Šta će biti zaostavština Jorgovanke Tabaković?

Za to vreme i NBS i Srbija su se uveliko promenile, i te promene, i dobre i loše, odražavaju se i u rezultatima njenog rada.

Na jednoj strani, guvernerka je stolovala nad propašću serije banaka, nekih bankrotiranih, nekih spašenih od katanca novcem poreskih obveznika, otresajući milijarde štete i sopstvenu odgovornost za neshvatljivo nesposoban nadzor, onako kako se otresa perut sa tamnog sakoa.

Decenija u starom zdanju u Ulici kralja Petra bivše poslanice Srpske radikalne stranke i visoke funkcionerke SNS-a donela je i percepciju erodirane nezavisnosti Narodne banke – percepciju koju Tabaković suštinski ni ne pokušava da promeni.

Ono što je počelo izmenom Zakona o Narodnoj banci kojim se aktuelna vlast pre vremena otarasila bivšeg guvernera Šoškića i na njegovo mesto postavila svog političkog insajdera Tabaković, nastavljeno je u dolazećim godinama zamenom viceguvernera i drugih ključnih ljudi, upodobljavanjem retorike liniji vladajuće partije u kojoj retko ima mesta za oprez i kritiku i kulminiralo poznatim skandalom u kom se predsednik Srbije hvalio kako je guverneru Narodne banke naredio da kupi par tona zlata jer on misli da to tako treba.

Ovaj poslednji slučaj je toliko loše prošao da je čak i Tabaković morala da se pravda da to nije bilo naređenje nego predlog, dok se članovi Saveta guvernera, tela koje bi inače o tome trebalo da odlučuje, nijednom nisu pobunili što su u direktnom TV programu svedeni na šalterske službenike za pečatiranje odluka koje je doneo neko drugi umesto njih.

Nazad u Srbiji, mandat guvernerke je imao i dobre strane. Štaviše, toliko dobre, da je vaš kolumnista u jednoj emisiji rekao da će Jorgovanka Tabaković ostati upamćena kao najuspešniji guverner NBS. I to jeste bilo tako.

Sećanje je kratko, ali ko ipak pamti malo duže, zna da je baš do dolaska Jorgovanke Tabaković u NBS, Srbija kuburila sa hronično visokom, često dvocifrenom inflacijom.

U poslednjih deset godina, sve do ukrajinske krize, mi smo na to zaboravili, redovno beležeći inflaciju od dva, tri odsto, u rangu razvijenih zemalja, što Srbija nije.

Može se lako prigovoriti kako je to zasluga povoljne spoljne klime u postkriznom periodu u Evropi, a ne oštroumnih poteza NBS ili da je guvernerki posao olakšala solidna fiskalna politika i politička stabilnost, ali čovek radi s kartama koje su mu date. A s ovim kartama, ona je uradila dobar posao.

I ne samo inflacija, već su i devizne rezerve NBS narasle na 20 milijardi evra i služe kao garant stabilnosti dinara, zbog čega je kurs u praksi već godinama zakucan na 117 dinara za evro.

I ovde se može prigovoriti da tih rezervi ne bi bilo da nije stranih ulaganja privučenih stabilnošću, subvencijama i kredibilnim javnim finansijama, ali opet, pamte se samo rezultati, a kurs je zakucala Jorgovanka.

I u koroni je NBS bila proaktivna, uvodeći niz mera da zaštiti dužnike u krizi, a time i same banke. I u digitalizaciji takođe, gde ima izvanrednih rezultata, i u smanjenju problematičnih kredita, gde su brojke isto dobre.

To je, dakle, ono što se pamti. Ili tačnije, to je ono što bi se pamtilo – da je guvernerka otišla na vreme da piše memoare.

Umesto toga, a to je možda i pohvalno, ostala je tu i kad je došla kriza i vreme ultraniskih kamata naglo prošlo, a vreme ultravisokih cena energije naglo došlo. I sve slabosti ovako ustrojene centralne banke se pokazale.

Rezultat je jedna od najviših stopa inflacije u Evropi, manja samo od one u Turskoj i Mađarskoj. To samo po sebi dezavuiše opravdanja da je naša inflacija strogo uvezena i odgovornost za stanje prebacuje tamo gde i jeste – na Narodnu banku Srbije.

Po mnogima, NBS je zakazala time što je na krizu prekasno reagovala, brinući se isuviše da ne ugrozi imidž Vlade i privredni rast, što nisu nadležnosti i odašiljući seriju optimističnih predviđanja koja su se redom, kvartal za kvartalom, pokazivala promašenim.

Hoće to, kad je sistem kalibriran kao servis Andrićevog venca, a ne kao nezavisni regulator i gde je svaki korak umeren obzirom kako će na njega reagovati „neko“.

Ruku na srce, sa reakcijama su kasnile i druge centralne banke, ali rezultat u kome danas skoro svi imaju manju inflaciju od nas, govori sve.

Ono što nam same brojke ne govore, ali zbog čega dobrim delom jesu takve kakve su, jeste politizacija monetarnog regulatora uočljiva čak i na nivou komunikacije.

Od upornog držanja BDP projekcija na Vladinoj liniji i kad je bivalo kristalno jasno da su neodržive, preko niza ružičastih prognoza koje su padale jedna za drugom, prestanku objavljivanja izveštaja o stanju bankarskog sektora i bilansima banaka, pa do izbacivanja očigledno suviše deprimirajuće ankete stanovništva iz saopštenja o inflacionim očekivanjima, NBS je od pouzdanog informatora stručne i opšte javnosti postala institucija čija se saopštenja uzimaju s rezervom i tvrdnje proveravaju.

Stoga nije bilo iznenađenje kad je u petak popodne NBS poslala saopštenje o izveštaju Fiča o rejtingu Srbije u kom su bez izuzetka citirani samo superlativi, takvi da se čitalac nužno zapita zašto nam rejting nije podignut ako je sve samo tako kako piše u dopisu NBS-a.

I onda taj čitalac otvori originalni izveštaj Fiča i u njemu pored zaista dominantno pozitivnih tonova, nađe i niz daleko manje vedrih ocena i upozorenja za koje nije bilo mesta u interpretaciji srpske centralne banke. Ta vrsta selekcije informacija ne služi svrsi zbog koje NBS postoji.

I tu se vraćamo na ključno pitanje zaostavštine guvernera Tabaković. Lako je dobro voditi Narodnu banku u dobra vremena. Loše vreme pokazuje od čega je zgrada sazidana.

A ova zgrada sazidana je od poslušnosti pred Vladom Srbije, želje da se održi slika uspeha i spremnosti da se u tom cilju biraju informacije.

I sad zamislimo neminovni trenutak dolaska neke nove vlasti. I zamislimo goru vlast od ove. Koja još više troši, koja manje stvara, s gorom pameću, sa još manje takta. Kako će ova i ovakva Narodna banka, naučena da sluša, tada postupati?

Gde će naći snagu da se usprotivi onda kada stvarno bude važno, kad je danas vaspitana da se saglašava čak i kad nije važno?

Jedanaest godina mandata guvernera Jorgovanke Tabaković zavisi od odgovora na ovo pitanje.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.