Trka za novog Miću

Tako nekako ovih dana razmišljaju u EPS-u, čekajući da Miloradu Grčiću istekne rok, ovog puta malo konačnije nego što mu je još pre mnogo godina istekao mandat.

„Mićo, ti ovo do kraja godine da stabilizuješ, pa onda nešto drugo da radiš“, poručio je u samom finišu dobro nam otišle 2021. godine predsednik Vučić.

„Za mene je Grčić sklonjen, ne vidim ga više kao direktora EPS-a“, nadovezala se ministarka energetike Zorana Mihajlović, ne čekajući čak ni taj 1. januar.

Kao pucanj iz pištolja, te dve izjave kojima su glavnokomandujući u srpskoj energetici ritualnim činom javnog ponižavanja odsekli Grčićevu glavu bile su signal da trka za novog Miću može da počne. Kandidati nisu mnogo čekali da krenu u sprint. Još Milorad nije „ovo ni stabilizovao“, a potencijalni popunjivači fotelje koja je njemu očito bila prevelika već su se dali u akciju. Ljudi za koje do sada možda nikada niste ni čuli ili ste čuli sporadično, usputno ili po drugim osnovama, te koje ovde nećemo imenovati, odjednom su se osetili pozvanim da šalju razna saopštenja i govore u ime EPS-a.

Onaj osećaj slobode, kakav se javlja u neočekivanom međuvlašću, kad se svaka budućnost čini mogućom i nijedna sadašnjost zabranjenom.

Dva različita čoveka, sa dva različita pristupa u razmaku od nekoliko dana javila su nadležnima da postoje.

Prvi je odlučio da je dobitna strategija pokazati borbenost. Ući u javni okršaj s jednim od najpoznatijih biznismena u Srbiji, braneći pravo EPS-a da podigne cenu struje privredi. Možda će baš onaj koji ne uzmiče pred kritikama, koji napada, koji čvrsto stoji kao gromobran svoje firme, da ne kažemo baš kao uzemljenje, biti odabran da ubuduće saopštenja šalje i s najvažnijeg položaja najvažnijeg privrednog subjekta u državi. Konačno, nije li i slogan samog predsednika da „predaja nije opcija“?

Drugi je pak pošao suprotnim putem, mareći manje za slogane, a više za predsednika. U svom novogodišnjem pismu javnosti, ovaj čovek starog kova dva puta nam je ponudio „kao što je uostalom rekao i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije“ i „nadam se da će EPS imati podršku… predsednika Vučića“. Bilo je tu još i kako je EPS sjajan, mašine se kvare bože moj, ne zna javnost šta je tu sve bilo, a za 126.000 kuća bez struje nije kriv EPS (kolege iz Elektrodistribucije, tu on valjda cilja na vas…).

Sve u svemu trka je počela (mada samo jedan čovek zna da li je možda već i gotova), a za sada nam ne obećava ozbiljan iskorak u upravljanju najmoćnijim energetskim sistemom u okruženju. Možda će morati da bude dovoljno to što svi potencijalni kandidati deluju znatno kvalifikovanije i ipak znatno razložnije od Miće. Bar više neće biti šala na račun pečenih prasića u EPS-u.

Pa opet, čovek bi očekivao više. Možda nekog ko bi bio dovoljno jak da prizna krivicu, da sagleda uzroke i da pokrene onaj točak promena, neophodan da ovo preduzeće uvede u 21. vek i obezbedi da EPS i u narednih 50 godina ostane noseći stub srpske privrede, garant energetske bezbednosti naše zemlje, kakav je bio u prethodnih 50.