Skupoća vs inflacija

Prema podacima koje je Danas dobio od supermarketa, od početka ove godine pa do juna cene u radnjama su podignute za 12 odsto u proseku, a među njima su osnovne životne namirnice poskupele za čak 21 odsto, a artikli poput mesa i šećera čak i više od toga. Dakle, za samo šest meseci.

U isto vreme, inflacija je za duplo više vremena porasla „samo“ 11,9 odsto, a od početka godine pa do juna, dakle u istom periodu kao podaci iz trgovinskih lanaca, nešto iznad sedam procenata.

Ova razlika između onoga što ljudi vide na kasi i onoga što čuju na vestima glavni je razlog široko rasprostranjenog osećaja da je sve poskupelo mnogo više nego što nam govore zvaničnici.

Na kraju krajeva, svaki drugi radnik u Srbiji zarađuje 480 evra ili manje, a prosečan penzioner živi sa 260 evra mesečno, od čega većina njih i sa manje od toga. Tim ljudima, većini Srbije, inflacija suštinski i znači „osnovni životni proizvodi“, jer za drugo i nemaju.

Niža ukupna inflacija rezultat je cena struje koje do sada nisu mrdale, drugih regulisanih cena, poput javnog prevoza su držane pod kontrolom i raznih drugih usluga koje nisu poskupele onom dinamikom i koje ljudima ne znače onoliko koliko hleb, mleko, meso, ulje, burek, benzin, deterdžent za suđe i šampon.

Sada će se mnoge od ovih kategorija koje su do sada pomagale da ukupan rast cena ne bude toliko visok koliko je mnogima „subjektivni osećaj“ inflacije, biti povećane.

Struja će poskupeti relativno umerenih 6,5 odsto (vlast nas još od kad su prošli izbori priprema na ovo, prvo šok „vešću“ da će struja skočiti 30 odsto, pa onda 10 do 15, od maksimalno deset, tako da potrošačima ovih 6,5 sad zvuči skoro nebitno), gas devet odsto, pojedine toplane takođe traže poskupljenja, a kako se bliži grejna sezona tako će i udar drastično povećanih cena drugih energenata sve više dolaziti do izražaja.

Ako se ostvare sumnje da bi relativno nisko poskupljenje struje za stanovništvo moglo biti kompenzovano visokim poskupljenjem za privredu, to će neminovno dovesti do novog inflatornog talasa u drugom koraku, kada proizvođači krenu da ovaj trošak ugrađuju u cene svojih proizvoda.

Dakle, „država krvari“, kako je to pre par dana rekao predsednik Srbije, ali su građani „srećni i zadovoljni“. Kako stvari sada stoje, tim građanima preti opasnost da uskoro budu još srećniji i još zadovoljniji.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.