Rimljani su bili veliki graditelji. Izgradili su pravni sistem čiji temelji stoje i danas.
Gradili su vodovode, kanalizaciju, otvorene bazene sa toplom vodom, sisteme podnog grejanja.
Gradili su lukove i sa njima mostove, pa javna kupatila, odbrambene sisteme i utvrđenja, fitnes centre i stadione, luke, mornaricu, trgovačke rute, slavnu vojsku. Izgradili su državu od Londona do Persijskog zaliva, od Beograda do Egipta. I sa tom državom, naravno, gradili su i puteve.
Mreža rimskih drumova nije malo doprinela dugovečnosti rimske imperije. Šta god bi osvojili Rimljani su se starali da na svojoj novoj teritoriji izgrade puteve koji će je povezati sa ostatkom zemlje.
Ta veza omogućavala je komunikaciju, a sa komunikacijom kontrolu, integraciju, trgovinu i zaštitu. Rimljani su imali i poštu i zahvaljujući dobrim putevima, antički postekspres – carske konjanike koji bi punim galopom jurili sa Palatina do Galije, menjajući umorno prevozno sredstvo na svakoj od logistički pažljivo postavljenih postaja i nastavljajući put.
Rimljani su dakle cenili infrastrukturu. Imali su globalne ambicije i bili su brzi, prilagodljivi i shodno svojoj enormnoj snazi, nezamenljivi. U to vreme svi putevi su zaista vodili u Rim, i fizički i metaforički.
Danas, svi putevi vode u Kinu.
Ako su Sjedinjene Države bile Rim XX veka, a bile su i ostaju (opstaju?) još uvek, istočni džin se uzdiže stremeći da u jednoj od narednih decenija preuzme primat. Uzlazna i silazna dinamika kretanja dve vodeće sile današnjice prelama se i na aktuelnom trenutku.
Ruski napad na Ukrajinu otkrio nam je dve činjenice: Velike zemlje srećom nisu spremne na međusobni rat i velike zemlje su toliko ekonomski međuzavisne da nisu spremne na uzajamno isključivanje, to jest totalne sankcije.
U manevarskom prostoru oivičenom ovim granicama, pokazalo se da Amerika više ne može da garantuje zaštitu svojim saveznicima od napada svojih protivnika, dok Rusija ne može da samoj sebi obezbedi zaštitu od međunarodne izolacije i opšte moralne osude.
Drugačije rečeno, da je Amerika bombardovala Ukrajinu, američkim teniserima ne bi brisali nacionalnu zastavu ispred imena. Jer, da se podsetimo, Amerika i dalje jeste Rim.
Da je Kina napala Ukrajinu, nastao bi totalni šok, paraliza i dezorijentisanost. I retorička histerija praćena zviždanjem u vetar.
Ali ništa od toga nije bilo. Ono što jeste je to da su posle prelaska ruskih trupa preko ukrajinske granice, SAD i EU blokirale polovinu deviznih rezervi Rusije, sprečile nekoliko velikih ruskih banaka da koriste međunarodni sistem koji pomaže transferu novca i da je značajan broj velikih zapadnih brendova objavio da suspenduje svoje poslovanje u Rusiji. Da se sve ovo desilo 2002, a ne 2022, Rusija ne bi imala nikakvu alternativu. Danas, međutim, nije tako.
Recimo, ona druga polovina ruskih deviznih rezervi koju Zapad nije mogao da blokira nije u dolarima, nego u juanu i zlatu. Dakle, u kineskom novcu i zlatu.
Kome će se Rusija obratiti da joj to zlato pretvori u devize? Kini.
Ko može sebi politički i finansijski da priušti da uprkos Americi i Evropi pomogne Rusiji? Kina.
Čime Rusi danas menjaju Vizu i Masterkard koje im ne rade u inostranstvu? Kineskim Junionpejom (UnionPay, radi i na srpskim bankomatima).
Šta će ruske banke ako ih stvarno sve izbace iz SWIFT-a? Imaju Kinezi svoj sistem pa će okolo naokolo preko njih, koliko se može.
Kome će gas i naftu prodavati ako ostanu bez zapadnog tržišta? Kini.
Ko je, uzgred, prošle godine pobedio Evropu u cenovnoj trci za američki tečni gas? Kina.
Ko će zameniti Zaru i H&M u ruskim robnim kućama? Kinezi (i Turci).
Šta će Rusi sad kad su zapadni Maersk i MSC odbili da prevoze robu iz Rusije? Tu je kineski COSCO, treći operater na svetu.
I tako dalje.
Kina naravno nije magičan izlaz i nije zamena za ceo svet, ali svet sve više gravitira oko Kine. Zemlja koja ćuti i raste sada se samim svojim postojanjem pojavila kao politički akter u čijim su rukama i nož i pogača. Rusija je navodno odložila invaziju na Ukrajinu baš na zahtev Kine, koja nije htela da joj rat kvari Olimpijske igre. Kina bi mogla taj rat i da završi.
Shvatanje da moć odluke nije ni u Vašingtonu, ni u Berlinu nego u Pekingu već samo po sebi znači da je Kina najveći dobitnik sveevropskog poraza 2022. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.