Šut u zadnjicu

„Organi Narodne banke i članovi ovih organa ne primaju niti traže uputstva od državnih organa i institucija“. Državni organi i organizacije ne mogu ugrožavati samostalnost i nezavisnost NBS, niti mogu vršiti uticaj na NBS, organe NBS i članove ovih organa“.

Kako se u praksi primenjuje ovaj zakon, prenose nam Večernje novosti u sledećem tekstu: „…Odmah posle sastanka, Vučić je pozvao guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković i ministra finansija Sinišu Malog i doslovce im dao zadatak: Kupujte zlato, Srbija mora da bude sigurna!“.

Predsednik je tako „doslovce“ šutnuo u zadnjicu Narodnu banku Srbije, ali mu se Narodna banka na tome poslušno zahvalila. Kako izveštava Kurir: „Jorgovanka Tabaković je na pitanje da li će poslušati predsednika odgovorila: ‘Naravno'“.

Naravno.

Naravno je i da mi sve ovo već znamo, ali je jedan događaj od ovog petka ponovo bacio svetlo na to koliko se položaj centralne banke i poštovanje struke drugačije posmatraju ovde, a kako na Zapadu, recimo u Bosni.

Tamošnji guverner centralne banke Senad Softić, govoreći na velikom regionalnom ekonomskom forumu u Bečićima, ničim izazvan, podsetio je na obavezu monetarnih vlasti da se bore protiv uticaja izvršnih organa, i na generalno sumoran odnos ovih drugih prema onim prvima.

„Svi mi znamo kolike pritiske imamo od politike“, rekao je Softić okupljenim guvernerima, „Srećom, uspevamo u tome da održimo svoju nezavisnost“. Koliko guverneri stvarno uspevaju da zadrže nezavisnost posebno je pitanje, ali se iz Softićevog obraćanja vidi da bar pokušavaju.

Šta o toj ideji da centralna banka treba da bude nezavisna misli srpska guvernerka, u Bečićima nismo mogli da čujemo, jer Jorgovanka Tabaković na ovaj forum ne dolazi. Da nije toliko žalosno, možda bi bilo i nečeg simpatičnog u paradoksu da nam njeno odsustvo govori više od bilo čega što bi mogla da kaže da je bila prisutna, ali jeste žalosno, tako da uopšte nije simpatično. Narodna banka, naime, odbija da učestvuje na samitu u Bečićima, očigledno zato što taj događaj organizuje nedeljnik NIN. Centralna banka neće da pošalje svog predstavnika na skup pod vođstvom medija koji kritikuje predsednika Srbije. Treba li jasniji simbol svojevoljne potčinjenosti? Ranijih godina, NBS je umela ponekad da pošalje bar viceguvernera, ali više ni toliko.

Međutim, kao i svaki simbol, i odsustvo NBS sa ovakvog skupa tek je posredan pokazatelj stanja. Bilo je i sasvim direktnih.

„Zlatno naređenje“ predsednika Vučića javno je ponizilo svakog ko u NBS drži do sopstvene stručnosti, ali verovatno nikog više nego članove Saveta guvernera, organa u kom sede tri doktora ekonomije, jedan magistar i jedan stručnjak s pola veka makroekonomskog iskustva, koji su po onom što piše u zakonu, ti koji odlučuju o strategiji upravljanja deviznim rezervama. Kad ono, o tome odlučuje Vučić. Što bi rekla guvernerka: „Naravno“.

Da se ide u pravcu slušanja ljudi koji znaju više od stručnjaka Narodne banke, videlo se međutim, još 2017.

Avgusta te godine, NBS je objavila svoj redovni kvartalni Izveštaj o inflaciji, dokument u kom se analiziraju i privredna kretanja. Vlada Srbije je za tu godinu najavila rast BDP od tri odsto, ali je u prvom tromesečju BDP porastao vrlo slabih 1,2 procenta, a u drugom tromesečju jednako loših 1,3 odsto. To znači da je u nastavku godine BDP morao da raste po stopi od oko pet odsto da bi na kraju rezultat bio tri procenta. Svakom s iole razuma bilo je jasno da ekonomija koja je prvu polovinu godine rasla 1,3 odsto neće u drugoj polovini odjednom početi da raste pet odsto. Uprkos tome, u NBS su tvrdili da hoće.

Bilo je mučno gledati kad je guvernerka posle pitanja autora ovog teksta naložila jednom od saradnika da objasni zašto će se ovakav fantastičan scenario dogoditi i njegov pokušaj da pod moranjem izgovori sve ono u šta se videlo da ne veruje. BDP je te godine bio dva odsto, čitav procenat ispod projekcije. A Vlada je dodatno ponizila NBS, time što je samo tri dana posle uveravanja guvernerke da će se nemoguće ostvariti izašla i sama rekla da od toga nema ništa. NBS je po cenu potpunog gubitka kredibiliteta htela da odbrani Vladu, a ta Vlada joj se odužila tako što joj je sutradan taj kredibilitet javno izgazila.

O tome da je aktuelni guverner na poziciju došao jer je stari podneo ostavku pošto je novim zakonom o NBS i formalno umanjena nezavisnost centralne banke te da je sam zakon i planiran kao metod smene guvernera, nećemo šire govoriti. Ma koliko da praktični rezultati NBS budu dobri, potčinjavanje izvršnoj vlasti ostaće mrlja koja će teško biti oprana. Mrlja koja nije samo ružna, već i opasna.