U Fijatu kratke noge

Gorivo poskupelo. Ministri najavili poskupljenje struje. Predsednik se predomislio po pitanju zabrane Rio tinta. A evo, prošle nedelje, i Fijat javio radnicima da se spreme za otkaze.

Otkud to da se sva ta reka loših vesti najednom sručila na nas čim su ljudi zaokružili već koga su zaokružili pre mesec dana, ne mogu da dokučim. Kao da je neko branom držao sve nedaće dok ne prođe 3. april, pa onda pustio da svi ventili popucaju, a mi se podavimo u bujici loših vesti, koje do juče nisu smele da postoje.

Ova poslednja, o Fijatovim radnicima koje je jedan dan samo neko okupio i javio im da njihovi poslovi više ne postoje, posebno je teška. Ne samo zato što će ljudi dobiti otkaze – ljudi svaki dan dobijaju otkaze, već što su ih lagali.

Pa nije li tek dve nedelje prošlo otkad je predsednik Srbije stajao sa Karlosom Tavarešom, prvim čovekom Stelantisa – auto grupe kojoj pripada i Fijat, i ponosno govorio o spasonosnom rešenju za Kragujevac, novom električnom automobilu koji će za dve godine početi da se pravi u nekadašnjoj Zastavinoj fabrici. Nije li bilo ni cela dva dana otkad je predsednik ponovio da srpsku auto-industriju čeka svetla budućnost. A onda su im samo jedno jutro svima najavili otkaz.

Ili otkaz ili selidba u Slovačku, Poljsku, Nemačku ili Italiju gde Stelantisu trebaju jeftini radnici. Je li to ta svetla budućnost? I što o tome nisu Vučić i Tavareš pričali onog lepog dana kad je ceo Kragujevac sanjao električnog pandu?

To poslednje pitanje nama je najvažnije. Jer, nije sporno to što je Fijat odlučio da mu radnici više nisu potrebni – svaka firma ima na to pravo, sporno je to što je Vlada Srbije odlučila da tu informaciju sakrije od tih radnika i što nije učinila ništa da ih zaštiti. Jer, podsetimo se, Fijat nije „obična“ firma. Fijat je fabrika koja je od Vlade Srbije dobila čak pola milijarde evra subvencija, ako je verovati nezvaničnim kalkulacijama, jer zvaničnih – nema. Fijat nije dobio samo 10.000 evra po svakom radniku, Fijat ne plaća ni doprinose na njihove plate, ni porez na dobit, ni porez na imovinu, dobija subvencije za obuku zaposlenih, državne garancije za kredite, plaća povlašćenu cenu struje, dobija novac u kešu, i tako dalje.

Od prvog dana, pa sve do sad, država Srbija neumorno sipa novac u kasu italijanskog auto-giganta. I onda predsednik Srbije posle tri dana radio-tišine izađe i kaže da „država ne može da odlučuje šta će raditi privatni vlasnik“.(?!)

Pa usput još i doda da će Srbija „ogromnim parama“ subvencionisati novu proizvodnju (onog e-pandu od 2024) „da bi zaštitila radnike“. Koje radnike? Ove što će završiti na birou ili neke druge?

A te ogromne pare su stvarno ogromne – 48 miliona evra će Srbija pokloniti Fijatu za novi model. Ali, čujete li predsednika, ne može država da odlučuje šta će raditi privatni vlasnik. Ne može da odlučuje šta će raditi, ali može da mu poklanja novac da radi šta hoće.

Štaviše, ne samo da vlast tvrdi da država ne može da odlučuje o radnicima u Fijatu, država čak nije ni znala šta u Fijatu spremaju! Tako bar tvrdi Anđelka Atanasković, ministarka privrede, koju je Vlada isturila da primi prvi udar radničkog besa na sebe. Kaže, nisu znali. Pa kako niste znali? Mesecima ste pregovarali sa Fijatom o tih 48 miliona evra i nijednom niste pitali šta će biti s radnicima tokom dve godine koliko fabrika neće raditi. Nije vas zanimalo? Ili vam je Fijat rekao da vas se to ne tiče? Ili se prosto šalite s nama?

Ali, što se ministarka ne bi šalila, kad se šali i sam predsednik. Kaže, kragujevački Fijat privatna firma. A kragujevački Fijat zajedničko preduzeće Vlade Srbije i Fijat Krajslera. Vlada u tom Fijatu ima trećinu vlasništva. I svoje ljude u Nadzornom odboru. I šta oni nadziru, ako država nije ni znala da se spremaju otkazi?

Dakle, fabrika u kojoj je država suvlasnik i kojoj je do sada poklonila pola milijarde evra, a sada potpisala da joj pokloni još 48 miliona evra, odlučila je da otpusti 2.000 ljudi i država nema pojma o tome i ništa ne može da uradi da to spreči. Srećom po nas, to ne može biti tačno.