Računi naši, a Fijat vaš

Dobiješ otkaz, pa ti država pokloni celu platu da sediš kući, koliko god bude trebalo dok ti ona sama ne nađe da radiš negde drugde. Ako ti ona ne nađe posao, nemaš problema, pare stižu svaki mesec. Država blagostanja, nema šta, ali šteta što važi samo u Šumadiji. I u njoj u Kragujevcu. I u njemu u Fijatu. I nigde, nigde više.

Privilegiju da im budžet Srbije na ruke daje platu da sede kući, radnici Fijata zaslužili su medijskom halabukom i s njom povezanom političkom težinom svoje pozicije. Jer, Fijat mora ostati uspešna priča u kojoj vlast otvara fabriku električnih automobila dok se zagreva za sledeće izbore, a 1.500 srećnih radnika tapše i maše zastavicama, dočekujući silazak prvog auta sa trake, u prisustvu celog državnog vrha. To vam je vest iz budućnosti, kojoj slobodno možete verovati. Daleko bilo da to pokvare hiljade porodica koje dve godine nemaju za hranu i struju jer im je taj Fijat u leto 2022. svima podelio otkaze, na očigled vlasti koja „nije znala da će se to desiti“.

U Srbiji, videli smo, ovakve, samo njima poklonjene privilegije, dobijaju svi oni (i samo oni) koji opravdano ili ne, uspeju da podignu medijsku prašinu i mobilišu dovoljnu masu ljudi koja će ih učiniti rizikom za nečiji politički rejting. Setimo se samo švajcarskih dužnika, taksista i frilensera. Svaki put, problem je rešen parama iz budžeta – tojest vašim i našim novcem. Kada ste vlast, novac je najjeftinija stvar na svetu, jer nije vaš i uvek ga ima dovoljno. Ne kupiš moderne terapije za ozbiljne bolesti, odložiš gradnju novih bolnica i pruga, ponovo zaboraviš da jeftine stanove daš i profesorima, lekarima i naučnicima ili se prosto još više zadužiš i – problem rešen.

Jedino što se sad 2,3 miliona radnika iz čijih se poreza i doprinosa puni budžet iz kog će se radnicima Fijata deliti ovih 47.000 dinara da ne rade ništa, pitaju da li će i njima država dati tih 400 evra mesečno, ako i oni dobiju otkaz tamo gde sada rade?

E pa, dragi poreski obvezniče, ti nećeš dobiti ovu pomoć države koju sada finansiraš, ako nekad i tebi bude zatrebala. Ko ti je kriv što ne radiš u Fijatu.

Da ne bude zabune, radnici Fijata ništa nisu krivi. Oni se samo bore za svoj interes, što je u ovom slučaju puki egzistencijalni opstanak u trenutku kad im se izmaklo tle pod nogama. Nije kriv ni Fijat. NJemu radnici nisu potrebni i neće da troši novac na njih dok mu ponovo ne zatrebaju. Da, tačno je, u Italiji bi trošio. Ali Srbija nije Italija i ovde nema nikog ko bi ih na to naterao kao tamo.

Kriva je država koja uprkos tome što je Fijatu poklonila više od pola milijarde evra i upravo se obavezala da mu pokloni još 47 miliona evra, nije uspela da za svoje građane, a njihove radnike, izdejstvuje minimalnu zaštitu, kakvu bi uživali da umesto u Kragujevcu rade u Torinu.

Država je sada kriva još više. Do juče je bila kriva Kragujevčanima, a sada je kriva svima ostalima, jer je budžetskim poklonom za radnike Fijata, mimo bilo kog državnog programa socijalne pomoći, diskriminisala sve ostale radnike koji budu ostali bez posla u ovoj zemlji. Ostali, koji su bez radnog mesta, sada su građani drugog reda u odnosu na zaposlene u Fijatu.

Ne zaslužuje li svako ko se nađe „na ulici“ pomoć od 47.000 dinara mesečno?

Novca ili ima za sve ili nema ni za koga. Zakon nema miljenike.

Međutim, vlast ima. A vlast je kao što vidimo jača od zakona. I bilo bi joj teško da to objasni preostalim milionima radnika u ovoj zemlji, kad bi je neko za to pitao i kad bi morala da mu odgovori.

Srećom po nju, oni kojima ona odgovara to je neće pitati, a oni koji će pitati ostaće bez odgovora.