Krajem prošle nedelje imao sam priliku da sa grupom studenata razgovaram na temu kako ispričati priču u ekonomskom novinarstvu. Iskreno, bilo bi bolje da je umesto mene to predavanje održao Aleksandar Vučić.
To kako predsednik ume da ispriča priču i u šta sve da ubedi ljude, to ne ume niko. Ume recimo da bez traga vidljivog podsmeha tvrdi da je prethodna vlast bila nesposobna što je plaćala kamate od sedam odsto, a da ova vlast nije nesposobna kad i njoj traže tih istih sedam odsto. I da je javni dug tada bio loš, a da je danas dobar, iako je procentualno isti, a nominalno danas dvaput veći. I da su plate porasle duplo „u čvrstoj valuti“ iako je inflacija pojela dobar deo tog dupliranja, što naravno ume da ne pomene.
I ume da dovuče dve moderne table, tri staromodne karte i sve četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom da isprate sve ovo drugo što ume da uradi.
Predsedniku narod veruje, ali pametna omladina, mogu da posvedočim, ipak ima neka pitanja. Jedno od njih bilo je zašto političari uvek sebe porede sa drugima koji su navodno gori od njih?
Vidite, čak je i studentima sve jasno – politička manipulacija ne prolazi baš svuda.
Drugo pitanje, imao sam ja: „Da li ste uzeli 100 evra?“.
Svi su uzeli.
I treba da uzmu. To je njihov novac, koji su zaradile njihove tate, mame, stričevi i braća i za taj poklon njima i treba da zahvale. Predsednik, međutim, misli drugačije.
Ovog vikenda, odlučio je da reprizira stari blokbaster i mladima posle 100 evra obeća novih 5.000 dinara, kao novogodišnji poklon. Čuj, „poklon“.
Nije li to lepo kad šef države deli poklone omladini, samo se čovek zapita kad je zaradio 45 miliona evra koliko to sve košta. A onda se seti, ah da, nije ih on zaradio, zaradile su te tate, mame, stričevi i braća i svojim porezom nalili u bunar zvani budžet iz kog ih sada Aleksandar Vučić velikodušno vadi svojom koficom i deli kao da su njegove.
Nisu njegove.
Svi mladi koji će dobiti novac, svi stari koji će isto dobiti novac i svi srednji koji će sve to finansirati i neće dobiti novac treba da znaju da te pare nisu njegove. Naše su. Vaše su. I, nažalost, skupe su.
Zato za Novu godinu kad potrošite svojih 5.000 na neku baš dobru žurku, baš dobar alkohol ili baš dobre knjige, zahvalite roditeljima što su taj novac zaradili za vas. I ugasite televizor.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.