Ukrajina stoji sama

Proterivanje odabranih ruskih banaka iz SWIFT-a, globalnog sistema kojim banke razmenjuju instrukcije za slanje novca, što je sankcija koju Zapad promoviše kao svoj najjači udarac Vladimiru Putinu, niti je zamišljena da ozbiljno rani rusku privredu niti može imati takav efekat. Samim tim, sankcije će imati malo uticaja na spremnost ruskih vlasti da sprovedu svoje vojne namere u Ukrajini, što bi valjda trebalo da bude osnovni cilj ovog poteza.

O čemu se radi? Osnovna zamisao je da ako se Rusija izbaci iz SWIFT-a, njene banke neće moći da primaju uplate iz inostranstva niti da šalju novac u suprotnom smeru, što bi trebalo da onemogući da ruska privreda izvozi svoju robu ili da uvozi ono što joj je potrebno. Problem je u tome što Zapad nije uradio ono što tvrdi da jeste: Rusija nije izbačena iz SWIFT-a.

Sankcijama najavljenim ovog vikenda, ovaj sistem je postao nedostupan određenom broju velikih ruskih banaka koje će svakako biti u ozbiljnim teškoćama zbog toga, ali ne svim ruskim bankama, što je „rupa“ u sankcijama koju je Zapad namerno ostavio kako bi omogućio ruskoj privredi da nastavi da sarađuje sa EU.

Namera je naravno da se ne ugrozi dotok ruskog gasa u evropske kuće i fabrike. Dakle, dok s jedne strane EU najoštrije osuđuje Rusiju zbog napada na Ukrajinu, s druge strane, EU nastavlja da jednakim tempom kupuje sve skuplji ruski gas. U isto vreme, ruski izvoznici koji posluju preko imenovanih banaka, jednostavno će promeniti banku, a takođe je za očekivati da će pogođene banke tražiti zaobilazne načine da premoste ove prepreke.

Drugi problem je što SWIFT, ma koliko globalan i univerzalno prihvaćen bio, nije nezamenljiv sistem međubankarske komunikacije. I Rusija i Kina su razvile svoje alternativne sisteme, koji nisu široko prihvaćeni, ali je za očekivati da će obe zemlje sada raditi neuporedivo agresivnije na njihovoj afirmaciji, zbog čega bi se ova odluka dugoročno gledano Zapadu mogla vratiti kao bumerang.

Da je EU zaista ozbiljna u svojoj nameri da sankcijama privoli Moskvu da odustane od svojih namera u Ukrajini, prvo bi proterivanje iz SWIFT-a važilo za sve banke na ruskom tržištu, a onda bi bio zabranjen izvoz svih evropskih proizvoda u Rusiju, kao i uvoz svih proizvoda iz Rusije – posebno energenata.

To bi zaista bila „nuklearna opcija“, a ne ovo što imamo sada. Naravno, to bi bilo i skupo i bolno za EU. Zato umesto toga, sada imamo Italijane koji su situaciji strašne zabrinutosti za Ukrajince obezbedili da prodaja njihovih dizajnerskih tašni u moskovskim buticima ne bude obuhvaćena sankcijama, dok su Belgijanci uspeli da iz paketa mera protiv Rusije izbace prodaju svojih dijamanata kod petrogradskih juvelira.

Za to vreme, tenkovi prolaze kroz Harkov, u kom podozrevam da nema ni Gučijevih cipela ni briljantskih broševa iz Antverpa.

Šta nam to govori o Evropi? O onoj Evropi koja u napadu srednjovekovnog pravoverja hoće da izbaci ruske pevače sa Evrovizije (!), odustane od finala Lige šampiona u Sankt Peterburgu, suspenduje mali teniski turnir u Moskvi i izbriše Gaspromov logo sa Šalkeovih dresova, ali istovremeno tom istom Gaspromu svaki dan šalje ogromne količine novca za gas koji bi uskoro mogao da dostigne cenu od 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara (a pre godinu dana je koštao 200, 300 dolara) i nije spremna da se odrekne prihoda od prodaje luksuzne robe moskovskim oligarsima? Kako se to zove?

Moskva zna kako se to zove i zato danas Zelenski pregovara sa Rusima u Belorusiji koja je ustupila svoju teritoriju za napade na njegovu zemlju, sam, bez ikoga iz NATO-a, Evropske unije ili SAD da sedne uz njega za taj sto.

Amerikanci imaju izreku „stavi novac tamo gde su ti usta“. Sve dok EU ne bude spremna da njeni građani plate cenu, da trpe štetu – realnu i primetnu, radi odbrane onih principa za koje tvrdi da se zalaže, dotle će svi njeni potezi biti samo prazne reči bez stvarnog efekta. Rat nije video-igra. Ukrajinci nemaju ništa od toga što je Brandenburška kapija osvetljena njihovim bojama, niti što su svi političari redom na svoje profile stavili ukrajinsku zastavu, niti od zabrane putovanja članovima Dume, niti od toga što NATO nagomilava oružje u blizini njihove zemlje.

Lako je biti oštar na rečima. Reči su jeftine. U stvarnosti Ukrajina stoji sama.