Podvale poslednjih dana

Jedna velika ekonomska vest tog dana je već stigla u redakcije: NLB banka je konačno završila preuzimanje Komercijalne banke.

Četiri saopštenja su stizala jedno za drugim – saopštenje Ministarstva finansija, saopštenje NLB banke, saopštenje Komercijalne banke i link Ministarstva finansija ka video snimcima sa potpisivanja ugovora.

Bilo je oko 14 časova kad je i poslednje obaveštenje o ovom poslu pristiglo, sasvim dovoljno vremena da se vest lepo plasira u novogodišnjim izdanjima, ali nedovoljno da se na dublji način analizira.

A onda je dva sata kasnije, kad svi već privode posao kraju, kad su zbog Nove godine strane već „spakovane“, više nema mesta za veće izmene, a u pretprazničnom raspoloženju nema ni volje, i kad su televizije već osmislile ceo koncept udarnih vesti, odavno dogovorile i teme i goste – u „inbokse“ srpskih medija tiho i stidljivo stigao mejl PR agencije koja radi za Er Srbiju, s obaveštenjem da je Republika Srbija povećala vlasnički udeo u ovoj avio-kompaniji.

Dva tri kratka pasusa da je Srbija sada vlasnik 82 odsto, a Etihad 18 odsto Er Srbije umesto ranijih 51 prema 49, da je dokapitalizacija sprovedena na zahtev Er Srbije zbog problema prouzrokovanih kovidom 19 i da je firma zahvalna Vladi Srbije.

To je to.

Ovog puta saopštenja nisu stizala jedno za drugim.

Ministarstvo finansija ništa nije imalo da kaže.

Od Etihada ni slovo nije stiglo.

Ministar finansija sad nije slao link ka video snimku sa ceremonije potpisivanja.

Da ne bi tog kratkog mejla Er Srbije, mi ni danas ne bismo znali da je država sipala novih 100 miliona evra u ovo preduzeće, a da Etihad po običaju nije dosuo ništa.

U stvari, to i nismo saznali tada, pošto je i Er Srbija izbegla da pomene koliko je novca dobila dokapitalizacijom, već su novinari tu, najbitniju informaciju, kasnije morali sami da pronađu.

Oštar kontrast u tretmanu dve ekonomske vesti tog dana nam sve govori o tome šta vlast misli o sopstvenim postupcima.

Istina je da ni prodaja Komercijalne banke nije stvar koju bi država htela na naslovnim stranama u narednim danima – to je sem Poštanske štedionice, bila još jedina državna banka, a sada ide u ruke Slovencima, što za političku opciju koja opstaje na glasovima desno orijentisanih građana nimalo nije povoljno.

Ali se bar u kontrolisanim uslovima može uokviriti tako da šalje pozitivnu poruku o poverenju investitora u srpsku ekonomiju i o novcu koji će se sliti u budžet i zatim iskoristiti za vraćanje skupih kredita koje je uzela, kao što pogađate, prethodna vlast.

Druga vest, ona o dokapitalizaciji Er Srbije, očigledno se ne može nikako spasiti.

Krunski projekat SNS-a od dolaska na vlast pa do danas, ovim je i zvanično umro.

Poraz jedne zamisli koja je u početku mnogo obećavala, ali je skončala sporo i očajno, zato je morao biti prigušen.

Jedno malo saopštenje, onda praznici pa idemo dalje.

Ni dan danas, pet dana pošto je novac uplaćen, ni na sajtu Vlade Srbije, ni na sajtu resornog Ministarstva saobraćaja, ni Ministarstva privede koje je dokapitalizaciju sprovelo, ni Ministarstva finansija čiji je šef ujedno i glavni čovek za sva pitanja oko Er Srbije, ni na sajtu predsednika Srbije, koji se svih ovih godina dičio baš tom Er Srbijom kao svojim ličnim dostignućem – nema ni pomena o tome da su za dalji rad veštačkih pluća ove kompanije građani Srbije platili novih 100 miliona evra, a da je Etihad odbio da u čitavoj priči zvanoj Er Srbija dalje učestvuje.

Da nije znala da se promena vlasničke strukture ne može sakriti, vlast ni ovo jedno bezlično saopštenje ne bi dozvolila.

Da li je trebalo spasavati Er Srbiju je druga i mnogo složenija tema o kojoj bi valjalo imati iskrenu i široku diskusiju, ali kako izgleda, ozbiljno ćemo se načekati dok u Srbiji propaganda izgubi svoju vrednost jedinog važnog alata komunikacije vlasti s javnošću.

Poslednji dani godine još jednom su potvrdili svoju tradicionalnu ulogu najboljeg trenutka za obavljanje prljavih poslova u tišini novogodišnje vreve, a prvi dani nove godine, svoju ulogu pravog trenutka za plasman dobrih vesti.

Jesmo li pomenuli da je predsednik uz šumu kamera pustio u rad Turski tok, 1. januara u šest ujutro?

Nismo.

E pa jeste.

Nažalost, Zorana Mihajlović nije mogla da prisustvuje.

Srećna Nova godina.