Telekom: Smena na tronu

Promena koja se nedeljama naslućivala, konačno se pre šest dana i dogodila: isluženi generalni direktor je smenjen, a na njegovo mesto došao je čovek sa zvaničnom funkcijom koordinatora za internet i multimediju i direktor crnogorskog ogranka ove kompanije. U stvarnosti, samo je priznata stvarnost na terenu, jer, Lučić je i do sada de fakto bio prvi čovek Telekoma.

Šta ova smena onda uopšte znači? Da li će stvari u državnoj telekomunikacionoj kući nastaviti po starom ili nas očekuje drugačije poglavlje? Koji greh je Ćulibrku presudio i čime se Lučić preporučio?

Da smo u nekoj drugoj državi, logičan odgovor bi bio da je Ćulibrk smenjen zbog kaskanja Telekoma za konkurencijom, zbog čega je pre par godina Lučić i vraćen iz Podgorice u Beograd kako bi pomogao da se uspavana kompanija probudi i proba da vrati deo izgubljenog tržišta. Ali, to bi bilo u nekoj drugoj državi. U Srbiji, ni pad tržišnog učešća, pa čak ni akumuliranje gubitaka, nikad nisu bili osnov da neki direktor u državnoj firmi izgubi posao. Setimo se Jata, pogledajmo EPS. Ko je ikad stradao zbog lošeg upravljanja firmom?

Možda je onda Ćulibrk smenjen zbog skandala s kupovinom Kopernikusa i finansiranjem kupovine Kurira? Ali, tamo gde se zbraja, njemu se to računa kao plus. Kao minus, međutim, sigurno mu gledaju nesposobnost da amortizuje medijske udarce ovih afera, traljavu izvedbu, preveliku pasivnost i gafove poput onog kad je jedan od direktora kompanije fizički nasrnuo na Mariniku Tepić. Pa ipak, ni to verovatno ne bi bilo dovoljno da se Vlada Srbije direktoru zahvali na predanom radu.

Ćulibrkov glavni greh je to što nije prepoznao da svojim šefovima više nije potreban. Važio je za odanog partiji koja ga je postavila, za voljnog da izvrši sve naloge i spremnog da potpiše sve ugovore. Čovek po meri ove vlasti. I onda je sve to i uradio. Sve izvršio. Sve potpisao. I time sebe doveo do kraja.

Ćulibrku je jednostavno istekao rok trajanja. Kompromitovan u javnosti i nemoćan da zauzda lavinu negativnog izveštavanja o Telekomu, on zapravo i nije bio u toliko težem položaju nego toliki drugi direktori SNS-a. Njegova nesreća je bila ta što je u slučaju Telekoma ova vlast imala nešto što joj inače uglavnom nedostaje: bolji kandidat.

Lučić, večiti broj dva, čist biznismen, kompetentan i kreativan, direktor i u vreme demokrata i u vreme naprednjaka, gubitnik političkih igara skrajnut u crnogorskoj podružnici, u stvari je taj koji je Ćulibrka učinio toliko zamenljivim. Stojeći desno od generalnog direktora, nekakav koordinator za internet u stvarnosti je upravljao firmom. I to su svi znali. I vlast i mediji i radnici i Lučić, a na kraju i sam Ćulibrk. Kada iz kompanijske provincije dovedete čoveka da popravlja stvari u samom centru zbivanja, jasno je u čijim rukama leži stvarna moć.

Funkciju mu, ipak, godinama nisu davali, jer setimo se, generalni direktor je bio odan čovek. Ali kako sve ima svoju granicu, pa tako i strpljenje „večitog broja dva“, a kako je broj jedan očigledno obavio sve što je trebalo obaviti, ono što je prirodno na kraju se i dogodilo. Izgleda da odanost nije bila obostrana.

Da li će sada Lučić, jednom kada je i formalno dobio posao koji je godinama želeo, nastaviti stopama svog prethodnika? Da li će potpisivati sve što bude traženo i izvršavati sve što bude naloženo? Ili će biti čovek preokreta, koji će od Telekoma napraviti modernu kompaniju koja se na tržištu bori kvalitetom i agilnošću, a ne državnim protekcionizmom i raznim podvalama? Samo budućnost zna, ali ako je suditi po biografiji, možda se i možemo nadati jednom „normalnijem“ Telekomu. Poslovnijem, usmerenijem, bržem. Možda je čak i vlast odlučila da je došao trenutak za to.

Ova vlast je doduše stručnjak da od dugogodišnjeg hiper profesionalnog „broja dva“ napravi hiper poslušni „broj jedan“. U ovom slučaju je stvar ipak drugačija. Jer, zašto bi neko ko može da vodi bilo šta i bilo gde pristao da bude pajac nekog političara?

Bila bi to velika greška. I velika šteta.