Rublja na ringišpilu

Na prvi pogled mnogo, ali zapravo nije. Podsetimo se da je Rusija po izjavama evropskih i američkih funkcionera izložena „najtežim sankcijama ikad viđenim“ (što je tačno ako izuzmemo sve ostale, teže sankcije, koje su ranije uvođene protiv raznih zemalja, recimo Jugoslavije), da su mnogi predviđali kolaps rublje, čitave ruske ekonomije, hiperinflaciju, socijalne nemire, nestašice osnovnih životnih proizvoda, racionisanje hrane i posledično neku vrstu prevrata, bilo narodnog bilo dvorskog.

Ništa od toga se nije ostvarilo.

Pad rublje je svakako velik i njegov uticaj na rusku privredu i životni standard u zemlji je ozbiljan, ali daleko od nivoa koji bi izazvao potpuni raspad zemlje i mogao da zaustavi vojnu ofanzivu u Ukrajini. Radi poređenja, to je kao kad bi kurs srpske valute pao na 168 dinara za evro. Bolelo bi, ali preživeli smo i gore. Mnogo gore.

Pritom treba znati da Ruse kurs boli manje nego nas. Jer oni za početak ne uvoze energente, već su naprotiv veliki izvoznici nafte, gasa, žitarica i metala.

Ako kurs u najširem smislu (treba da) odražava snagu jedne privrede, onda je pitanje da li će čak i ovoliki pad rublje biti trajan. Jer, većina analitičara i dalje smatra da će pad ruskog BDP-a ove godine biti od osam do 15 procenata.

Naravno, kurs se u praksi ne formira tako nego na osnovu ponude i tražnje za devizama, koja od početka napada dominantno zavisi od silovitih poteza koje vuku države koje Rusiji uvode sankcije i sama Rusija koja na njih odgovara jednako žestokim intervencijama.

U tom ambijentu, sasvim je očekivano to da su vesti o toku rata i samim sankcijama najviše uticale na skokove i padove ruske valute, koji su u pojedinim danima bivali toliko snažni da je rublja umela da padne za trećinu u roku od samo nekoliko sati, ili da se u drugim prilikama skoro jednakim trzajima vrati nazad.

Ako se pogleda grafik kretanja rublje od trenutka kada je počeo napad pa ovog petka, uočavaju se tri osnovne linije: Prvo pad rublje na početku invazije, pa osciliranje u okviru postignutog koridora i na kraju, prošle nedelje, oštro jačanje rublje.

Tri su događaja ključno uticala na rusku valutu.

Prvo zamrzavanje polovine deviznih rezervi Rusije, što je rublju oborilo sa 84 na 107 za dolar (kao kontru ruska centralna banka je duplirala referentnu kamatu i naredila izvoznicima da moraju 80 odsto deviza da prodaju za rublje – što nije zaustavilo pad rublje, ali ga je znatno usporilo).

Drugo, vest da EU i SAD razmatraju da zabrane uvoz ruske nafte, što je dalje survalo kurs s 112,5 na 150 (i odmah posle toga, istog dana, oporavak rublje kad je nemački kancelar Olaf Šolc rekao da je ruska nafta „esencijalni proizvod“ za nemačku ekonomiju – toliko da je rublja nastavila da oscilira i blago jača čak i kad je Bajden sutradan sam uveo sankcije Rusiji).

I treće, vest da pregovori beleže ozbiljan napredak koju su potvrdile obe strane, a zatim i slična izjava Volodimira Zelenskog što je rublju vratilo sa 134 na 96,5 za dolar. Otad, pošto su pozitivne vesti u poslednjih par dana iščezle, kurs se vratio na, u trenutku pisanja ovog teksta, aktuelnih 107.

Ono što se uočava je da zamrzavanje deviznih rezervi, „najjača mera u istoriji“ ili kako je to već opisano, nije dala očekivani rezultat, jer uz efektivne kontramere Rusa i činjenicu da im priliva deviza ne manjka u situaciji kad EU od Rusije kupuje gas i naftu po enormnim cenama, to nije ni bilo realno očekivati. Drugo, da prava opasnost za Ruse leži u nafti i gasu, jer je i sama pomisao da bi im se ovi tokovi mogli prekinuti, udarila rublju kao nijedna mera pre i posle toga. I na kraju, da investitori očekuju ekonomsko smirivanje situacije za Rusiju odmah po završetku neprijateljstava, s obzirom da je već i sama nada da bi uskoro mogao da se postigne sporazum vratila rublju na nivo koji je poništio polovinu onog pada viđenog kad su EU i SAD zamrzle 300 milijardi dolara od Rusa. A tih 300 milijardi je i dalje zamrznuto.

Treba to imati na umu kad se razmišlja o svemu što će biti dan posle.