O, Greta

Taj pasusi glase:

“Ovo je sve pogrešno. Ja ne bi trebalo da sam ovde. Trebalo bi da sam nazad u školi na drugoj strani okeana. A umesto toga, vi svi dolazite meni za nadu? Kako se usuđujete!

Ukrali ste moje snove i moje detinjstvo svojim praznim rečima. A ja sam još i među onima koji su imali sreće. Ljudi pate. Ljudi umiru. Čitavi ekosistemi se urušavaju.

Mi smo na početku masovnog izumiranja. A sve o čemu vi umete da govorite su novac i bajke o večitom ekonomskom rastu. Kako se usuđujete!”.

Izgovorivši ove reči u Ujedinjenim nacijama, Greta Tunberg, 16-godišnja eko-aktivistkinja iz Švedske, pokrenula je celonedeljni orkan osuda i, mnogo manje, pohvala širom sveta. Donald Tramp ju je ismevao, Aleksandar Vučić ju je izignorisao, Angela Merkel se slikala kako nasamo razgovara sa njom.

Usledili su masovni protesti. Ovog petka, sedam miliona učenika je, kao direktna posledica Gretinog govora, izašlo na ulice da zahteva hitnu reakciju zbog predstojećeg “patnji i umiranja ljudi” i “ukradenog detinjstva”.

“Kapitalizam ubija planetu”, uzvikivala su deca, pobegavši iz škole da bi se borili protiv ravnodušnosti establišmenta prema klimatskim promenama.

Nije teško videti zašto je devojčica iz Švedske kod odraslih proizvela drugačije reakcije. Loše odglumljen zanos i srdžba pri čitanju unapred spremljenog govora, afektiranje, hiperbolisanje i drama, nisu ni mogli da dovedu do drugog ishoda. “Kako se usuđujete!”. Ok.

Međutim, problem s Gretom je što je ona u pravu. Jer zaista, kako se to odrasli usuđuju da se za nadu obraćaju jednoj devojčici od 16 godina? Šta će ona u UN?

Drugi problem je što je Greta i za stanje klimatskih promena u pravu. To je onaj deo govora koji niko nije pročitao, a koji je jedini bitan. Naučnici kažu da svet mora da ograniči prosečnu temperaturu na Zemlji na 1,5 stepeni celzijusa iznad nivoa iz predindustrijskog doba da bi se sprečile katastrofalne posledice poput otapanja Grenlanda ili Antarktika, što bi nivo mora podiglo za nekoliko metara. Čak i sa tih 1,5 stepeni čekaju nas za tri stepena vreliji letnji dani i 4,5 stepena ledenije noći zimi, a mi trenutno srljamo ka, u najboljem slučaju, 3 stepena. To znači budućnost s ogromnim i čestim poplavama, velikim kišama, sušama, plavljenjem, s manje hrane, nestankom biljnih i životinjskih vrsta, siromaštvom, itd.

Treći problem je što Greta nije u pravu. Lako bi bilo kad bi sva teškoća bila u političarima, kao što ona sugeriše. Problem je što je za zaustavljanje klimatskih promena potrebno iz korena promeniti način života svih ljudi na Zemlji, a naročito u razvijenim državama. Projekcije naučnika UN-a barataju sa brojkama kao što su smanjenje emisije ugljen-dioksida za 58 odsto do 2030. (dakle za 11 godina od danas), a za 93 odsto do 2050 u odnosu na nivoe iz 2010. Zatim, smanjenje tražnje za energijom za 15 i 32 odsto, udeo obnovljivih izvora u proizvodnji energije od 60 i 77 odsto, smanjenje upotrebe uglja za 78 i 97 odsto, nafte za 37 i 87 odsto i gasa za 25 i 74 odsto. Razmislite o ovim brojkama.

Plus je potrebno promeniti i način ishrane ljudi, smanjiti poljoprivredne površine koje se danas koriste za ishranu ljudi u korist proizvodnje bioenergenata, itd.

Nije problem kada Greta kaže da ljudi pričaju banke o večitom ekonomskom rastu. Problem je kada odrasli ljudi u njen stav počnu da veruju. Jer, zaustavljanje globalnog ekonomskog rasta znači ili zaustavljanje svih na nivou razvijenosti na kojem su danas (bogati ostaju bogati, siromašni ostaju siromašni) ili smanjenje bogatstva bogatih u korist rasta bogatstva siromašnih.

To je prava težina izbora zbog kojeg nema oštrije klimatske reakcije. Nerazvijene zemlje ne mogu da se odreknu rasta koji ih vadi iz siromaštva, a bogate neće da se odreknu dostignutog životnog standarda.

Greta je učinila veliku stvar kad je mobilisala sedam miliona dece da u petak pobegnu iz škole jer “kapitalizam ubija planetu”. Biće još veća stvar ako ih Greta ikada pozove da u skladu sa tim svojim uverenjem ne kupuju novi mobilni telefon bar četiri godine, da isti ranac nose tokom cele srednje škole, da ih ne voze mama i tata u školu (i da bace auto), da ne idu na letovanje i ekskurzije u inostranstvo, da ne kupuju nove patike već čuvaju stare, da odustanu od junetine, kafe i banana, ne lete avionom i batale grickalice. Sve to i beskrajno više biće potrebno da bi se zaustavile klimatske promene ako nauka ne ponudi nova, revolucionarna rešenja.

A na to nisu spremni ni Greta ni sedam miliona dece, ni Tramp ni Vučić, ni Merkel, ni vi, ni ja. U tome je problem.