Vučićev čarobni ašov

Razvojni put štrajka Fijatovih radnika bio je očekivan. Početni šok najavom da će skoro svi dobiti otkaze, prvo je artikulisan u izjave i saopštenja za medije. Zatim je usledio lokalni štrajk u Kragujevcu, neuspešan.

Pa pregovori sa ministarkom rada, neuspešni.

Pa sastanci sa premijerkom, isto neuspešni.

Onda je sindikat pokazao zube, okupio masu ljudi i stigao na beogradske ulice. Jednodnevna blokada auto-puta kod Sava centra bila je dovoljna da sindikalcima stigne poziv ka kom su od početka znali da idu – predsednik Srbije Aleksandar Vučić primiće ih u subotu ujutro.

Par minuta s njim i problem je magično rešen: Otpremnine od 790 evra umesto 220 i radna mesta u državnim firmama za sve koji neće otpremnine, a dobiju otkaz u Fijatu. Radnici su srećni, predsednik zadovoljan, a problem je nestao.

Samo što nije nestao, nego nastao.

Jer, ispostaviće se, Fijat uopšte nije pristao na aranžman koji je Vučić ponudio radnicima. Sve vreme je naravno bilo jasno da Italijani neće otvoriti novčanik, ali je još koliko juče ujutro izgledalo je da će stvar biti rešena na tipičan način: Fijat će platiti dogovorene otpremnine, a onda će im država kad se sve primiri samo doturiti još neke subvencije da im nadoknadi ovaj trošak. Zadržaće se privid pristojnosti i poštovanja zakona, Vučić će ispasti dobar pregovarač, a Fijat kompanija koja ipak razume svoje zaposlene.

Umesto toga, predsednik je uzeo ašov u ruke.

Država plaća otpremnine, a sa Fijatom se „pregovara da i oni učestvuju“. Svaka maska legitimnosti je odbačena. Otpremnine Fijatovim radnicima daće srpski poreski obveznici. Oni ljudi koji kada dobiju otkaz u svojim firmama, ne mogu da odu kod predsednika po pare iz budžeta.

Zakonskog utemeljenja da država radnicima firme u većinskom vlasništvu stranog investitora isplati 790 evra po godini radnog staža jer im je ovaj dao otkaz, naravno nema, tako da će stvar morati da se reši posebnim zaključkom Vlade Srbije. I kada se reši, Vlada će tim zaključkom izvesti čin direktne diskriminacije svih ostalih radnika u Srbiji.

Zbog čega radnik Fijata koji dobije otkaz može da dobije hiljade evra iz državne kase, a radnik ćevabdžinice na ćošku ne može?

Ova vrsta ogoljene samovolje, banalnog političkog oportunizma, sukobljava se sa osnovnim načelom da su svi ljudi u Srbiji jednaki pred zakonom. Ako taj zakon kaže da radnici imaju pravo samo na onu otpremninu koju dobiju od poslodavca, onda to pravilo mora da važi za sve. A ne da kao sada, važi za sve, osim za one koji mogu da ugroze rejting vlasti blokadom auto-puta.

Danas su svi radnici u Srbiji građani drugog reda u odnosu na radnike Fijata. Čak i da je Srbija bogata zemlja kojoj su ove otpremnine beznačajan trošak, takvo podrivanje osnovnih vrednosti jednog društva ravnopravnih ljudi bilo bi nedopustivo. U Srbiji, koja je daleko od bogate zemlje, ovo je i u praktičnom smislu štetočinska odluka.

Jer, novac koji će biti potrošen da bi zaposleni u Fijatu dobili sedam ili osam hiljada evra otpremnine, moraće da se uzme od nekog drugog. Nema u državnoj kasi para koje samo stoje besposlene, čekajući da ih Vlada potroši na nešto, pa zašto ne i na ovo. Ne, da bi radnici Fijata dobili novac koji im je predsednik obećao, neko naselje neće dobiti kanalizaciju, neki put će ostati bez asfalta, neka škola neće dobiti salu za fizičko, neki lek neće dospeti na listu RFZO. To su izbori koji se ovih dana donose, van kamera i saopštenja. Neko gleda kome da uzme, da bi ovima dao ono što im je u subotu obećano.