Statistika, naša dika

Tako je RZS, nezavisna i stručna institucija, objavila već poznatu informaciju, koju do tog trenutka niko drugi ne bi trebalo da ima. Statistički zavod ima kalendar saopštenja, tako da sva zainteresovana javnost tačno zna kada će od jedine merodavne ustanove u državi dobiti određeni podatak o stanju u Srbiji. Međutim, kako se u poslednjih par godina pokazalo, jedina merodavna ustanova za ta pitanja nije RZS, nego Aleksandar Vučić.

Ovo, naime, nije prvi put da je predsednik kazao kolika će biti neka brojka, da bi zatim Zavod za statistiku samo izašao i ponovio tu brojku koju je predsednik izneo.

Setimo se recimo jula prošle godine kada je Vučić izjavio da je prosečna plata tog maja bila 426 evra. Dan kasnije, RZS je objavio taj isti podatak.

Ili marta ove godine kad je rekao da je plata u januaru bila „preko 460 evra, 462 mislim“. Dva dana kasnije RZS objavljuje da je plata bila 461 evro.

Sada je rekao da je nezaposlenost 9,5 odsto i kao po komandi RZS izlazi sa 9,5 odsto.

Gledajući sa strane, čovek bi mogao da pomisli da – daleko bilo – Zavod za statistiku služi samo da potvrdi da je bilo koja cifra koju iznese predsednik Vučić tačna. Tom utisku je dodatno mogao da pomogne i ministar finansija Siniša Mali, kad je u avgustu prošle godine, nezadovoljan preliminarnim ciframa o rastu BDP-a koje je objavio RZS, izjavio doslovno: „Od Zavoda za statistiku očekujem da će biti još veći rast od toga. Sutra imam sastanak sa direktorom Zavoda za statistiku oko toga da vidimo kada se sve brojke saberu koliki će realan rast biti. Ja mislim da će biti i veći od 4,5 odsto“.

Dve nedelje kasnije, RZS je objavio da je rast bio 4,8 odsto.

Da li sve ovo znači da se srpskoj statistici više ne može verovati i da je RZS postao jedno od odeljenja u kabinetu predsednika?

Ne. Kako je neko nedavno elokventno definisao, „direktor Zavoda nije čovek koji bi konstruisao podatak“. Ako ovu tezu, dakle, odbacimo – jer ako bismo je prihvatili više ne bi ostalo ništa što čujemo o stanju u Srbiji u šta bismo mogli da verujemo, i nigde gde bismo za istinu mogli da se obratimo – šta nam kao objašnjenje ostaje?

Ostaje nam, kao i obično kad se radi o predsedniku, marketing.

Stvar je, dakle, verovatno ovakva. RZS malo pre zvanične objave podataka, pojedinim institucijama, a očigledno pre svih – predsedniku, te podatke šalje na uvid, ali, bez ikakve sumnje, sa naznakom da su svi podaci pod embargom – zabranom objavljivanja – do trenutka kada će ih RZS javno saopštiti. Predsednik Vučić međutim, za te trice i kučine kao što je embargo nekakvog Zavoda ne mari, već čim čuje cifru koja mu se dopada, izlazi i prvi je saopštava građanima. Donosilac dobrih vesti tako ubire političke poene za sebe, ostavljajući Republički zavod za statistiku da sutradan kao pokunjen objavi svoje saopštenje koje u tom trenutku već nikome nije važno, koje čini da Zavod deluje poslušnički, a njegovi podaci nepouzdano.

Takva situacija će trajati sve dok na raznim mestima, pa i u RZS, ne nađu hrabrosti da predsedniku stave do znanja da njihova nezavisna institucija takve stvari nikome ne dopušta, uključujući i njega.

Znači, zauvek.