Tesla, Maskov Džin Liliputanac

Krater meteorske veličine između ove dve datosti se ne može izbeći. Kako neko ko u stvarnosti pravi automobila za dve lokalne fabrike u Kragujevcu može da vredi kao godišnja proizvodnja Srbije sa SVIM njenim fabrikama (uključujući i tu kragujevačku), uslužnim kompanijama, radnicima, poljoprivredom, rudnicima, građevinskom operativom i naučnicima?

Pa sve to puta 13? Ima li ikakvog smisla da Tesla čija ukupna proizvodnja čini manje od jedan odsto auto tržišta vredi više od Folksvagena, Tojote, Nisana, Hjundaija, DŽeneral motorsa, Forda, Honde, Fijat Krajslera i Pežoa zajedno, kao što je to bilo pre par nedelja kad su akcije ovog džina Liliputanca vredele još više?

Šta nam ovaj odnos na berzanskom kantaru govori o sadašnjosti, ali još više o budućnosti?

Možda je zapravo i bespredmetno u Srbiji raspravljati o ceni akcija Tesle, a teško i da bi se mogao naći argument koji već nebrojeno puta nije prevrnut u svim svetskim analizama, posle kojih opet nema konsenzusa.

Jedni i dalje tvrde da je prava cena ove kalifornijske bajke, ne 650 dolara, nego čak 7.000 dolara po akciji, a drugi misle da je i 300 previše. Pa ipak, neka ostane zabeležen još jedan glas u prilog „šortera“, ma koliko da su oni dosad silne zube izlomili na Maskovom čedu.

Premisa na kojoj počivaju sve optimističke prognoze koje Teslu već vide kao firmu vrednu 1.000 milijardi dolara, što se u ovakvoj atmosferi čak vrlo lako i može ostvariti, jeste da će Ilonovi električni i samovozeći automobili promeniti paradigmu privatnog prevoza koja danas glasi da je auto stvar koja se koristi tako što čovek prvo kupi auto, onda natoči gorivo, pa zatim vozi i sebe i prevozi svoju porodicu do posla, kuće, vrtića i vikendice, auto koji usput parkira gde god da pravi pauzu, svako malo popravlja i na kraju proda i kupi novi.

U novoj paradigmi, kakva god ona bila, Tesla će, veruju berzanski sokolovi, biti dominantan tržišni igrač, firma koja će prodavati najviše automobila na svetu, licencirati najviše svojih tehnologija, imati najbolje baterije, najefikasnije modele monetizacije novih usluga koje danas i ne postoje, i uopšte uzev, računajući na svoju pionirsku početnu poziciju na novom tržištu, ostaviti sve svoje konkurente da se guše u njegovoj prašini iz koje nikad neće izaći.

Oni koji malo manje veruju u snagu Maskove verzije DŽobsovog „polja iskrivljene stvarnosti“ na sve to odmahuju glavom.

O da, dvadeset godina od sad sam koncept privatnog prevoza od tačke A do tačke B sasvim sigurno će biti drugačiji nego danas, i, o da, tu novu stvarnost dugujemo samo Tesli, i opet – o da, Tesla će svoju zasluženu nagradu na tržištu posve sigurno dobiti, ali, o ne, nikada Tesla neće ubiti auto-industriju, nikada neće zarađivati kao Folksvagen, Tojota, Nisan, Hjundai, DŽeneral motors, Ford, Honda, Fijat Krajsler i Pežo zajedno, niti će tehnološka nadmoć Tesle koja ponajviše počiva na tome što su krenuli da trče pre drugih, verovali više od drugih i nisu imali stare tehnologije, biznise i profitne margine da štite kao drugi, zauvek trajati.

Masku su za vratom svi: Od stare garde iz Minhena i Študgarta, brzih tigrova iz istočne Azije, raznih pomagača koji žive na periferiji automobilske industrije pa sve do jedne male nepoznate firme iz sunčanog Kupertina.

Ilon je tako i hteo.

(O tome šta nas čeka u budućnosti autonomnih vozila ćemo i sledećeg ponedeljka. Naravno, ako nas mrki događaji iz srpske ekonomije ipak ne nateraju da batalimo futurističke teme i vratimo se nazad na zemlju.)