Upotreba Đilasa i Šolaka

„Vučić: Đilas i Šolak hoće da unište Telekom“

„Vučić: Šolak i Đilas mnogo besni i nervozni“

„Vučić: Šolak i Đilas su hteli medijski monopol“

„Vučić: Filmom ‘Vladalac’ Đilas, Šolak i Mišković hoće da kažu da sam đavo i đubre“

„Vučić: Ja sam njihova meta. Đilas, Šolak i Mišković ne mogu da se dogovore“

„Vučić: Moje tetke iz Kanade su Đilas i Šolak“

„Vučić: Sudije najglasnije komentarišu u Đilasovim i Šolakovim medijima“

„Vučić: Đilas, Šolak i Mišković ne mogu da se pomire što sam došao na vlast“

„Vučić: Država glupa treba da izgubi sve, samo Šolak i Đilas da budu bogati“

„Vučić: Šolak i Đilas organizatori blokade“

Pa onda:

„Vulin: Đilas, Šolak i Mišković svakog dana pozivaju na ubistvo Vučića“

„Vulin: Vučić će pre poginuti nego dozvoliti da Šolak, Đilas i Mišković zavladaju Srbijom“

„Vesić: Đilas i Šolak preko medija pokušavaju da utiču na politički život Srbije“

„Jovanov: Đilas i Šolak organizovanim kriminalom stvorili SBB“

„Holanđani sumnjaju da Đilas i Šolak peru pare“

„Kakvi lažovi! Evo dokaza da su Đilas i Šolak zabranili da se N1 emituje na Supernova“

„Đilas i Šolak dotakli dno: SBB turskim serijama sakrio film ‘Progon'“

„Ludilo: Zbog Đilasa i Šolaka vlast traži da se zove za 100 evra?“

„Šolak i Đilas na svojoj N1 prikazuju Srbe kao najgore zločince! (VIDEO)“

„Šolak i Đilas tajno kupuju TV Prva i O2!“

„Da li su ijedan respirator kupili milijarderi Đilas i Šolak?“

„Đilas, Šolak, Jeremić, Obradović jedva skupili nekoliko stotina građana“

„… uvođenje medijske cenzure koju sprovode Šolak i Đilas…“

„Šolak opet šokirao Srbiju! Igra golf na Bledu i baš ga zabole za muke Srba!?!“

„Petreus, Đilas i Šolak preuzimaju dominaciju nad medijskim prostorom“

„CNN hoće da oduzme licencu N1 zbog malverzacija Đilasa i Šolaka“

„Šolak kopira Vučića“

„Šolak kao balkanski Eliot Karver, sociopatski medijski mogul“

I na kraju:

„Za neuspeh košarkaške reprezentacije krivi su Đilas i Šolak“

***

Ako ste uspeli da sve ovo da pročitate, svaka čast na mentalnoj izdržljivosti. Spremni ste za život u Srbiji u kom se dnevna doza Đilasa i Šolaka prima kao terapija antibiotikom protiv bakterije zdravog razuma.

Čemu služi ovaj dvojac bez kormilara? Nerazdvojni kao Mirko i Slavko, prototipi svega herojskog i ideološki vrednog u doba najvišeg uspona jugoslovenstva, izmišljeni drugari Đilas i Šolak crtaju se kao njihov crni antipod, simbol svega samoživog i društveno štetočinskog u ovo vreme zenita naprednjačke ideologije šibicarenja.

Kao što svaki dobar strip ima i junaka i antijunaka, tako i naš glavni protagonista u ulozi predsednika Srbije, Aleksandar Vučić, mora imati smrtne neprijatelje, trenutno ovaj duo opasnih zlikovaca.

Zato Đilas, Šolak (i epizodno pridruženi Mišković) pozivaju na ubistvo Vučića, ali će Vučić pre poginuti nego Srbiju prepustiti njima. Scenario verno prati prekaljenu holivudsku blokbaster mustru, koja već decenijama donosi brda para studijima.

Tako su naši negativci okrutni milijarderi koji hladno posmatraju dok Srbija umire od smrtonosnog virusa, odbijajući da svoj novac daju za spasonosne respiratore.

Misteriozni mastermajnd na udaljenoj lokaciji van zemlje igra mondenski golf, dok za to vreme naš čovek iz naroda jede „izvanrednu boraniju“.

Dok u omraženoj Sloveniji Šolaka zabole za Srbiju, Vučića zabole za šniclu – naš glavni glumac deli parče hleba s vojskom i rudarima pod zemljom.

Kako scenario napreduje, negativci nanose sve više zla dobrim ljudima, okrećući publiku protiv sebe.

Ne samo da im je konačni cilj da zavladaju Srbijom, u čemu im na putu stoji agent 007 kojeg zato bezuspešno pokušavaju da ubiju, već čine i niz manjih usputnih nepravdi i zločina: uništavaju Telekom, sanjaju o medijskoj dominaciji, iza kulisa upravljaju političkim životom, bave se organizovanim kriminalom, peru pare, tajno kupuju televizije, manipulišu i podmeću laži o sopstvenom narodu kao grupi najgorih zločinaca.

Izdajnici kakvi su, uprkos silnom novcu uspevaju da okupe tek šačicu ljudi oko sebe, a tako moralno kljakavi ni sami ne mogu da se međusobno dogovore, sem kad ih ujedinjuje mržnja prema glavnom junaku.

Karakterologija likova iz filmova o Džejmsu Bondu, jedne od najuspešnijih filmskih franšiza na svetu, godinama se toliko verno preslikava u medijskim opisima ovog dvojca da je Alo smatrao da je publika spremna da poveruje čak i u direktno poređenje: „Šolak kao balkanski Eliot Karver, sociopatski medijski mogul“, uzviknuo je tabloid.

Negativac je tako postao megalomanski bolesnik, bez trunke saosećanja za ljude, spreman da izazove rat da bi svrgao aktuelnu vladu i postavio novu, marionetsku, koja će mu dozvoliti da samo on zgrće bogatstvo posredstvom svoje medijske imperije, kao što je to pokušao Karver u „Sutra ne umire nikad“.

Vredi napomenuti da je Bond ubio Karvera, bacivši ga na džinovsku bušilicu koja ga je iseckala u komadiće, ali i to da Karver u pojedinim scenama fizički neodoljivo podseća na Miroslava Miškovića, čime je, čini se, propuštena vizuelno daleko uverljivija prilika da se ovaj negativac u očima čitalaca poveže sa trećim izmišljenim arhineprijateljem Džejmsa Vučića.

Predsednik Srbije je i sam igrao na ovu kartu antagonizacije naroda, utiskujući mu logičku konstrukciju „oni pobeđuju samo ako vi gubite“: „Država glupa treba da izgubi sve, samo Šolak i Đilas da budu bogati“, ponavlja nam Vučić.

Ali, kako to već holivudski priručnici propisuju, negativac i sam mora da izokola prizna moralnu/fizičku/intelektualnu nadmoć glavnog lika, da bi publika mogla da uživa u poniženju zla i dobije potvrdu ispravnosti i snage svog junaka.

Scenaristi mu tako daju priliku da odbije mito i da prebije zlikovca, negativac žali što u svojim redovima nema takvog čoveka, kritikuje saradnike što mu nisu dorasli, pa čak i otvoreno hvali glavnog junaka i priznaje mu vrline, a u krajnjim varijantama pokušava da se poistoveti sa njim izjavama tipa „ti i ja nismo tako različiti“, samo da bi bio posramljen nekom jasno odrečnom replikom.

U našem filmu ovakvih prilika za dijalog nema, jer glavni junak izbegava svaku vrstu TV susreta, a ni antagonisti navraga nisu skloni da hvale prvu zvezdu filma, što ovdašnjim scenaristima dosta vezuje ruke.

Srećom ostaje im poslednja opcija poznata pod geslom „imitacija je najviši oblik laskanja“, pa otuda nalazimo Šolaka kako kopira Vučića, čime sve tačke, ključne za komercijalni uspeh filma, bivaju štiklirane.

Ostaje nam da se zapitamo zašto je baš ovaj par pobedio na kastingu za najvećeg zlikovca.

Đilas je očit izbor, pa će pratilac oštrog oka uočiti da je u onom periodu kad se povukao iz dnevne politike i novinska paljba preseljena na neke druge ljude, kao što se i kod Saše Jankovića recimo povukla onog trenutka kad je digao ruke od PSG-a, a na čelo pokreta došao Sergej Trifunović.

Tad je nestao stari dobri Sale Prangija, a stigli su nam naslovi „Došli divlji, oterali pitome“, jer je valjda i Sale bio pitoma prangija.

Kako se u politiku vratio Đilas, vratila se i Šolak – Đilas osovina zla. Šolak je, međutim, ipak zagonetniji. Sva je prilika da ne znate kako se zove, još manje kako izgleda, a najmanje kako govori.

Tako enigmatičan i dalek, on je idealan zlikovac, ali to nije razlog da se političar okrene protiv toliko bogatog čoveka.

Kao i kod Miškovića, razlog je neki drugi. Za vlasnika Delte se priča da se onomad udružio sa Nikolićem u nameri da smeni Vučića i (da li je to verovatno) za premijera postavi Beka. Kako su sva trojica zatim završila, znamo.

Blistava je to demonstracija Vučićeve političke veštine i odlučnosti. Ili brutalna, ako vam je tako draže.

Da li je Šolak nešto slično skrivio? Možda i jeste. Možda zaista finansira Đilasa. Ili s njim finansira ostatak opozicije. Ili se zamerio kupovinom Đilasove Dajrekt medije.

Ili ga Vučić stvarno vidi kao vrhovnog urednika N1. Da li bi njegovo „popusti malo“ bilo dovoljno da mač „američke CIA televizije“ otupi?

I zašto on to neće da izgovori? Ili je u pitanju SBB i zaštita Telekoma? Ne, zaštita Telekoma sigurno nije, mada bi Šolak sigurno voleo da eliminiše glavnog konkurenta. A opet, za Junajted grupu SBB je u Srbiji sve, pa zašto onda ne popuste kod N1?

Sem ako bi mir bio skuplji od rata? Ili je u pitanju nešto sasvim drugo? Izvesno je samo da je nešto konkretno. Nešto vredno neprijateljstva. Ili je po sredi velika prevara, koliko dijabolična toliko i maestralna. Nismo mi ljudi za to. A opet, ko zna?