Zašto poskupljuje struja

Takvu vest nema ko nije preneo, ali je baš niko nije potvrdio. Nije je potvrdio zato što skoro sigurno nije tačna, ili bar deluje toliko neverovatno da nam se čini da ne može biti tačna.

Po informacijama koje je dobio Danas, pravo poskupljenje na koje računaju u EPS-u trebalo bi da bude deset do 15 odsto za građane, što je samo po sebi mnogo, ali opet znatno manje nego 30. Očita je dakle namera da se javnost pripremi za veliki skok cena pa kad bude manji od najavljivanog još da bude srećna kako je prošla. U suprotnom bi zbog 15 odsto mogli imati i proteste na ulicama, mada, ruku na srce, Srbija je pre poznata po trpeljivosti nego po buntovništvu kad se radi o otporu bilo kakvim poskupljenjima. Ali s narodom se nikad ne zna – ko bi pomislio da će frilenseri uspeti da blokiraju centar, a eko-pokreti steknu političku težinu.

Znači, struja poskupljuje. Ali, zašto poskupljuje?

Vlast bi volela da građani poveruju da je razlog to što mi imamo jednu od najnižih cena struje u Evropi i to što s tom cenom EPS ne može da finansira svoj sopstveni razvoj. Ali nije to. Da jeste, struja bi odavno poskupela, EPS bi se još otkad oslobodio viška ljudi koji tu primaju platu, a rade samo pred izbore kad valja lepiti plakate i tapšati na mitinzima, smanjila bi plate čiji prosek tako uočljivo odskače od ostatka Srbije, ne ni bacala novac na prislušne centre i svakako ne bi uplaćivala sredstva u državni budžet. Dakle, nije to, ma koliko bi EPS-u zaista trebalo više prihoda samo da bi ispratio sve zahteve za ekološke remonte, kako njihove termoelektrane više ne bi bile najveći zagađivač vazduha u Evropi.

A ako to nije, šta jeste? Nebitnost, nemar i nesposobnost. To jeste.

Struja mora da poskupi zato što je EPS verovatno jedina elektroenergetska kompanija u Evropi koja uspeva da nezadrživo gubi novac u trenutku kad je cena toga što ona proizvodi – struje – najveća koju je istorija videla. Dok ostale zemlje moraju da donose zakone kojima će ograničiti ekstraprofit svojih proizvođača struje, naša zemlja mora da spašava EPS od bankrota.

Do ove bizarne situacije došli smo zbog toga što je svih prethodnih godina vlast tretirala EPS kao nebitnu stvar koja se može arčiti, koristiti u privatne svrhe, čiji se rad i razvoj imaju podrediti političkim potrebama i u kojoj shodno tome treba postaviti nesposobne ali poslušne kadrove koji će se prema njoj odnositi sa dužnim nemarom. Bio je to jedan ceo sistem, viđan ne samo u EPS-u, koji je morao dovesti do onoga što se i dogodilo ove zime, a to je kompletni kolaps u kome je 100.000 ljudi ostalo bez struje u vreme najteže hladnoće, u kom su u TENT sipali blato i doslovno pokvarili termoelektranu, a onda redom imali seriju eksplozija i požara širom sistema, uključujući i spaljeni bager vredan 19 miliona evra kome su zaboravili da zamene pokretnu traku kad se istrošila.

Elem, tih par sitnih pehova, koje su u početku branili u stilu ko radi taj i greši, koštali su nas do sada 500 miliona evra. Toliko piše u krivičnoj prijavi koju je Ministarstvo energetike podnelo protiv konačno smenjenog direktora EPS-a, a koliki će ceh biti na kraju, verovatno nikad nećemo ni saznati. E pa taj trošak i sve buduće troškove ovakvog EPS-a građani i privreda sad treba da plate poskupljenjem struje. To je razlog.

Umesto da je EPS zaradio stotine miliona evra izvozom struje koju jeftino proizvodi, a mogao bi da je preskupo proda, EPS sada tu preskupu struju kupuje od drugih, kopajući sebi i nama finansijsku rupu veličine eksploatacionog polja u Kolubari B.

To je ono što je vlast dužna da kaže javnosti: „Moramo da podignemo cenu struje da bismo tako platili sve popravke i sav uvoz struje na koji smo bili prinuđeni jer smo dozvolili i, štaviše, godinama insistirali na pogrešnom rukovođenju ovim preduzećem, čime smo direktno doveli do ove štete, koju vi građani i privredo, sada morate da platite“.

Eto, toliko.