Nešto lepo

Ostavite komentar


  1. „Vlast, verovali ili ne – smenjiva“. Bilo nekad, sada samo na papiru.

    1. Moj tata je u penziji 30 godina, mama nikad nije radila. Penzija je dovoljna za oboje. Ja živim u Kanadi 30 godina i još uvek radim i ako imam 67 godina. Dok radim odlično zaradjujem ali ne samo sto moram sama da odvajam novac za penziju nego moram i da brinem kako da ga investiram da imam dovoljno kad se penzioniše. Kanada je bogata zemlja, imigranti i izbeglice dobijaju i novac i zdravstvenu zaštitu, sve ja to plaćam i meni slični. Vlada im pomaže jer od njih ocekuje da će im se sredstva vratiti kad taj svet počne da privredjuje. Od penzionera nema koristi. Čest se mogu videti ljudi u kasnim sedamdesetim ili osamdesetim kako pune police u samoposlugama da bi dopunili penziju. Samo oni koji rade u vladinim opisima imaju pristojne penzije. Ljudi koji žive u inostranstvu vole da pričaju bajke o uspesima realnost je nešto drugo.

      1. Lidija, da ne dovedete u zabludu ljude u Srbiji u vezi Kanade i penzionog sistema. Dakle, sem starosne penzije koju dobijaju svi rezidenti Kande sa 65 napunjenih godina, postoji i zaradjena penzija koja bi u vasem slucaju za 37 godina bila 560-570can$ a na to sve ide i ono sto ste sami ili vasa kompanija uplacivala u dobrovoljni penzijski fond tkz RRSP ( oko 4% od bruto plate vi i eventualno 4% vasa kompanija)… i kada se saberu sva tri vida penzionih dobitaka vasa penzija moze da gura (za prosecnog penzionera) i prosecnih 2000-2200can$, sto je 5-6 puta vise od prosecne srpske penzije.

        Pri tome penzioneri u Kanadi imaju nebrojene benefite u odnosu na srpske kolege, od supstituisanih cena stanovanja, domova, medicinske brige, lekova, pomagala, besplatnog zdravstvenog osiguranja, povoljnijih cena ovoga ili onoga. Uzgred, oni koji ne dostignu nivo penzije dovoljne za prezivljavanje dobijaju od drzave socijalnu pomoc da izguraju ceo mesec.

  2. sto nije napisao koliko te srecne populacije koristi antidepresive, oko 40 %, u cemu je tu problem u tako srecnoj drzavi? ko na svojoj kozi nije osjetio ispiranje mozga u anglofonskim zemljama moze da nasjeda na ovakve tekstove.

  3. Teško da osoba ženskog pola koja ima muža i decu može da bude devojka. I šta znači „izgledati iznervirano“ ? Da li se iznervirala ili je samo tako izgledala?

  4. „Osim ako niste sasvim autistični, pa makar lično imali sve što čoveku treba da bi bio srećan, ovde prosto ne možete biti raspoloženi.“

    Tačno to je moj problem. U materijalnom pogledu ne oskudevam ni u čemu i imam manje više sve što mi treba za normalan i pristojan život kakav volim i na koji sam navikao.
    Ali prosto ne mogu da budem srećan ako živim među nesrećnim ljudima! Kako da budem srećan kad čim izađem iz kuće, brže, bolje, jače udarim u zid neopisive ljudske gluposti, pokvarenosti, korupcije, neznanja, ulizištva i beznađa!
    Nisam sebičan, ni autističan, pa zato ne mogu da se pravim blesav i živim po principu da he sve dobro samo dok je meni dobro! Ne mogu da se potpuno izolujem i ignorišem ljude među kojima, nažalost, moram da živim jer nisam na vreme shvatio da treba da odem, a sad je kasno!

  5. Dok uporno tragas za velikom srecom.mali srecni trenuci prodju a da ih ne primetis.jutros mi ulepsa dan komsijska 14 god devojcica.cisti ispred zgrade i sisa zivu ogradu.kaze zao joj da se zapusti.umro je gospodin koji je formirao i odrzavao parkic.Ej to dete ima tu sjajnu emociju.Odem kupim joj poklonce i pomognem joj.JEDAN LEP TRENUTAK OVOG LEPOG SUNCANOG JUTRA.

  6. Možda je to zato što je zemlja Andrića i Meše, a ne Crnjanskog i Stankovića ili Sremca i Pekića

  7. Dobro je dečko, saznali smo gde si sve bio na ekskurziji. Prazno, bezveze, ali baš. Nisi ti sine dorastao da pišeš u Danasu.

    1. Bravo za komentar. Ispričao što svi znamo. Priča iz kafića. Čestitam Kolumbo, otkrio si Ameriku.

  8. Nemoj da se salis! Ova zemlja sve potencijale sto ima ne zna da ceni. I normalno, kad ih izgubi onda se seti sta je mogla sa njima. Nije ni cudo sto svi koji mogu idu iz nje. A ostaju oni kojima je trenutno dobro, oni koji su stari i nemocni i oni nesposobni i nespremni da odu. Trenutno jos uvek imamo potencijale. Buducnost nije teziti egzistencijalnom minimumu

Ostavite komentar


Dijalog

Naslovna strana

Naslovna strana za 23. i 24. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ana Ćurčin, muzičarka

Danas predstavlja pokušaj objektivnosti i relavantnosti prema nekakvoj istini koja bi trebalo da bude jedna vodilja kada je žurnalistika u pitanju.