PIOterapeut

Botove su, ide tako teorija, izmislile Demokrate. Obitavali su na tada dominantnom portalu B92 i po sajtovima drugih medija, gde su neumorno hvalili vlast i po komentarima udarali one svoje pluseve i minuse. Nova vlast ih je samo preuzela, uozbiljila, disciplinovala, organizovala i kao deset puta veću armiju poslala da na novim medijima biju stare bitke.

Medijska kontrola isto je već viđena. Javni servis je i nekad, kao i danas, bio na usluzi Partiji. Tabloidi su i onda hvalili vlast, a razvlačili opoziciju, a predsednik je imao slobodan termin kad god i gde god poželi. Dolazak SNS-a je u medijskom bojleru „samo“ podigao temperaturu. Tabloidi su još jače upregnuti da vuku medijska kola vlasti, dato im je više šargarepe, tuku ih debljim bičevima, a gde se moglo ili je bilo sumnje, stari vlasnici su oterani, a za nove postavljeni partijski desetari. Recept je ponovljen sa TV stanicama. Državni mediji su kadrovski degradirani; opozicija je sada potpuno prognana iz javnog prostora, sem kao predmet besomučnog šutiranja bez prava da uzvrati, a predsednik je neprekidno, od ujutru do uveče, na svim našim ekranima.

Isto i s kontrolom pravosuđa. Kako treba sa sudijama Vučić je mogao da nauči od Snežane Malović. Nezaboravni reizbor uterao je strah u kosti našoj slepoj pravdi, pa novi vladar nije morao mnogo ni da se trudi. Što ne znači da se nije potrudio. I u sudstvu i u tužilaštvu i u policiji.

Prepisivanje se vidi i u međunarodnim odnosima. Uostalom, i sama bivša vlast ume u očajanju da uzvikne da im je Vučić ukrao politiku. I ne samo ukrao, nego joj dao munjevito ubrzanje. Put ka EU zapravo je nastavljen istim fokusom (ko ne veruje, neka posluša zadovoljne izjave briselskih zvaničnika), Kosovu je priznat niz novih elemenata državnosti, a odnos sa Rusijom je nastavio da se hladi, uprkos propagandnoj upotrebi Putina u predizborne svrhe. Nije bez razloga Angela Merkel onomad besno odbacila Tadića, a prigrlila Vučića, kao što nije bez razloga ni puška Milana Obrenovića, poznatog austrofila, koju je Putin poklonio srpskom predsedniku.

I u upravljanju državnom imovinom vidimo „pojačani kontinuitet“. Nekada su javna preduzeća bila feudi koalicionih partnera, a danas, sa apsolutnom vlašću SNS-a, sva su preduzeća suštinski feud jedne partije.

I dok smo nekad imali Radišu Uroševića, člana Upravnog odbora PTT-a, danas imamo Relju Ognjenovića, zamenika generalnog direktora PIO fonda. I to je stari kalup, samo veći broj. Ko se slabije seća, Radiša Urošević, poznati narodni pevač, u jednom trenutku je, daleke 2010, postavljen za člana UO PTT-a. Postavio ga je Dragan Marković Palma, jer „smo on i ja odavno razgovarali da me ubaci u neki upravni odbor“, kako je to tada lepo objasnio Radiša. E pa, tada je zbog njegovog imenovanja u UO jednog javnog preduzeća izbio žestok skandal, jer je to bilo vreme u kom je u medijima još mogao da izbije žestok skandal zbog nečeg što je uradila vlast. I Radiša je smenjen. Tačnije, sam je podneo ostavku i tako se stvar završila.

Danas, zbog Ognjenovića nije izbio skandal, iako je, verovali ili ne, pevač Radiša kvalifikovaniji da bude član Upravnog odbora PTT-a nego što je Relja da bude zamenik direktora PIO fonda. Radiša Urošević je bar „imao firmu, i cvećaru i radio-stanicu i bio radio-amater i bavio se ugostiteljstvom“, čime je sve pravdao svoje sposobnosti. Ognjenović je fizioterapeut koji u radnoj biografiji ima tri meseca stažiranja u bolnici.

Ali, Ognjenović je član SNS, po čaršijskim pričama dobar drug sina predsednika Srbije, pa je posle tog stažiranja, sasvim logično, postao član opštinskog veća Voždovca. Imao je 24 godine i bio uspešan momak. Sada ima 30 (ili će ih uskoro imati) i još je uspešniji. Ne samo da je završio privatnu višu školu posle koje sebe zove diplomirani ekonomista, nego je sa tim ekspertskim znanjem postavljen za drugog čoveka institucije koja je odgovorna za to da 1,7 miliona ljudi svakog meseca dobiju penziju. Da ponovimo, Relja od radnog iskustva ima tri meseca fizioterapeutskog stažiranja.

Relja je, dakle, Radiša na kvadrat. A odluka ove vlasti da takvog čoveka postavi na čelo PIO fonda je uvreda.

Alal vera.