupite“, stoji u drugom.

Ova dva dopisa, deo su obimne dokumentacije koju je Antimonopolska komisija sakupila istražujući nameštanje cena na tržištu tehničkih uređaja u Srbiji u periodu od 2017. do 2020. godine, u kome su, kako je Komisija našla, učestvovali Roming, XLS, Gigatron, Tehnomedija i Emezeta, dok je u drugom, paralelnom postupku Komisija utvrdila i da su kompanije Komtrejd, Tehnomanija, Gigatron, Tehnomedija, Emezeta i XLS takođe učestvovale u nameštanju cena „Tesla“ uređaja.

Sve kompanije su kažnjene sa ukupno 21 milion dinara u prvom slučaj i 45 miliona dinara u drugom.

Da su svi vrlo dobro znali šta rade vidi se iz brojnih dopisa, uključujući i internu komunikaciju u kojoj radnik Rominga upozorava svog direktora da naloge za podizanje cena kod kupaca ne bi trebalo da šalje mejlom:
„U vezi sa tim mejlom zaposleni daje sugestiju direktoru da misli da komercijala ne bi smela da šalje mejlom primedbe da se podigne MP (maloprodajna) cena na RRP (preporučenu, višu cenu) uz konstataciju da je dosta nepouzdanih kupaca koji mogu da tuže društvo Roaming Electronics. Direktor je na to odgovorio: „Slažem se….skreni pažnju ostalima da te primedbe kažu usmeno““, navodi Komisija.

Ima mnogo uglova na koje treba baciti svetlo u ovom slučaju, koji zaslužuje da dominira i naslovnim stranama i radnim vremenom svih istražnih organa u državi u narednom periodu.

Ovde ćemo, međutim, pomenuti samo dva, šira aspekta.

Prvi je pohvala Komisiji koja je u Srbiji pokušala i uspela da do kraja sprovede istragu o nezakonitom dogovaranju grupe najmoćnijih trgovaca elektronikom, što nije mala stvar.

Drugo je kritika što je toj svojoj istrazi svesno otupila oštricu, odlučujući, kao i skoro uvek do sada, da kompanije koje su godinama nameštale cene, kazni beznačajno niskim iznosima.

U prvom slučaju je za četiri godine nameštanja cena, pet kompanija podelilo kaznu od samo 180.000 evra, a u drugom slučaju je šest kompanija podelilo kaznu od 380.000 evra, pri čemu su Roming i Komtrejd kažnjeni najvećim iznosima.

Znajući gigantske proporcije ovih kompanija, njihove enormne promete (77 miliona evra poslovnih prihoda imao je samo Roming u 2020), trajanje prekršaja i štetu nanetu potrošačima u Srbiji koji svih ovih godina plaćaju više cene uređaja nego što bi trebalo, jer su učesnici nelegalnog dogovora kad god bi neko spustio cenu intervenisali da je odmah podigne – da li se, dakle, znajući sve to, može smatrati da je nešto više od 0,5 miliona evra međusobno podeljene kazne novac koji će ih odvratiti da sa istim ponašanjem ne nastave i u budućnosti?

Da li to uopšte pokriva makar onaj deo profita koji su ostvarili kršenjem zakona, ili su čak i matematički i dalje „dobri“?

Novčana kazna čija vrednost ne odgovara težini dela i ekonomskoj snazi prekršioca, nije kazna, nego nagrada.