Nemaćete struje

Svaki put kada nešto napiše, deluje pametno na televiziji.

Kao učitelj koji objašnjava nešto deci koja sede u svojim dnevnim sobama prikovana uz Pink, pokušavajući da razumeju novu lekciju.

Jedino što predsednik loše piše i loše objašnjava i tabla mu završi sva ižvrljana i neuredna kao da je po njoj pisao đak koji je lekciju nabubao veče pre časa, ne stigavši da sve to novo znanje primi u sebe jasno i lepo složeno, a ne nastavnik koji je odavno materiju usvojio i dobro razumeo, pa se vidi da njegovo znanje daleko nadilazi tih par redova skiciranih školarcima na tabli.

Međutim, to predsedniku ništa ne smeta. Evo, koliko ovog vikenda, fino je išarao pametnu tablu iznetu za ovu priliku pred TV kamere, popunivši je svu raznim brojkama, nepovezanim, nepovezivim i nabacanim bez smisla i bilo kakve urednosti, na užas svakog pedagoga koji se sticajem okolnosti izgubljenog daljinskog upravljača u tom trenutku zadesio u đačkoj klupi na času iz energetike.

Predsedniku to ništa ne smeta, jer što ga njegovi učenici manje razumeju to im on deluje pametnije.

Malo ko, sem onih nesrećnih pedagoga će uopšte pomisliti da je problem u predsedniku koji ne razume ono o čemu govori, a ne u njima koji nisu kadri da shvate tako visoku nauku.

Uostalom, oni ni ne gledaju u tablu da bi stvarno nešto shvatili nego da bi se divili učiteljevoj pameti. Tako da je to nekako win-win situacija i za jedne i za drugog.

Elem, kad se sve to ipak natenane raščlani, predsednik je govorio o ozbiljnim stvarima. Ove zime, vrlo moguće, neće biti struje.

„Ovo je potpuno ludilo. Računajte bukvalno na pakao“, sumirao je Vučić šta sve one ispisane brojke treba da znače.

Po sadašnjim cenama struje i gasa, upozorio je, samo zbog kupovine neophodnih količina Srbija bi morala da izdvoji osam milijardi evra godišnje, što bi, dodao je, značilo bankrot zemlje, ali srećom država je bila mudra pa se na vreme spremila, pa se ništa od toga neće desiti jer imamo gasa u mađarskim skladištima.

Lepo.

Osam milijardi nam se neće desiti, ali koliko hoće? To nam Vučić nije napisao, verovatno jer na tabli baš za tu jednu brojku nije bilo mesta.

Ali, da bi ta brojka bila koliko je moguće manja, EPS sprema plan podsticaja koji se svodi na to da će domaćinstva koja ove zime budu trošila manje nego što su trošila prošle zime, dobiti „dramatično manji“ račun, odnosno „umesto četiri hiljade, tri hiljade dinara“.

Ovo je zapravo dobar plan. Štednja struje je najefikasnije i najjednostavnije rešenje – ako se da izvesti.

A da se izvesti baš ovako, kad je dobrovoljna i motivisana jasnim interesom štediše, koji opet zavisi samo od toga koliko će država biti škrta, jer za par stotina dinara, u decembru niko neće gasiti ni rernu ni sijalicu.

Tvrdičluk bi ovde bio najskuplji, jer su cene na svetskim tržištima stvarno „potpuno ludilo“, „bukvalno pakao“, što bi rekao predsednik.

Problem je samo što je rupa u koju mi gledamo, baš, baš duboka. Prema ekspertima za energetiku, EPS-u će ove zime faliti 2,2 miliona megavata struje (ona cifra što nije stala na tablu), što znači da bi po trenutnim cenama od 700 evra za megavatsat, EPS morao da plati 1,5 milijardi evra za njen uvoz.

To je i dalje neuporedivo manje od onih Vučićevih (izmišljenih) osam milijardi u kojima je bio i gas, ali već samo po sebi astronomski mnogo. Hajmo zato biti optimisti pa i ovu cifru smanjiti.

Recimo da Srbija ipak neće plaćati 700 evra, nego „samo“ 500 evra po megavatsatu, i recimo da će tu struju građanima prodavati po prosečnoj ceni od 50 evra, to znači da bi EPS za svaki nedostajući megavatsat morao da plati 450 evra, što je nekih 990 miliona evra.

Za grejanje stana od 60 kvadrata po Agenciji za energetiku treba 9.000 kilovatsati. To znači da će država ove zime za svaki stan koji se bude grejao na uvoznu struju platiti nekih 4.050 evra.

Može li se onda učiniti nešto bolje sa tih 4.000 evra? Može.

To je skoro duplo više nego što je potrebno da se u stan od 60 kvadrata uvede grejanje na pelet, sa sve radijatorima, a sasvim dovoljno i da se ugradi toplotna pumpa i praktično bilo koji sistem grejanja ili izolacije koji će drastično smanjiti ili eliminisati potrošnju struje.

Drugačije rečeno, umesto da plati 4.000 evra za uvoz struje, država može da finansira ugradnju efikasnih sistema grejanja koji će taj uvoz učiniti nepotrebnim. Ako će trošak svakako imati, treba gledati šta je manja šteta.

Program izuzetno visokih subvencija za ugradnju grejanja, koji bi važio do kraja ove godine, bio bi široko prihvaćen i koštao bi po ušteđenom kilovatsatu potrošnje manje nego što će taj kilovatsat tokom ove zime koštati u uvozu, a korist bismo videli u svakoj od zimskih sezona u narednih deceniju ili dve koliko bi se ti sistemi koristili.

Da ne pominjemo što bi novac dobrim delom ostao u privredi Srbije i uticao na BDP. Umesto potrošnje, investicija. Umesto troška, dobit. Ako za to bude hrabrosti.

E sad, zamislimo sve to, samo stvarno sa cenom megavata od 700 evra.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.