Šta je fudbal? 1Foto: Luca Marziale Danas

“Sramotni, sebični predlozi koje smo videli u poslednja 24 sata, motivisani su čistom pohlepom”, grmeo je prošlog ponedeljka Aleksandar Čeferin, prvi čovek UEFA.

Njegov bes, verovatno i njegov strah, bio je razumljiv: 12 najvećih evropskih klubova, od Reala, preko Mančestera do Juventusa, upravo su u nedelju uveče saopštili da će formirati novo takmičenje, Evropsku super ligu, igralište rezervisano za 15 najmoćnijih, najbogatijih, najjačih fudbalskih preduzeća na svetu, čiji bi uspeh efektivno značio kraj Lige šampiona i međunarodnog fudbala kakav poznajemo.

Porođaj totalnog kolapsa sportskog duha i potpuni trijumf biznisa, odvijao se uživo pred kamerama svih svetskih medija.

Pa ipak, Evropska super liga, bila je mrtvorođenče. Ni dva dana od spektakularne najave zaverenika namerenih da jednim oštrim potezom naglavačke prevrnu kompletan fudbalski poredak, a njihov godinama pažljivo pripremani prevrat raspršen je kao nade Beograđana u arhitektonski ukus Gorana Vesića.

Reakcija čitave javnosti bila je instinktivna i žestoka: Navijači su blokirali ulaz igračima na stadione, igrači su se javno ogradili od namere sopstvenih poslodavaca, Murinjo je preventivno dobio otkaz, FIFA i UEFA su pretile izbacivanjem klubova i igrača sa Svetskog prvenstva i drugih takmičenja, a na kraju je čak i Boris Džonson natuknuo da bi Velika Britanija mogla staviti tačku na celu stvar.

Od revolucionara nisu ostali ni parčići, nakon što su svi engleski i italijanski superklubovi, pa čak i madridski Atletiko sve jedan brže od drugog jurili da pokajnički obznane kako je to bio samo trenutak slabosti, kako ne znaju šta im bi, i kako im se to više neće ponoviti.

Ostao je samo Florentino Perez da im svima preti potpisanim ugovorima i viče da hoće svoju malu, zatvorenu, dobro podgojenu “ligu”.

Teško je potceniti domet njegovog uspeha: Od Uefe i Fife –  prekaljenih kleptokrata kojima je spomenik ona slika Sepa Blatera na koga pada kiša bačenih dolara – napraviti verne zaštitnike najlepše igre na svetu, a od Reala, Milana, Junajteda, najviših hramova fudbala, izdajnike sporta i robove profita. I sve to u samo jednom danu.

Ali, Perez uistinu ništa sam nije uradio. Sve što nam je sada otkrio već godinama, pa i decenijama važi. Fudbal odavno hoda dva koraka iza svojih gazda.

Omiljeni timovi, od Sitija do Milana račune polažu šeicima, bliskoistočnim emiratima, ruskim oligarsima i američkim investicionim fondovima. Jedino što treba da čudi je što Superliga nije još ranije pokušana.

U pitanju je ogroman novac. Dvadeset najvećih evropskih klubova prošle godine je imalo prihod od preko osam milijardi evra – duplo više nego pre samo deset godina.

Samo Liga šampiona klubovima donosi dve milijarde evra, dok su Perez i drugari procenjivali da će njihova Super liga donositi čak četiri milijarde evra, koje će deliti samo oni među sobom, a ne čak 32 kluba (a uskoro i više) koji učestvuju u LŠ.

Jedino što nisu pravilno procenili, bila je reakcija navijača. I tu dolazimo do konačnog pitanja na koje su autori Evropske super lige sebi dali pogrešan odgovor: Šta je fudbal?

Baš kao u svakom drugom biznisu, po njihovom viđenju, fudbal je igra u kojoj vrede samo najbolji. Ljudi gledaju Ligu šampiona zbog Ronalda i Mesija, zbog Reala i Liverpula.

Nikog ne zanimaju Ludogorec i Karabag, ili optimistički Zvezda i Partizan. Napraviti kartel veličanstvenih – 15 klubova kojima je garantovano učešće i još pet kvalifikanata, koji će se svake godine međusobno takmičiti.

Svake nedelje Čelsi protiv Bajerna, Barsa protiv PSŽ. Ko bi još gledao boraniju iz Lige šampiona.

PSŽ i Bajern su ipak znali bolje.

Izgleda da je fudbal ipak još uvek sport. Da je važnije od biti najbolji – imati pravo da budeš najbolji. Bar na neki besmisleni trenutak. Biti Lester. Biti Zvezda. I imati strah da budeš najgori. Da ispadneš. Da te porazi glupi Karabag. Da dogodine velikane gledaš sa tribina, pa makar se ti zvao i Real Madrid.

Na kraju smo ipak otkrili nešto novo. Da se fudbal voli jer male utakmice mogu da postanu velike, a da velike utakmice ne postoje ako nema malih. Ipak je i Ludogorec bitan.

Biće to zanimljivo saznanje koje nam je otkrio Florentino Perez, sledeći put kad se bude odlučivalo kome ide koliko novca od televizijskih prava.

Jeste izlizano, ali je tačno: Kakav autogol.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari