Šredingerova Srbija

Druge zemlje će možda patiti: ekonomija Sjedinjenih Država pašće šest odsto, Nemačke sedam, Španije osam, Italije devet. Ma čitav svet će da padne tri odsto, ali Srbija vala neće! Srbija će da stoji postojano i da ponovi BDP iz prošle godine.

Znači nikakvog minusa ovde neće biti.

Ako ne verujete, samo pitajte predsednika Srbije i direktora Republičkog zavoda za statistiku. Ko bolje od njih i zna šta će brojke na kraju govoriti. Gotovo da nema sumnje da ono što danas kažu, da će to sutra i biti.

A ovih dana oni kažu sledeće: srpski BDP je u prva tri meseca ove godine porastao pet odsto. U sledeća tri meseca će da poraste jedan odsto. A onda će u nastavku godine malo da pada, tako da će na kraju privredni rast da stane negde na nuli, što znači da će privreda za osam meseci biti tačno tamo gde je bila pre četiri meseca. Ova ocena je ništa manje nego spektakularna.

Jer, da se podsetimo, Srbija je i sa padom od tri odsto, koliko nam predviđa MMF, bila na putu da postane najuspešnija evropska zemlja u ekonomskoj borbi protiv korone. Tada je predsednik uveravao da ćemo imati ne minus tri, nego minus dva, a danas, eto, čak ni toliko, nego nula. Nikakav pad.

Pošto mi, jel’te, nemamo razloga da sumnjamo u stručnost, a još manje u iskrenost najviših državnih funkcionera, ostaje nam samo da se pitamo, čemu onda pomoć privredi, kada privredi, kako vidimo, nikakva šteta ovde ne preti.

Ako srpske firme u 2020. neće zaraditi nijedan dinar manje nego što su zaradile u 2019, zašto Ministarstvo finansija troši pet milijardi evra da bi sprečilo da se te firme udave? Na stranu sad što država naravno neće potrošiti ni blizu tih pet milijardi o kojima se govori, a o čemu su drugi dosta pisali, ali ili se davite ili se ne davite. Ne može oba odjednom.

Očigledno, moguće je tvrditi da će upravo zahvaljujući državnim merama privreda isplivati i ostvariti taj nulti rast, ali kad se samo malo zagrebe, ni to nema smisla. Jer, privreda je najveći rast ostvarila do kraja marta – pet odsto, uprkos tome što je vanredno stanje počelo sredinom marta.

Zatim će u aprilu, maju i junu porasti jedan odsto, uprkos tome što gotovo nijedna mera Vlade Srbije do tada neće početi da proizvodi efekat i uprkos tome što su to tri meseca najžešćeg udara korone na privrednu delatnost.

Dakle, bez države, a sa koronom, mi ćemo imati rast. Istina je da će u maju početi da se deli minimalac od 30.000 dinara radnicima da bi ih firme zadržale, ali ako nema posla, nema ni privrednog rasta, bez obzira što radnici primaju platu da sede zaposleni – ali besposleni.

Kafić će možda zadržati radnike zbog državne pomoći, ali zbog toga neće prodati nijednu kafu više. Fabrike zatvorene zbog nedostatka sirovina iz Kine, porudžbina iz Nemačke ili prosto zbog naređenja epidemiologa, neće proizvesti nijedan dinar vrednosti time što će im država dati taj minimalac. Ta mera, dakle, ima skoro nulti efekat na BDP tokom trajanja krize, a mi ćemo, kako nas uveravaju, baš tokom te najjače krize imati – rast. To bukvalno znači da u ovom trenutku naši privrednici nemaju nikakav problem?!

Štaviše, ove najnovije projekcije nas ubeđuju da će naša privreda u problem zapasti onda kad ceo svet krene da iz problema izlazi. Kad se vrate i sirovine iz Kine i narudžbine iz Nemačke.

Dakle u nastavku godine. U tom periodu će ovaj minimalac zaista početi da pomaže privredi, jer će se firme brže vratiti rad s punim kapacitetom nego da su radnicima podelile otkaz, ali kako kaže predsednik, tada će naša privreda krenuti da pada? I uprkos garantovanim kreditima, uprkos, 100 evra, uprkos sačuvanim radnicima, tada – kad sve krene nabolje, Srbiji će ići nagore, dok sada, kada svima ide nagore, njoj ide nabolje?

„Slatka mala izvrnuta torta, dno joj na vrhu stoji“. Omiljena replika simpatične aždaje iz crtanog filma prava je slika srpske ekonomije u oku njene vlasti. Naša privreda se davi pa joj treba pomoći, ali se ne davi pa ima visok rast.  Napreduje je sad kad joj je loše, ali će se sunovratiti kad joj bude dobro. Naša mala Šredingerova privreda, i živa i mrtva u isto vreme.

Uostalom, kao i mi.