Ante Marković: Kada je moglo bolje

Ostavite komentar


  1. Bilo bi dobro da srbofobi prestanu da svojataju sve i svakoga koga stignu, svojataju partizane, anti-fasisticku borbu, jugoslovenstvo a sada bi i Antu Markovica? Nece da moze.

  2. Hvala za tekst. Upravo je tako bilo. Te godine sam se ozenio, imao platu 3000 maraka, menjali dinare za funte u londonskim radnjama na medenom mesecu, imali velike planove… da bi se sve preko noci srusilo. I to sve zbog nacionalistickih bednika koji nam i danas vise oko vrata.

  3. Sve sto je napisano u ovoj kolumni je apsolutno tacno. I sam sam bio clan reformista tih godina.Takav vizionar i takva sansa se dobija jednom u sto godina. Mi smo je vrlo uspesno ponistili.Ante Markovicev kratak politicki zivot i uticaj u tadasnjem drustvu bi se trebalo uciti, barem u skolama gde se predaje ekonomija kao predmet nastave.

  4. I Dodik je bio reformista!? Samo jadanpogrešno shvatio reforme. Mislio je da se odnose na njega.

  5. Kada jednom sedneš u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne. Srbi su seli u pogrešan voz 1918., a sve što se potom desilo su stradanja pogibije i mnogo izgubljenog vremena. Ante je samo jedna od tih stanica, a da autor ovog teksta zna bilo šta i ekonomiji, znao bi da je epizods sa Antom bila neodrživa, obzirom na nekonkurentnost naše privrede.

  6. Tendeciozno i izvučeno iz konteksta, po oprobanom šablonu. Vodeće države tog Zapada su aktivno razarale SFRJ. Bar sa ove vremenske distance znamo da kada oni govore o miru, da zapravo žele rat. Nije samo Milošević kriv, nije pravedno izostaviti i Tuđmana ili Izetbegovića. Kučan nekako uvek prođe ispod radara, ali treba i njega pomenuti i herojsko uzimanje civila za živi štit. Jugoslavija jeste bila sjajna ideja, sa ozbiljnim potencijalom, ali su neki poželeli državu, iako je nikad nisu imali. A neki smo u nju uneli svoju, krvlju obnovljenu, državnost. Ipak, da se ne ljubimo, a profesor može put Dubrovnika sa cvetom.

  7. Sa posebnim zadovoljstvom,naravno i saglasjem, čitam Aleksejeve kolumne. Izuzetno štivo koje nažalost stiže do malo čitalaca. Ne radi se tu samo o tiražu ovog dnevnog lista već o gotovo neprekidnom „događanju“ naroda-teškom oboljenju za koje lek još nije pronađen. Plašim se da i neće nikada…

  8. Divan I jedinstven covek, Ante Markovic! I danas zalim za “ izgubljenim I pristojnim“ zivotom!

  9. Da podsetim g. kolumnistu, i čitaoce, 25.6.1991 g parlamenti Slovenijer i Hrvatske doneli su odluku o proglašenju nezavisnosti,(tj razbijanju SFRJ), nakon čega je pomenuti g.Marković naredio da JNA sa 2000 pripadnika izađe na slovenačke granice i demonstrira da je ovo nelegalno.Nakon čega je TO Slovenije napala JNA, a dalje je …poznato. Tako da se malo osvrnemo i na istinu o prošlosti, o kojoj mlađani profesor i ne zna puno, a piše….

  10. Da, tako je bilo. Šteta, velika šteta. Izgubljene decenije naših života. A bio je radak lik naše istorije i prilika da budemo bolji. Šteta.

  11. Steta sto Leksove sjajne analize ostaju sfrj nostalgic retrospection samo bez ikake nade u ostvarenje te -bolje mogućnosti- kojom Lekso zavsava ovu svoju column a istu je at the time zaista i bio ponudio sjajni coek i entuzijast i politicar AM. Dakle on nije imao nikake sanse dok Leksova parabola o „Srbija, d.o.o cak ima smisla u nasem realnom vremenu i za glavne protagoniste te company odnosno dvojca koji nam vlada ukoliko bi cak i sada pokusali promijeniti Srbiju nabolje, sto je izgleda nemoguca misija i jedinu kaku taku bolju mogucnost u tom context-u nudi takodje sjajna ovonedjeljna Jasminina column u cjenjenom Danasu

  12. Ante Marković je bio legenda. Narod je odlučio da neće razvoj, nego rat, da neće slobodu, nego ropstvo, da neće put u EU nego put u nedođiju, da neće toleranciju nego mržnju, da neće prava, nego neprava.

  13. Aleksej, bilo bi dobro da ne komentarises ekonomske teme koje poznajes kao baba Joka nuklearnu fiziku.Ante Markovic je pokrao deviznu stednju gradjana, zalozio je i dinar je bio konvertibilna valuta jednu godinu.Dobro se zivjelo ali kratko i na nerealnim osnovama.SFRJ je tada bila u teskim ekonomskim problemima.Kad procerdas ustedjevinu, kroz suplje dzepove moze samo promaja da svira.

  14. Negde u to doba, anketa među studentima FPN koji su godinu dana ranije učili istoriju političkih teorija i šta znači konfederalizam. Reakcija kolega koji su bili i dobri studenti, i protiv Miloševića: kakva konfederacija. Pretpostavljam šta je mogao da izgovori Dačić koji je možda i sam učestvovao u anketi. Dakle, suštinsko nerazumevanje čak i među onima koji je trebalo da znaju. I da, pre nekoliko godina je još jedan akter iz te priče (medijski i fakultetski u to doba), izjavio kako mu je Milošević rekao da njemu nije potreban novi Tito, a Tuđman da je na izborima u Hrvatskoj pobedio on, a ne Ante. I da podsetim na izjavu prilikom prve i poslednje posete Srbiji, kada su ga pitali u čemu je problem ovdašnjih država. Odgovorio je „nedostatak sposobnih ljudi.“ Možda je za sebe zadržao dopunu odgovora koju zamišljam: imamo spobnih ljudi, ali sposobnih samo za sebe. I kada kažem „premijer“ (što je greška, jer SFRJ nije imala premijerski sistem, koji nema ni Srbija sada), uvek mislim na jednog i jedinog Antu Markovića!

  15. Ante Markovic nosilac liberalnih vrednosti?! Kisjuhas i dalje ima prividjanja posle americkih izbora. Nije lako, al polako-bice bolje.

  16. Bravo za tekst. Žal za tim vremenom. Naravno da veliki Srbi/Hrvati itd. vide samo Srbo/Hrvato itd. fobiju. A kako to da smo tada, činjenično, mnogo bolje i opuštenije živeli nego sada u našim velikim, suverenim državama …

  17. Bezlični i neharizmatični Ante Marković baš liči na sadašnje EU-aparatčike i pripadnike neizabranih elita, poput raznih Borelja i Ursula. A, što se pak tiče EU, baš je ono vrlo „primamljiva“, pošto joj se plan i program zasnivaju na iracionalnoj mržnji prema „zlim“ Rusima. Sreća naša što nismo ušli u to EU-kolo, koje nam cenjeni drug kolumnista tako toplo preporučuje. SFRJ je bila ne civilizacijski, već idolopoklonički vrhunac južnoslovenskih naroda, sateranih u toru nasmejanog zagorskog šlosera Broza Kumrovečkog. I Ante je bio nasmejan, suflira nam drug Aleksej. Srećom, bilo je dovoljno onih koji su shvatili da se iza licemernog osmeha krije namera da se ta nesrećna SFRJ pretvori u bezlično poperovsko „otvoreno društvo“, nastanjeno apatridima i sličnim tikvama bez korena. Stavljati Đinđića i Markovića u istu rečenicu dokaz je krajnjeg neukusa. Đinđić nije bio autošovinista, i vratio je veronauku u srpske škole, rekavši da je to – posle Brozovih decenija „naučnog socijalizma“ i marksizma – logična odluka u korist srpskog društva, u kojem svako ima pravo na mišljenje, društva koje se konačno izlečilo od brozističke bolesne diktature. Svaka priča o počivšem Anti je forma otužnog jugonostalgičarskog buncanja, koja nema nikakvog uporišta u stvarnosti.

  18. I prvi višestranački izbori u Bosni, gde reformisti gube iako su tolike poznate ličnosti bile za njega. Kasnije su svojim postupcima samo potvrdili koliko su bili dvolični. A i sada rovare i uništavaju Srbiju..

  19. „Moj posao je završen, Jugoslavije više nema, reče zli Sloba Milošević…
    Oh, wait !!!

  20. Osim njega jedino je još prof. Dragoslav Avramović (u narodu od milja prozvan „deda Avram“) ličnost vredna pomena u kontekstu pozitivnih „tekstonskih“ reformi a baš ovde u Srbiji nakon što je antisistemu „udahnuo život“ svojim izuzetnim ekonomskim programom na duže staze, snašla ga je sudbina ne mnogo različita od Ante Markovića – bukvalno najuren sa mesta guvernera NBJ na skupštini od strane satrapovog potrčka, „gle čuda“ Vojislava Šešelja i radikalnih (sada „naprednih“) štetočina i unesrećitelja. Dakle dve iskrice u višedecenijskom mrklom istorijskom mraku – malo je ali će nam naravno komentatori „eksperti“ dati sasvim drugačija tumačenja sasvim očiglednih događaja. Tako da samo napred – unatraške.

  21. Glasao sam za Antu Markovica, secam se i Bregovica i Kusturice i mnogih drugih koji su bili uz njega, medjutim koliko se secam Markovic je dobio glasove samo u Vojvodini i Istri i nigde drugde. Bio sam jako neprijatno iznenadjen kada sam cuo za koga je glasala moja multinacionalna rodbina po Jugoslaviji – svi su glasali za svoje bezlicne nacionalisticke vodje a ne za Antu Markovica. Da, Markovic je mozda bio sansa, verovatno da, nikada necemo saznati. Medjutim, ne treba nikako dozvoliti da raznorazni srbofobi preuzmu i prisvoje jos i Antu Markovica i da ga zloupotrebljavaju za svoju (srbofobnu) agendu kao sto su to vec uradili sa nekim drugim stvarima.

  22. Ako je bas voleo I radio na tome da spase Jugoslaviju zasto nije angazovao divizije JNA I vojnu policiju vec sacicu od 2000 vojnika JNA koju su radili mnogobrojnini teritorijalci Slovenije I Hrvatske.To oko velikih plata je bio mamac za razbijanje Jugoalavije I zamazivanje ociju tzv demokratijom.Kako se dinar kod Molisevica tako brzo srozao a sva jugo valata zacrsila u Srbiji?
    Hajde neka to neko objasni.

Ostavite komentar


Dijalog

Timočka buna, radikali i naprednjaci 9

Timočka buna, radikali i naprednjaci

Svake godine, 20. oktobra, kada se obeležava oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu, uz mnoge druge godišnjice – od svršetka Dugog marša pod Mao Ce Tungom do linčovanja Muamera El Gadafija, od rođenja Branislava Nušića do smrti Miodraga Petrovića Čkalje – promakne i obeležavanje godišnjice Timočke bune, ranije nazivane Zaječarske ili Crnorečke bune.

Naslovna strana

Naslovna strana za 23. i 24. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Zdravko Šotra, filmski režiser

Danas čitam danas, Danas sam čitao juče i sutra ću čitati Danas zato što je to sve što nam je ostalo od dnevne štampe.