Vaša država, vaših i 100 evra

U „novijoj istoriji“ Srbije videli smo, reklo bi se, sve moguće predizborne, izborne i postizborne mahinacije. Videli smo kandidata koji u foto-finišu kampanje izmišlja „predsednički“ obilazak Srbije da se upozna s narodom protivno zakonskim pravilima izborne trke.

Videli smo Belog, blaćenje tuđih porodica i zloupotrebu sopstvene porodice, videli bugarski voz, kapilarne glasove, džipove bez tablica, batinaše bez krivice, policiju bez hrabrosti. Odbornike u gepeku i poslanike u Urgentnom centru.

One koji su zbog izbora promenili partiju, one koji su zbog izbora promenili nacionalnost i one koji su promenili sopstveno ime. Videli miting i kontramiting, džakove nestalih glasačkih listića, RIK kako se znoji, REM kako se ladi i tabloide kako laju.

Ali ovo još nismo videli.

Čak ni Miloševiću nije palo na pamet da glasačima bukvalno plati 100 maraka iz državne kase i tako reši svaki svoj problem. Mada, možda mu je i palo na pamet, ali je njegova politika koju je vodio udružen sa Vojislavom Šešeljem i saradnikom mu Aleksandrom Vučićem toliko iscedila državnu blagajnu da tada ni jedan ni drugi ni treći nisu ni imali odakle da namaknu toliko novca. Danas, oni koji su još tu, imaju.

Gde nas ovo sada ostavlja? Za samo dva dana 3,5 miliona građana je zatražilo da im država isplati ponuđenih 100 evra, što sa primaocima socijalne pomoći i penzionerima, koji taj novac dobijaju po automatizmu, znači da su praktično svi punoletni ljudi u Srbiji odlučili da uzmu svoje pare. I dobro su učinili.

Političkom aspektu podmićivanja naroda niko ponaosob ne može da kontrira. Čak i da neko odbije novac jer neće da učestvuje u šaradi, opet će biti njen nevoljni učesnik, jer taj novac i nije namenjen njemu, nego onima koji će reći „pa Vučić mi je bar tih 100 evra dao, a šta su mi drugi dali?“.

Time je bilo čije odbijanje novca lišeno svakog političkog efekta i jednako je onoj narodnoj kad se pop naljutio na selo pa odsekao sebi – znate već šta.

Izgovor vlasti za podelu novca bila je kriza nastala pandemijom, zbog čega je rečeno da će ovaj novac pomoći da se podstakne tražnja i time oporavak srpske privrede.

Ekonomisti su ovo objašnjenje odmah odbacili, jer 100 evra po čoveku nije dovoljno da digne ekonomiju, ali to i dalje ostaje zvaničan stav Vlade.

Ako verujete u ovo objašnjenje, onda novac treba da uzmete da biste pomogli privredi, a ako ne verujete, onda novac opet treba da uzmete da biste pomogli Srbiji. Jer, ako vam je jasno da se novac deli onima koji će zbog toga glasati za vlast koja im te pare daje, onda je besmisleno toj vlasti još i pomagati tako što ćete joj omogućiti da vaš novac efikasno kanališe samo svojoj ciljnoj grupi glasača, a da vas isključi iz distribucije, kao trošak koji joj ne donosi nikakvu korist.

U tom slučaju uzimanjem novca odmažete vlasti s kojom se ne slažete, čime, logično, pomažete Srbiji.

Čak i mimo političkog ugla, svako u Srbiji treba da uzme 100 evra, jer to, naime, nije nikakav poklon, već novac koji ćemo svi mi vraćati iz svog poreza, sa kamatom. Čak i oni koji danas ne uzmu tih 100 evra, sutra će morati da ih vraćaju.

Tako dolazimo u paradoksalnu situaciju da neki ljudi koji nisu hteli da uzmu pare, sada te pare moraju da vraćaju za one ljude koji ih jesu uzeli. Pa će čak i neko sa manjom platom ko je odbio novac, morati da vraća dug koji je iskoristio onaj ko ima veću platu od njega. Siromašniji će plaćati za bogatije.

Na kraju, 100 evra treba da uzmu baš svi, pa čak i najbogatiji, jer je to novac koji je njihova država odlučila da pripada njima. A kada vam država de fakto vrati deo poreza koji ste joj platili, što tih 100 evra zapravo predstavlja, ne postoji ni jedan racionalan razlog da taj novac odbijete.

Kao što ne postoji nijedan razlog da zbog toga mislite da bilo kome bilo šta dugujete. Vaša država, vaše i pare.