Srpski vazduh: „I miris i ukus“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pre neki dan, moja sestra rece da se ceo Beograd grejao na ugalj pre 40 godina i nije bio ovoliko zagadjen. Raspitajte se malo o spalionici u Vinci, mislim da u tom grmu lezi zec.

   1. Ceo Beograd je pre 40 godina imao znatno manje stanovnika i automobila pa nisu uspevali da zagade ovoliko.

   2. da li može pojašnjenje – šta je toplotna pumpa, na šta radi, kako radi, kolika je investicija….može i link.
      Hvala!

   3. Na koji ugalj, i koliko kuća pre 40 godina?

      Što bre malo ne mislite pre nego što počnete da pišete?

2. Zagađenje je od prošle godine u Beogradu skočilo više desetina puta… Iz svega se izvlači zaključak da je nešto novo uzrok ovog zagađenja koje je više desetina puta veće nego npr. zime 2018/2019. Direktor Petnice nam je svima jasno objasnio o čemu se radi i kako je do toga došlo. Hajde da odmah reagujemo i vratimo se na taj nivo zagađenja do kog možemo da dođemo već sledeće godine ako se reguliše problem prljavog uglja koji takozvana ugljarska mafija plasira, a posle možemo da razmišljamo o dodatnom smanjenju kroz akcije pomenute u tekstu. Hajde da se odmah pozabavimo sa onim što nam predstavlja više od 90% posto problema a to je prljav ugalj koji nam plasiraju moćnici ove države koji kontrolišu i profitiraju od kontrole tog tržišta jer to su trenutno ruke koje nas sve dave i ka tome za početak usmerimo svu energiju a ne da se rasipamo na ono što nam nije urgentno. Daleko od toga da mislim da ostale stvari nisu bitne za rešiti ali postavimo prioritete i nemojmo da ono što nam je više od 90% problema bude 3% teksta. Preporučujem autoru da se više pozabavi time kako je došlo do ovog stanja koje je trenutno a koje ima svoju jasnu genezu a ne da nam objašnjava neka opšta mesta i kako su slične probleme rešile neke druge zemlje koje su mogle da povuku eu fondove za rešavanje tih problema, jer to je neubedljiv način da se obrađuje ova tema koja nam je svima sad goruća

3. Rešenje problema zagađenja od individualnih ložišta vidim tako što bi država raspisala konkurs za bespovratna sredstva za izgradnju malih solarnih elektrana na krovu kuće ( kapaciteta 5 kW koji košta oko 6500€ ) pri čemu bi jedan manji deo vlasnik koristio za sopstvene potrebe , a veći deo predavao u elektro mrežu po niskoj ceni ( oko 3,5 din/ kW ) i za te pare plaćao struju tj grejanje kada nema sunca i noću. Na ovakav način bi se isplatilo i državi da dobija jeftinu struju i potrošaču jer nema troškova investiranja. U svakom slučaju je veća opravdanost ovakva subvencija nego da sesubvencionišu kupci električnih i hibridnih vozila čime se pomaže proizvođač strane zemlje i kupci koji su imućni , dok s druge strane se povećava proizvodnja električne energije , smanjuje se zavisnost od uvoznih energenata i poboljšava platni bilans zemlje.

4. A ni jednom rečju o još jednom faktoru zagađenja koji je možda i najizraženiji. O ogromnom broju vozila. Ne bih da prejudiciram ali već više puta kad se polemiše o ovom problemu upadljivo se prećutkuje da je ogroman porast saobraćaja (pogotovo u većim gradovima) možda zaslužan za loš vazduh.
   U mnogim delovima sveta se zbog toga veći gradovi već odlučuju da drastično smanje saobraćaj pa negde čak i potpuno ukinu u centralnim gradskim zonama osim javnog prevoza (Pariz, Barcelona…)