Pelet u Zoraninoj mašti

Osim u rečima predstavnika Vlade Srbije, peleta, na koji se greje više od 100.000 domaćinstava u Srbiji, nema nigde drugde. Stovarišta su prazna. Pelet je uglavnom nemoguće nabaviti, ni po kojoj ceni, a ta cena se inače ovih dana reguliše drastičnim poskupljenjem prevoza, budući da je prodaja samog peleta ograničena na 38.000 dinara po toni.

Mali eksperiment je pokazao da od devet zemunskih stovarišta, peleta ima na tačno nijednom od njih. Na desetom, peleta takođe nema, ali možete se upisati na spisak, „pa ako bude za jedno tri nedelje, pozvaćemo vas“. Ako je Ministarstvu energetike potreban spisak pozivanih stovarišta, neka se jave.

To nije sve, jer ni direktan poziv jednom od najvećih proizvođača peleta u Srbiji, koji ima i svoju maloprodaju, takođe kao odgovor daje – nema, zovite za par nedelja.

Kako onda tumačiti ministarkinu izjavu da peleta ima na 80 odsto stovarišta, ili nešto ublaženu izjavu da „peleta uglavnom ima“, tako modifikovanu nakon što su besni građani širom Srbije po društvenim mrežama krenuli da je napadaju zbog flagrantnog „iznošenja neistina“. Poslednja zvanična verzija stanja je da će „do stabilizacije doći“ (čemu stabilizacija ako peleta „uglavnom ima“) posle 10. septembra. Dosta je neprijatno primetiti da je 10. septembar prošao pre devet dana, a da ogreva i dalje nema.

Istom prilikom, ministarka je pomalo zbunjujuće rekla i da će „za maksimum 10 dana biti bolje“. Tih 10 dana ističe sad u četvrtak i ako se nešto dramatično ne promeni, jedino što možemo očekivati je još jedan krug izjava o tome kako je sve manje više u redu, ali će do oktobra, najduže novembra biti još više u redu.

U čemu je problem s peletom? Država je ponovo pokazala elementarnu nesposobnost da građanima obezbedi snabdevanje najosnovnijim životnim potrepštinama.

Ne samo da je ova vlast uspela da pokvari EPS, zbog čega ćemo dati milijarde evra za uvoz struje i posledično nećemo napredovati, slabije će nam rasti i plate i penzije, nećemo imati za lečenje, nastavićemo da nemamo dovoljno kola hitne pomoći, nećemo imati za škole, nećemo ni puteve krpiti i graditi, neće biti filtera na termoelektranama, neće biti para ni za „zelenu agendu“, sirove fekalije ćemo nastaviti da izlivamo u reke, a ljudi po obodima gradova će još koju godinu morati da istrpe sa septičkim jamama umesto kanalizacionih cevi – dakle ne samo sve to, već će se ljudi ove zime bukvalno smrzavati, jer vlast nije sposobna da obezbedi dovoljno posečenog drveta za ogrev i to u zemlji u kojoj direktno kontroliše preduzeće koje se zove Srbijašume.

Jedno je ograničiti izvoz peleta, jedno je ograničiti prodajne cene, ali ako ne obezbedite da bude dovoljno sirovine iz državnih šuma po cenama koje garantuju minimalnu isplativost proizvodnje i prodaje u čitavom lancu od šume do najmanjeg stovarišta i da količine drveta iz privatnih izvora ostanu na potrebnim nivoima – takođe po ograničenim cenama koje ne ugrožavaju opstanak svih u proizvodno-prodajnom lancu, ništa niste uradili. E pa, pošto to niste uradili, sad su stovarišta prazna.

No dobro. Neki će se zaista smrzavati, ali ovo je 2022. godina – većina će prosto pritisnuti dugme na klimi i kako-tako zagrejati kuće.

Dok u januaru ne crkne EPS. Opet.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.