Za još jednu rentu

Političare treba pažljivo slušati šta govore, jer oni uglavnom paze na reči koje upotrebljavaju.

Recimo, kada kažu „od januara ćemo podići plate za toliko i toliko“, to znači da imaju bar nameru da to i urade, jer su se jasno obavezali doglednim rokom i preciznim iznosom. Ali kada kažu, „za dve do dve i po godine ćemo živeti bolje“ ili recimo, „do kraja 2025. prosečna plata će biti 900 evra“, odmah se zna da to malo vredi.

U prvom slučaju reči lepo zvuče, ali ne znače ama baš ništa, dok je u drugom slučaju rok toliko dalek da je jasno da obećanje ima propagandnu nameru, čija će politička korist u periodu nagomilavanja od narednih pet godina daleko nadmašiti političku štetu koja će nastati kada u decembru 2025. plata ne bude tih 900 evra, o čemu će uostalom i prestati da se priča baš u vreme kad bude došao trenutak da se narodu obećano isporuči.

Ista stvar je i sa rudnom rentom čije nam povećanje obećava ministarka. Jer, nažalost, Zorana Mihajlović nije rekla na primer: „Od januara 2022. rudnu rentu na naftu ćemo povećati sa sedam odsto koliko je sada, odnosno tri odsto koliko plaća NIS, na 20 odsto koliko je minimalno u Rusiji“.

To bi već bilo nešto. Umesto toga dobili smo nedefinisano „tražićemo povećanje rudne rente“. Tražiti ne znači isto što i dobiti. „Tražiti“ nikog ne obavezuje. „Tražiti“ ne znači ništa.

Ministarka Mihajlović je i ranije umela da „traži“:

„Tražila sam da i lekari mogu da kupe povoljne stanove“.

„Želimo da omogućimo i zdravstvenim i prosvetnim radnicima da mogu da kupe ove stanove“.

„Još pre dva meseca sam uputila inicijativu premijerki koja vodi grupu Vlade Srbije za ovaj projekat stanogradnje“.

„Imajući u vidu važnost ovog projekta, zalažem se da se on proširi i na druge profesije“.

Ako neko nije pratio razvoj događaja sa stanovima za bezbednjake, epilog svih ovih „traženja“, „zalaganja“, „želja“ i „inicijativa“ je taj da su ti stanovi i dalje samo za bezbednjake. Što bi rekla ministarka, „imajući u vidu značaj ovog projekta, lekari, profesori i naučnici ne mogu da učestvuju u njemu“.

Sve ovo ne znači da je ministarka neiskrena. Naprotiv, vrlo je verovatno da bi, da se ona pita, medicinsko osoblje, prosvetni radnici i drugi koji Srbiju vuku napred zaista dobili te stanove.

Ali, i ona zna da odluka nije na njoj, zna i da od toga nema ništa, ali ponajbolje od svega zna i koliko dobro sve ove reči zvuče i koliko su jeftine za izgovor. Ili, kako se to danas popularno kaže u akademskim krugovima, „signalizira vrlinu“, bez ikakve obaveze ili odgovornosti da zapravo deluje po svojim rečima.

Dakle, sa rudnom rentom stvari stoje tako. Signaliziramo brigu za rudne resurse Srbije, moralno ispravan stav u borbi protiv eksploatacije ograničenih resursa, potvrđujemo privrženost „pravoj strani“, ostajemo na kursu Vašingtonskog sporazuma, ali u stvarnosti, ne moramo baš ništa da uradimo. Jer: „Trenutno radimo detaljne analize i uskoro ćemo se obratiti Ministarstvu finansija, kako bi pokrenuli proceduru izmena“.

Kao što će plata možda biti 900 evra, kao što će lekari možda dobiti jeftine stanove, tako će i renta možda stvarno sa sedam odsto porasti na recimo 20. Samo što nam njeno povećanje zapravo niko nije obećao. Ali lepo zvuči.