Telekomu, s ljubavlju, NBS

Telekom je postao prva firma koja je emitovala korporativne obveznice po novim, jednostavnijim pravilima i tako bez državne pomoći obezbedio sebi novac da prebrodi krizu izazvanu pandemijom kovida.

Nekako istovremeno, Er Srbija je objavila da je iz sopstvenih sredstava, takođe bez državne pomoći, otplatila više od 50 miliona evra duga koji je imala prema Etihadu, odnosno prema njegovim poveriocima.

Nije li to lepo? Konačno da neka državna preduzeća počnu da se ponašaju samostalno. Da sama odlučuju o svojim poslovnim koracima i da se sama izvlače iz svojih poslovnih problema. Takoreći, da dele sudbinu svojih privatnih konkurenata.

„Equal playing field“, što bi rekli konsultanti svih mogućih međunarodnih organizacija dok u eksel tabelama gledaju napredak Srbije pripisujući ga svom neumornom radu na strukturnim i demokratskim promenama u zemlji, a uz to i svom godišnjem bonusu.

I šta se onda desi? Desi se Narodna banka.

Kako je to Er Srbija „iz sopstvenih sredstava“ našla 50 miliona evra, koja joj je to nedržavna banka ili druga institucija pozajmila toliki novac za koji država ničim nije garantovala, za koji nije dala depozit i uopšte ničim nije bila uključena u taj posao, saznaće se, kao što se na kraju uvek sve sazna, ali kod Telekoma se već sada zna.

Čim je Telekom emitovao obveznice, NBS je pohitala da o tom uspehu izvesti javnost. Kako je interesovanje banaka bilo veliko, kako je dobijena dobra kamata, kako je tom uspehu doprinela monetarna politika (čitaj NBS), kako su banke profesionalni investitori upućeni u sve rizike (što će reći da je sve sjajno i u Telekomu i u državi čim su bile spremne da potroše 200 miliona evra na obveznice ovog državnog operatera), i sve tome slično. Jedino što nam Narodna banka u tom saopštenju nije rekla je da je ona sama kupila skoro polovinu čitave te emisije.

Nije li to čudno? NBS je taj dan potrošila iznos vredan skoro 100 miliona evra na korporativne obveznice Telekoma, ali nije našla za shodno da taj „detalj“ podeli sa građanima Srbije. Umesto toga, ostavila nas je da verujemo da se na Telekomovom računu nalazi 200 miliona evra novca raznih banaka, dok je u stvarnosti, skoro svaki drugi dinar dala Narodna banka.

Tu sitnicu NBS je prenebregla tako što je obveznice otkupila ne od Telekoma, već od banaka koje su ih kupile od Telekoma, sve jedno za drugim – potpis da kupuješ, potpis da prodaješ, gotovo.

Tako je Telekom „bez pomoći države“ dobio 200 miliona.

Šta je, međutim, ovde sporno? Zašto je NBS krila da je kupila ove obveznice? Da li zato što država ne želi da izgleda da deli novac kompanijama koje su joj bliske, već da je emitovanje obveznica olakšano, kako bi bilo instrument koji je pod jednakim, tržišnim uslovima dostupan svima, a sa kojim država nema ništa.

Umesto toga, sada ostaje sumnja da je čitav aranžman zamišljen upravo kako bi NBS svojim novcem finansirala kompanije u državnom vlasništvu ili kompanije bliske vladajućoj garnituri, a da se to nigde ne podvodi pod državnu pomoć, da se ne troši novac iz budžeta i da Vlada Srbije može da se ogradi od svega, jer je NBS, jel’te, nezavisna institucija.

Je li tu i odgovor na pitanje zašto nam NBS do danas nije saopštila po kojoj ceni je otkupila obveznice od banaka? Koji je motiv banaka da prodaju obveznice praktično istog trenutka kad su ih kupile? Da li bi nam odgovori na ova pitanja malo razjasnili enigmu?

Ali i bez tih odgovora, sama činjenica da je NBS htela da sakrije svoju kupovinu sugeriše nam da profit na kvalitetnim hartijama Telekoma, nije bio cilj ove transakcije.

Kad je Danas otkrio da je Narodna banka otkupila Telekomove hartije, NBS je uradila nešto neprofesionalno, čemu ranije nije pribegavala: odbila je da odgovori na postavljena pitanja pre objave teksta, a zatim već objavljeni tekst komentarisala u drugim medijima.

To je inače, uobičajena praksa u ministarstvima koja drži SNS (uz par časnih izuzetaka poput Ministarstva građevine), ali sve do sada nije bila u Narodnoj banci. Mali, ali tužan korak ka daljoj razgradnji normalnosti u Srbiji.

Na kraju ostaje i ovo: ako bi Delta holding ili Junajted grupa sutra emitovale obveznice, da li bi ih NBS kupila, kao što je kupila Telekomove? Mnogo toga u našem društvu staje u odgovor na ovo pitanje.