Vučić rekao da sam u pravu

Šalu na stranu, prošle nedelje se opet ponovilo ono što nam se iznova događa – otvoreno je i s namerom reklamirano urušavanje države.

Da, jesu frilenseri u pravu što su se pobunili iznenadnoj nameri države da od njih naplati sva zaostala dugovanja za poslednjih pet godina po osnovu poreza koji je trebalo da naplaćuje u proteklih 15 godina, ali se tog svog posla setila tek sada. Međutim, država je mislila drugačije i to je i rekla.

Ministar finansija i direktorka Poreske uprave sve vreme koliko traje rasprava sa „radnicima na internetu“ kako je ova grupa sama sebe nazvala, u svojim izjavama nisu ostavljali ni centimetar prostora za ideju da bi država mogla odustati od naplate poreza pola decenije unazad.

Štaviše, Mali je uzastopno izjavljivao da „država ne može tek tako da otpiše poreze“, da o budućem zakonu može da se diskutuje ali da „porez mora da se plati“, tvrdio da se „sve više frilensera“ prijavljuje da izmiri obaveze u skladu sa ponudom države, a na predlog radnika na internetu iznetom tokom pregovora, da bi poreze trebalo naplaćivati tek od oktobra prošle godine kada je Poreska uprava prvi put pokrenula ovo pitanje, Mali je predstavniku frilensera samo podsmešljivo dobacio da je on to lepo zamislio, ali da od toga nema ništa. Na kraju, kako su sami frilenseri izveštavali javnost sa svojih sastanaka, ministar finansija im je čak držao moralne pridike o obavezi plaćanja poreza, iznoseći svoj lični primer čoveka koji i sam plaća sve poreze u Srbiji.

Eto, od takvog čoveka, čoveka koji nema 24 stana u Bugarskoj, čoveka koji je šokiran što neko ima račune u of-šor zonama, od takvog ekonomskog patriote su oni našli da traže da im otpiše porez. Pa naravno da će biti odbijeni.

I tako i bi, sve do prošle nedelje kada je jedan čovek promenio sve.

Gostujući na javnom servisu, predsednik Vučić je nenadano polio katranom sav trud, svu čvrstinu i patriotizam Siniše Malog. „Sad je jasno kakav porez treba da plate, ali nemojte da im naplaćujete retroaktivno“, rekao je predsednik, i tom jednom rečenicom izgazio svu pažljivo građenu argumentaciju Vlade Srbije i svog, šoku sklonog ministra finansija, koji sam plaća sve svoje poreze u Srbiji.

Zar do juče nije bilo da „država ne može tek tako da otpiše poreze“, zar se nije ponavljalo da „porez mora da se plati“, nisu li frilenseri pohitali da poplaćaju šta im je rečeno da duguju? Zar se nisu držale moralne pridike i ko će sad kome podsmešljivo dobaciti „lepo si se toga setio“?

Hoće li ovo biti trijumf frilensera? Hoće.

A hoće li biti trijumf argumenta nad nepravdom? E pa neće.

Frilenseri su novi taksisti. Frilenseri su novi dužnici u švajcarskim francima, novi „mučenici“ osuđeni na smrtnu kaznu koje s već postavljenih vešala svojeručno skida Aleksandar Vučić, snagom svoje volje koja razgrće zakon i razdvaja more. Deus ex machina lično, u prajmtajmu RTS-a.

Kao što se vidi iz teksta „Frilenseri su u pravu“ u kom se ova kolumna prvi put bavila radnicima na internetu, nema nikakve sumnje da je argumentacija, po mišljenju potpisnika i ovih redova, na njihovoj strani. Ali, kao što je očito iz drugog teksta napisanog na istu temu, a posle ponude Siniše Malog da se otpišu kamate i ponudi reprogram, čak je i nekom ko veruje da su frilenseri u pravu već tada bilo jasno da država posle svega izrečenog i preduzetog ne sme sebi da dozvoli da u potpunosti odustane od naplate. Kako sam tada napisao: „Ali, uz sve to stoji i notorna činjenica … da država u čitavoj ovoj stvari mora da zadrži makar privid integriteta poreskog sistema i pravne države“.

Tako mi volovskog Jupitera, pogrešio sam.