Siniša Makijaveli

Ako je to tačno, to je u našem slučaju utešno, jer čitajući izjave ministra finansija Siniše Malog o stanju srpske privrede, čovek ne može, a da se ne zapita kako je moguće da neko ko je diplomirao na Ekonomskom fakultetu kao jedan od najboljih studenata (i to stvarno) danas izgovara sledeće rečenice: „Po stopi rasta više se ne poredimo i ne takmičimo sa zemljama u regionu, već sa zemljama u Evropi. Od negativnog rasta BDP, mi smo sada došli do toga da je 2018. naša ekonomija rasla po stopi od 4,3 odsto, što je među top deset ekonomija Evrope.“

Ministar je naravno svestan da ovako dovodi u zabludu ljude koji će, slušajući ga, pomisliti da je Srbija sada među najjačim i najuspešnijim ekonomijama Evrope i da nam dakle zavide zemlje poput Nemačke, koje imaju daleko manju stopu rasta BDP-a nego mi. Pa zašto onda Angela Merkel ne pošalje svog novog ministra finansija Olafa Šolca u Beograd da ga Siniša Mali nauči kako se vodi ekonomija, kad je već kasno za onog prošlog ministra, tamo nekog Volfganga Šojblea, koji je redovno gubio od Srbije u BDP trci?

Zato što su navodi Siniše Malog dvostruko obmanjujući.

Prvo su obmanjujući sa stanovišta čiste faktografije, jer iako Srbija jeste ostvarila rast od 4,3 odsto u prošloj godini, to je ujedno i jedina godina još od 2008. da smo postigli bilo kakav značajniji rezultat. A ministar je zaboravio da ljudima kaže da je i taj rezultat postignut samo zato što je u 2017. Srbija debelo podbacila sa BDP-om, pa joj je u 2018. bilo lako da postigne veći procenat rasta. Uspeh bi bio kad bi Mali ove godine uspeo da dobaci do tih 4,3 odsto, ali od toga naravno nema ništa. Srbija je, naime, svaki iole primetniji rast beležila samo u onim godinama koje su sledile iza jako loših godina. U 2018. 4,3 odsto posle samo dva odsto u 2017.

U 2016. 3,3 odsto posle samo 1,8 odsto u 2015.

U 2013. 2,9 odsto posle recesionih minus 0,7 odsto u 2012.

Nijednom nismo postigli ni dve uzastopne godine pristojnog rasta. To znači da je ništa manje nego laž reći da srpska ekonomija raste stopom od 4,3 odsto, samo zato što je jednom uspela da dostigne tu tačku. U poslednjih sedam godina, od 2012. do 2018, srpski BDP je rastao prosečnom stopom od 1,7 odsto. To je naša prava brzina kretanja, dobro poznata ministru koji građane svesno navodi na pogrešne zaključke. Što je još tužnije, Mali staru brojku od 4,3 odsto iz 2018. ponavlja u trenutku kada mu je poznato da je rast BDP-a u prvom tromesečju ove godine već usporio na samo 2,3 odsto i da Srbija u 2019. neće stići ni do skromnih 3,5 odsto planiranog rasta, već će verovatno stati na tri odsto. Opet nećemo vezati ni dve godine pristojnog rasta – mi „jedna od top 10 ekonomija u Evropi“.

Tu dolazimo do drugog načina na koji ministar vara svoje građane – BDP trke. Mali ovde opet uzima tačan podatak (da je srpski rast u 2018. bio među prvih 10 na kontinentu) da bi pomoću njega izgradio lažnu sliku (da se Srbija „sada takmiči sa Evropom, a ne sa regionom“). Istina koju Mali opet krije je da je u toj inače besmislenoj trci Albanija deseta u Evropi, Srbija deveta, a Crna Gora sedma. Liga šampiona, nema šta.

Pored takvih giganata kao što smo mi, boranija poput Francuske, Nemačke, Belgije, Norveške, Velike Britanije, Danske, San Marina i Italije nema šta da traži, pa nije ni čudo da su ove neuspešne zemlje zauzele pozicije od 36. do 43. mesta u BDP trci, dakle na samom začelju Evrope.

Jasno je po učenju Siniše Malog da Evropa Srbiji polako postaje tesna i da ćemo uskoro morati da se takmičimo sa svetskim šampionima u BDP jurnjavi. Možda stignemo Etiopiju (7,7%), Keniju (6%) i Ganu (5,6%), samo da pre toga konačno otresemo Kosovo, koje nas svake godine šije sa preko 4% rasta.

Dobro je poznato da razvijene zemlje po pravilu rastu sporije, a nerazvijene brže i da je ovakvo međusobno trkanje sasvim besmisleno. Ovo nije prvi put ni Siniši Malom ni Aleksandru Vučiću da davanjem lažnog značenja pravim brojkama zavaravaju narod. Bedno je što to rade, ali je mnogo žalosnije što nemaju prave rezultate da se njima pohvale.