Srbija 2027: Kvantni naskok

Plan „Srbija 2027“ izgleda očaravajuće. BDP 100 milijardi evra, prosečne plate 1.400, ulaganja 18 milijardi godišnje, škole, porodilišta, putevi, opera, stadioni, brze pruge, akva centri i sve drugo što bi čovek poželeo i puno toga što ne bi poželeo, ali će ipak morati da istrpi.

Hipnotišuća serija obećanja izgleda divno. Plan „Srbija 2027“ jednako je zavodljiv kao plan „Srbija 2025“. Sećate se?

To je onaj plan koji niko nikad nije video, koji Vlada nikad nije usvojila, ali koji postoji jednako zavodljivo, jednako divno, jednako očaravajuće i jednako fascinantno u neprekidnom nizu izjava predsednika Srbije koji se emituje i reprizira češće nego Bolji život, Kamiondžije i Vruć vetar zajedno, i to, kladim se, na čak i više od 41 televizije.

„Srbiju 2027“ po svemu sudeći, čeka ista sudbina. Ni ovaj plan Vlada nije usvojila, a biće veliko iznenađenje ako ga ikada i usvoji.

Strateški dokument kojim je određena naša budućnost u naredne četiri godine, postojaće dakle, samo u arhivi RTS (i još 40 drugih televizija) bez ičijeg potpisa i bez ikakvog popisa, u obliku TV prezentacije lepih želja, koje ćemo slušati ponavljane, menjane, zaboravljane, reprizirane i retuširane, već po potrebama budućih letnjih i zimskih šema propagande u političkim sezonama 2024-27.

Šta je glavno u najavljenom planu? Prvo, BDP od 100 milijardi evra do kraja 2027. Cifra koja se već sada svugde pnavlja, ali ne odgovara onom što je predsednik rekao. A on je zapravo rekao da će BDP dostići 92,7 milijardi evra, a pomenutih 100 milijardi „ako budu povoljnije geopolitičke prilike“.

Tih 92,7 milijardi možda deluje puno, ali nije. To je godišnje 7,5 odsto nominalnog rasta (ukupno 34 odsto), odnosno tri do četiri odsto realnog rasta (kad se oduzme inflacija) naše privrede godišnje.

Toliko je i predviđeno Fiskalnom strategijom do 2026, predstavljenom prošle godine, što će reći da u stvari nismo čuli ništa novo. Za ekonomiju kakva je srpska tih četiri odsto prosečnog rasta godišnje bi trebalo da je dostižna cifra, ali iskustvo iz protekle decenije u kojoj smo uspevali da ostvarimo jedva 2,7 odsto ne uliva poverenje.

Niti sugeriše da će se srpski standard osetnije približiti standardu zemalja centralne i istočne Evrope. O razvijenoj Evropi da ne govorimo.
Drugo, plata od 1.400 evra. Lepo obećanje, najlepše. Plate su danas u Srbiji oko 740 evra. Do 1.400 ima 90 odsto rasta. Država dakle planira da BDP poraste 34 odsto, a plate 90 odsto?! Zanimljivo.

Bilo bi lepo čuti od ministra finansija kojom alhemijom misli da ostvari takav rezultat, ali podozrevam da razložno objašnjenje nećemo dobiti. Valja ovde podsetiti da je i prethodno veliko obećanje o plati od 900 evra do 2025. na putu da bude ispunjeno takođe alhemijom, a ne hemijom, jer za ovolike plate imamo zahvaliti trogodišnjoj eksploziji inflacije, što obesmišljava sav taj „uspeh“.

Da je drugačije ne bi nam bila potrebna „Bolja cena“ na parizer i majonez, već bi narod s tako velikim platama mogao sebi da kupi da jede. Elem, ako se kurs ne bude menjao i ako inflacija zaista bude 15, 16 odsto ukupno od 2024. do 2027. i plate krajem te godine stvarno dostignu 1.400 evra, biće to izvanredan uspeh. To bi značilo drastičan rast standarda u naredne četiri godine.

Zapamtimo ovo obećanje.

I za kraj IT. Prema rečima odlazeće premijerke izvoz ove grane će te 2027. dostići 10 milijardi evra. U 2023. bio je 3,5 milijarde. To znači da nas čeka prosečna godišnja stopa rasta IT izvoza od 30 odsto! Kvantni skok, nego šta.

„Zašto da štedim reči, besplatne su“, govorio je Seneka.

Umesto „Brže, jače, bolje“, možda bi SNS trebalo da prisvoji njegov moto, u interpretaciji s manje smisla, ali više koristi.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.