Čemu doktorat?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nije mi jasno da li je ovo kritika Malog ili hvaljenje autora teksta?

   1. Tek kad Simo Spasić doktorira bez preterivanja možemo reći da je Srbija zemlja doktora Malih.

      1. Moze se doktorirsti( svedoci smo, ne od danas) i ovako i onako, i sa verom ii bez nje. Po meni, covek uci sazeljom da nesti i nauci. I uci jos vise, saznajuci da moze jos vise da prodre u tajne znanja…osvajajuci znanja uvidis da postoji nesto sto je novo a jos nije posteno upoznato, a verujes da vidis tamo neko svetlo… i “ kopas u tom smeru, kopas..”I nadjes novo, malo zrnce znanja, proveris ga i obelodanis… Trud golem, tezak, pun prepreka, ali se ipak isplatilo..Ne mozes to postici “u trku”, radeci vazne funkcije, pobsastancima i putovanjima, bezbrojnim vecerama i poslovnim dogovaranjima i jurnjavom za bogacenjem , i nvrstmentima, politickim pozicioniranjem…ne Mali moji, moze ali vam se vidi crn obraz…

   2. Disleksija ili samo tupavos’, Dragoglavice?

   3. Za neke ljude je čak i jednostavan tekst previše komplikovan, ali nema razloga za brigu. Možda samo ima mnogo reči, pa vam ide malo teže.

2. Pretpostavljam da su nekakvu titulu imali i predavaci na Carigradskom univerzitetu, onom koji je ustanovio Justinijan mnogo pre Bolonje. Isti onaj Justinijan koji je izgradio Sv. Sofiju kao najvecu gradjevinu narednih vise stotina godina, isti rimski imperator koji je restaurirao skoro celo Carstvo Romeja vrativsi ga macem iz ruku varvara – Gota, Germana i drugih, decenijama nakon pada zapadnog dela. Ali o njemu nema filma ni u Evropi ni u Holivudu od strane naslednika tih nekadasnjih varvara. Kako istoriju pise trenutni pobednik, Carstvu Romeja – Rimljana, gde se do 7 veka poslednje na svetu govorio latinski je dat neprikladan naziv Vizantija, a Carigradski univerzitet je zaboravljen. Mnogo kasnije, tek u srednjem veku su rimokatolici zeleli da bastine ovu civilizaciju i njene domete kao vid sopstvenog istorijskog kontinuiteta, otuda latinski u katolickoj crkvi. Pre toga, u starom veku, je ostalo zapisano da su varvari u kucama od slame smatrali da su Koloseum i druga cuda anticke gradnje zidali divovi. A samo catholicos ima korene u grckom, jer je vise vaseljenskih sabora pre sizme upravo odrzano u Maloj Aziji, Carstvu Romeja, nakon preovladjivanja grckog jezika u drzavi. Ne treba mrzeti strano ali svakako ni domace, niti ga prezirati. Jer postoji jos jedna stvar koja se ne da kupiti. Sto rekli Bitlsi: money can’t buy you love.

   1. Justinijian nije se posvećivao obrazovanju, nego zidanju crkava, zato je i Vizantijsko cratsvo propalo, jer ekonomsko ulaganje u takve projkete je dovelo do slabljenja baze za dalju održivost carstva, pa su za manje od 100 godina iszgubili Bliski istok i Severnu Afriku. Justinijan je ugasio sve stare škole, čak i čuvenu Platonovu Akademiju posle 8 vekova njenog trajanja i time stvorio osnovu za srednji (mračni) vek. Od tada sve napretke i postignuća u mnogim sferama idu u prilog Arapima i Persijancima. U vreme kada je Kordoba imala ulično osvetljenje, London je bilo selo

      1. Vizantija se raspala (kao i Dušanovo carstvo) zbog toga što su sile decentralizacije (lokalni moćni feudalci) nadjačale centralizam vladara tj stalni građanski ratovi su oslabili jedinstvo države koja je ostala nesposobna da se odupre spoljnjim pretnjama. Koliko je nestanak antičkih škola u Vizantiji stvarno oslabio obrazovni i društveni sistem je već pitanje za doktorat.

      2. Greska! Nakon Justinijana su ratovi sa ondasnjim novovercima – Arapima muhamedancima oslabili u jednom momentu carstvo. Ali naknadni uspesi Vasilija cini mi se drugog i naslednika u 9. veku pa nadalje sire carstvo na skoro celu Malu Aziju, veci deo sev. Afrike i ceo Balkan (negde oko famozne linije Karlobag-Karlovac itd., i ne, nisam radikal!). To je period kada Cirilo i Metodije, Vizantinci 2 puta obilaze Dalmaciju sireci istocnu verziju hriscanstva na sever sve do Moravske. I danas imate u Dalmaciji cak rimokatolicke manastire u kojima pisu jun ili na pr. avgust onako kako su to Rimljani odredili, a ne slovenski lokalizmi tipa lipanj ili rujan. Carstvo Romeja ili Rimljana je opstalo 1000 godina (!) nakon pada zapadnog dela carstva, sa crkvama i svim ostalim objektima. Pre toga je Konstantin preselio u Carigrad prestonicu, zovuci ga novi Rim. Na mestu malog ribarskog mestasca Vizantiona, po kome su citavo carstvo kasnije upravo rimokatolicki svestenici – ucenjaci u cini mi se 18. veku nazvali Vizantija (setimo se doktrine o navodnom kontinuitetu zapadnog hriscanstva sa starim Rimom). Da bi mu umanjili znacaj, jer istoriju pise… Tek ce novi narodi turskog porekla prihvatiti islamsku veru Arapa i nastaviti osvajanja Balkana i Evrope, sve do zidina Beca. Ali se to odvija kasnije, tek u 14. i 15. veku. Kada pada i Carigrad. Zlatno doba Haruna Al Rasida, Kordoba, Bagdad itd. padaju u 10. vek, kada su i Vizantija i Arapi u ravnotezi. Arapi prihvataju anticka znanja Romeja-Vizantinaca i zaista imaju napredne kuce znanja. Ali Englezi vec u 11. veku imaju sa druge strane Magna Kartu, kojom se ogranicavaju prava kralja i daje pravo vlasnistva velmozama i donekle ostalom svetu. Nisam ni istoricar ali ovo su cinjenice, koje treba znati u poplavi dnevnopolitickih spinova. Pozdrav.

      3. Petar- si ti neki dr. pop jbt

         1. Zanimljivo da ga je trigerovalo samo vremensko lociranje prvog doktorata i fakat da pripada korpusu ovde, ako ne prokaženog i anatemizovanog, svakako nepopularnog, netroprstog zapadnog korpusa znanja i istorije. Što je čudno, eno juče je u Kragujevcu jedna ulica dobila jedno ime koje taj mentalitet, da ne kažem soj, valjda drži nekoliko dana zadovoljnim, bez velike nužde da se vređa u tekstu odsustvom vizantijskih dometa.

         2. To gogi, pravo u centar. A sto ne bih bio, kao i autor teksta? Sve se mislim kako bi bio docekan Nemac koji bi se salio na racun istorijskog odnosa sa Jevrejima u Izraelu? Ili Turcin sa slicnim salama u Jermeniji? Pa verovatno bi ga branili tamosnji gistromondijalisti, kao sto te ovde isti odmah proglase za cetnika-pocetnika. Aha, sigurno…

   2. Svaka cast autoru teksta, vidi se da je prosao taj pakao radjanja novog znanja u vidu doktorata.
      Sta to znaci znaju samo oni koji su kroz to prosli.
      A ovi sto zele samo da zalepe dva slova ispred imena zato sto zvuci fensi, nikada nece spoznati svu lepotu i draz (pored muke i odricanja) koje zavrsetak disertacije sa sobom nosi.
      Uostalom, ko je ikada rekao da su naucnici normalni!? Uvek ih zamisljao kao zanesenjake van realnih normativa. To je zato sto je potrebna posebna istrajnost i pozrtvovanje da bi se doktorat zavrsio. Ne moze na brzinu niti na „o ruk“.
      Pozdrav autoru teksta, uz duboku zahvalnost n ovom iskrenom tekstu. Svako dobro!

3. Objasnite Vi tamo nekim „Tomislav Nikolićima“ da im ne treba doktorat, da je mukotrpno, frustrirajuće teško, a da se trud u Srbiji sem lične satisfakcije nikako ne isplati. Ljudi žele, imaju mogućnosti taman onoliko koliko im nedostaje znanja i akademske čestititosti. Znaju kako da ostvare svoje snove bez truda i zalaganja, nažalost, u državi Srbiji im se može, praksa je to potvrdila iako teorija deklarativno negira takve mogućnosti.

4. Preopsiran tekst.Nepotrebno.Nisam ni stigao da kraja,odustao sam

   1. Ja sam procitao do kraja,napisano sa iskustvom.

      1. Bravo, za ovo pitanje!
         Premnogo je botova i ovakvih koji nemaju strpljenja da procitaju, a ni da razumeju, ali imaju potrebu da komentarisu.

         1. Preopširan je za one koji nisu navikli da čitaju. Njima je kajron vrhunac. Bravo za Alekseja. Odličan tekst.

   2. Otkuda onda potreba za komentarom?

   3. Verovatno niste ni prolazili kroz to o čemu čovek govori. Ja jesam, i zato tvrdim da je sve do poslednjeg slova i istina i itekako potrebno da se kaže. U Srbiji u poslednje vreme čujem izjave ljudi tipa „ovde svako može da ima doktorat“ itd. Obescenili su i srozali u društvu nešto što je oduvek bilo za poštovanje. Koja god da je tema i oblast, znalo se da je čovek koji je došao do te titule to sigurno i zaradio, svojim znanjem i trudom. Budala je uvek bilo svuda pa i u akademskoj zajednici, ali im trud i inteligenciju niko nije mogao osporiti. Ukaljali su čak i to što im stvarno nije trebalo da diraju, iz čiste bahatosti…

      1. Hvala autoru na divnom tekstu. Nemam doktorat, nisam se usudila da krenem tim putem, jer i osnovne studije bile su mi veoma teske zato što je i za njih bio potreban mukotrpan rad. Po završetku studija dobila sam zvanje mastera. Žalosno je što je mogućnost da se diplomama trguje obezvredilo i ostala zvanja, ne samo zvanje doktora nauka. Ali smatram da oni koji su odbranili disertaciju nisu to uradili radi samog zvanja, već radi znanja. Zvanje je samo nagrada za taj trud. Tako mi nije jasno ni kakvu počast daje to zvanje onima koji ga nisu zaslužili i kakvu korist imaju kad znanje nisu stekli. Slično bi bilo i da neko kupi neki orden npr. za hrabrost pa da se njime diči, a da ništa nije uradio da ga zasluži. Ali, eto i razno ordenje počeše da dele na sve strane.

5. Sve je to sjajno i bajno, ali i dalje imamo situaciju da je Mali dr. Možda je on sam pisao taj svoj rad, možda i nije, ali ostaje činjenica da je 7% falš. Mislim i da je Karapandža rekao da je još dosta prepisano iz strane literature, a što naš software ne može da proveri. Doktorat ne može da bude 93%. Ili jeste ili nije. I sad profesori sa FON-a pljuju zarad ne znam čega na ceo svoj radni vek, na fakultet na kome rade, i što je najbitnije, na celu naučnu zajednicu. I što je možda i najgore, sam predsednik to aminuje čuvenim „pa šta. I šta ćemo sad“. Ako se naučni radnici ne pobune zbog takvih stvari, ko će? Običnom narodu to nije bitno. Na kraju dana oni vide prazan novčanik, čuju na Pinku kako se živi nikad bolje, i što je najgore, veruju u to. Propast jednog društva, koja kulminira sa tim famoznim doktoratom.

   1. Poznajem veći broj doktora nauka, među njima i moja ćerka. Poznato mi je da u uređenim zemljama mora se uložiti bar 5 do godina mukotrpnog rada od po 8-10 sati svakog dana. Doktorat može da prijavi samo osoba koja se tom oblašću bavi kao osnovnim zanimanjem a ne kao hobi oblast. Takođe se očekuje da posle doktorata nastavi sa daljim pisanjem/istraživanjem oblasti doktorata.
      Nije mi-jasno kako neko moze da bude direktor, ministar i uporedo radi doktorat? O-temama doktorata u našoj zemji ne bih diskutovao ali sama tema spornog doktorata bavi se POZITIVNIM EFEKTIMA PRIVATIZACIJE U SRBIJI a svi znamo da je bila POGUBNA ZA DECENIJE PRED NAMA.

6. Mislio sam da je Milić Vukašinović najveći narcis među doktorima ali biće da je dobio žestoku konkurenciju. Bez obzira na sve, tekst realno prikazuje smisao doktorata , bilo da je uzrok ili posledica.

7. A čemu penjanje na Maunt Everest? Iz istih razloga kao pisanje doktorata: zato što to ne može svako, a onaj ko to uspe, postaje član vrlo ekskluzivnog kluba!
   Meni je zanimljivije drugo pitanje: zašto ljudi plagiraju/kupuju doktorate, iako znaju da je to lažnjak?
   Pretpostavljam da to rade iz istih razloga iz kojih ljudi kupuju lažne Luj Vuiton tašne ili druge lažne luksuzne proizvode: to je laka prečica i način da zasene još veću prostotu nego što su sami!
   Ja sam siguran da, posle svega, Mali savršeno dobro zna da nije nikoga ubedio u ispravnost svog doktorata, osim već unapred ubeđenih botova. Ali oni su mu ciljna grupa ili prostota koju pokušava da zaseni, a misleće ljude doživljava kao neprijatelje jer zna da ih nije prevario i ne može prevariti!

   1. Bravo Aldebarane! Komentar je pravi!

      1. Tačno, zaseniti glupe i polupismene, lažno se „uspeti “ na mesto koje ti ne pripada. Ali, problem nije u tome što on zna da nije pravi „dr“već što dobro zna da i drugi to znaju. E kada bi te druge mogao da eliminiše, bilo bi najbolje

   2. Upravo to je pogresno. Niti se na Mt Everest penje iz tastine, niti se doktorat radi iz tastine. I penjanje i nauka nisu za one „koji mogu“ nego za one koji zele i koje interesuje. Za one koji su radoznali.
      Konrad Anker je rekao da se penje „zbog pogleda odozgo“, i to je jedini razlog. Isto je i u nauci. Penjes se da bi nesto shvatio, a ne da bi se duvao da ti mozes a Mika ne moze.

      1. Bas tako kako je rekla Iva. Da bi nešto naučio, stekao sebe radi neke šire vidike, imao jedinstveno iskustvo na nekom frontu znanja, krcio put sebi i drugima posle tebe, ostavio mrvu znanja civilizaciji.

      2. Niste ništa razumeli! Niko se ne penje na Everest, niti doktorira iz taštine, niti da bi nekome nešto dokazao, nego zato što to sebi postavlja kao izazov u okviru lične potrage gde su mu granice. Kad čovek uspe u tom izazovu, nagrada mu je neverovatan osećaj ličnog zadovoljstva što je on uspeo, a ne zato što Mika nije!
         Zadovoljavanje lične sujete i taštine je kad ja kupim preskup auto koji mi realno ne treba, a Mika ne može da kupi. Ali penjanje na Everest je suviše težaki i opasan poduhvat da bi taština i sujeta bile dovoljna motivacija da se neko upusti u to. Ko krene na Everest zbog taštine, taj ne stigne dalje od podnožja Everesta! I nikad ne doktorira…

      3. Potpuno se slažem sa vama Ivo.I dodajemo moje skromno mišljenje da je članak skroz banalan.

      4. Ma mogu ja, samo me mrzi. 🙂

         1. Izvini Miko ja te oblatih 🙂

8. Smesno stivo..ako je mera zivota stomak, i ako smo svi digestivne cevi apsolutno tacno.
   No treba ipat imati na umu istinu.
   Razlika razvijenog i nerazvijenog drustva je: u razvijenom kompetencija stvara hijerarhiju, a u nerazvijenim sila!..
   Onda ovaj tekst biva besmislen,….

   1. Besmislen članak ,kao i pregršt predhodnih.Čovek ima titulu …i šta s njom…? Služi mu za pisanje članaka prepunih otvorene mržnje prema “ istoku „…

      1. Cico, lupetaš

9. Strasan tekst. Hvala puno mjastore!

10. Ako nabavim doktorat, mogu da budem direktor naučnog instituta.

    1. Autor teksta se predstavio kao natčovek. Ok. Poznajem dva vrhunska stručnjaka u svojom oblastima. Oni za svoje doktorate nikada be bi rekli „bilo, ne ponovilo se“. Samoljublja ne nedostaje, ali gde je ljubav prema nauci?

       1. Ljubav -šta je to?Nauka – šta je to? Doktorat služi da lakše dođem do „tezge“ da pišem gluposti po štampi…

          1. Lupetaš i dalje….

       2. Kazem to svaki dan i evo kazem sad: desava se, al ne ponovilo se. A ako hoces da se poredis sa mnom ili sa autorom, onda prvo nabavi doktorat bracala, pa da nastavimo diskusiju. U medjuvremenu, samo imas pravo da postavljas pitanja. I evo da ti i odgovorim. Postoje razni faktori zasto je doktorat tezak koji nemaju veze sa samom naukom iliti temom koja se radi. Ima mozda veze sa poslom koji je nametnut i prevelik, sa finansijskom nesigurnosti, sa komisijom sa kojom se mozda ne razumete, sa Vasim licnim zivotom i svakakvim problemima koji postoje u isto vreme, itd, itd. Ne znam bukvalno ni jednog profesora koji bi se slozio sa tvojom konstatacijom, ali i da ima, sigurno te ne bi udostojili komentara nakon takve uvrede. Sifra: ljubim svoje ruke.

11. Bila sam ozbiljno zagrejana da posle magistarskog, napišem i doktorski rad. Ima tome više od 15 godina. Na početku nisam imala dobru temu, onda nisam imala novca za školarinu… Kada su se sve kockice poklopile zaposlila sam se nakon decenije rada u velikim privatnim firmama, u jednom državnom preduzeću. Odjednom je na par meseci objavljivano kako su kolege i koleginice magistrirale i doktorirale na jednom istom privatnom fakultetu, častile, proslavljale… Toliko mi se to zgadilo da sam potpuno izgubila volju i želju, zauvek. I da, privlačilo me je jer je na državnom fakultetu to teško i naporno. Želela sam da sebi dokažem da to mogu. Posle toliko magistara i doktora koji su to štancivali kao da je kurs u pitanju, sve je izgubilo smisao. Sada je to na novom nivou, kada su doktoriranje i uopšte ozbiljno školovanje uvaljali u blato. Onako napredno.

12. Ako je istinski, doktorat je odricanje od svega, i ponajviše od tzv. normalnog života. Najvažnije, pisanje traje Šest do Devet godina. Sve ispod toga je lažnjak. Da li se doktoratom može nazvati nešto što je napisano za godinu, dve!? Ne može, a takvih je u poslednjoj deceniji najviše. Sumnjivi su svi koji su doktorirali dve godine nakon mastera, a njihovi mentori su najsumnjiviji.

    1. Nije bas tacno. Studiranje moze da traje dugo i ukljucuje te neke prelazne korake ili ispite, ali sam proces izrade doktorskog rada traje oko godinu ili dve. Uglavnom niko nece da te drzi toliko u programu, niti da te finansira.

       1. Doktorat iz prirodnih nauka traje 3-4 godine u Evropi i 6 godina u Americi ukljucujuci 2 godine nastave. Doktorat iz fizike ne moze trajati krace od 3 godine, jer se tokom doktorata od studenta ocekuje da postane samostalan – treba mu jedno godinu dana da dodje sebi i da savlada tehnicke vestine, i jos dve godine da nesto i uradi. Doktorat preko sest godina je retkost. Doktoranti su zaposleni, oni primaju platu, a u Evropi im ide i penzija i beneficije, nezavisno od toga da li drze nastavu ili ne. Doktorat je posao. Doktorant obicno ima 20-25 godina, i tada pocinje jedna tipicna karijera u nauci. Mnogi doktoranti zasnivaju porodice, jer zele da u tim godinama imaju decu. Nema tu nekih narocitih odricanja, osim sto se dosta radi, ali u principu nema razloga da se zivot stavi na pauzu. Ima doktoranata koji dosta putuju, po mesec godisnje, jer u Evropi imaju pravo na toliki odmor i racunaju da je to prvi put u njihovom zivotu da imaju pare, a da su slobodni.

13. Neki čitaoci nemaju strpljenja čak ni članak o pisanju doktorata da pročitaju a kamo li da pišu doktorat. Autora nazivaju narcisom. Svako ko je ikada svojim snagama i umećem u Srbiji pisao i branio doktorat, složiće se sa svime što je autor napisao u članku. U zvanju redovnog profesora, koje je stečeno isključivo mukotrpnim radom i znojem, doživljavam redovno poniženja, omalovažavanja i ignorisanje od kolega u nižim zvanjima.i onih koji nisu ni doktorirali. Sve zato što ne pristajem da učestvujem u kolektivnom zločinačkom poduhvatu, t.j. prodaji ispita, mastera i doktorata. Regionu Zapadnog Balkana nisu potrebni kvalifikovani i pošteni ljudi. Oni podsećaju one druge da, bez obzira koliko novca imali, istinsku vrednost ne mogu nikada imati.

    1. U potpunosti podrzavam… Iz istog razloga sam poslije zavrsenog doktorata u Njemackoj i pokusaja bavljenja istrazivackim radom u BiH zauvijek napustila istu…. Iskljucivo zbog pritisaka da kao clan komisije odobrim doktorske disertacije koje su daleko ispod svake norme…

14. Cemu doktorat? Da bi mogao da postanes naucnik i profesor. U zemlji bez nauke kao sto je Srbija to je bespredmetno, pa doktorat sluzi samo da se tvoja mama hvali komsinicama dok kafenisu. I onda zaista – zasto. Ali u normalnoj zemlji doktorat je ulaznica u svet nauke.
    Prave nauke. I itekako ima smisla.
    A to sto se povecava anksioznost medju doktorantima ima dva razloga – jedan je da nauka pada na svetskom nivou pa sve vise ljudi radi tesko i onda nadje da ne mogu to da kapitalizuju, a drugi je da je nova kultura socijalnih mreza dovela do toga da se ljudi zale da bi privukli paznju.

15. Ovo je prava istina za svaki doktorat koji stecen velikim radom koji trazi i velika odricanja.
    Posteno zavrsiti fakultet je ozbiljna stvar, a tek doktorat.
    Na zalost, sve je vise onih koji do diplome pa i doktorata stizu na necasan nacin.
    Kad radite savesno i posteno samo jedan posao, vi imate malo vremena za bilo sta drugo, a kamo li za doktorsku disertaciju.

16. Preopširan je za one koji nisu navikli da čitaju. Njima je kajron vrhunac. Bravo za Alekseja. Odličan tekst.

17. U ovoj zemlji se kradu doktorati a o lopovima niko ne sme ništa loše da kaže. Mi kuckamo, jeste, ukrali su i mališa i stefanović ali nema osude, nema poništavanja. I to je kraj svih vrednosti u ovoj zemlji. Lažni doktori, lažna elita, lažni umetnici, lažne zvezde, lažni sportisti, lažni lekari.. i onda mi, koji smo se trudili i mučili, moramo da pobegnemo iz ove laži. Jer u laži su kratke noge, kratka pamet. Samo je duga kolona autobusa puna botova i kupljenih glasača. Puna kukavica.

    1. Ima toliko hrabrosti kume, koliko da se valja za jedno slatko od dunja i kiselu vodu, pa na levo krug.

18. Velika istina, pisana posebnim stilom!
    Svska čast za sve aspekte jrdnog pravog doktorata
    Svi mi ovde možemo da pričamo autoru, rimskim carevima, ali onaj ko se iole ozbiljno bavio nekim poslom, kao inženjer, hemičar, šta god, zna koliki ja rada morao da uloži.
    A tek kada je u pitanju doktorat! Pri čemu ti je stalo da nakon odbrane, možeš bilo koga da pogledaš u oči.
    Bio sam jednom prilikom, pre mnogo godina, na odbrani doktorata iz tehničkih nauka, na poziv doktoranta.
    To je bilo toliko tanko, da smo se osećali neprijarno, ali budući doktor nije.
    Jedan profesor koji je bio sasvim slučajno pozvan, reče jednu misao koju sam zapamtio:
    „Sat vreme srama, ceo život doktor“
    Da ne dužim, po meni je tu glavna odgovornost na mentoru
    On mora da ima integritet ksl naučni radnik, ako već nema neki drčni akademac i da kaže: NE, to nije za disertaciju!

19. Profesor koji nam je predavao fiziku (sa iskustvom iz Instituta u Vinči iz vremena teškog incidenta) govorio je da je samo doktorska disertacija Louis de Broglie-a bila istinski doprinos nauci ! Šta govoriti više posle Nušićeve komedije Dr? Sve je isto, samo njega nema!

    1. Prvo, to je glupost. Ima mnogo doktorata iz fizike koji su dali barem isti doprinos nauci ako ne i veci, na primer Dzozefsonov, za koji je dobio Nobelovu nagradu. Od doktorata se ne trazi da da toliki doprinos, dovoljno je da je doprinos znacajan i originalan, sto zadovoljava svaki doktorat na nekom od vrhunskih univerziteta, dakle jedno desetak godisnje.
       Drugo, citajuci ovaj tekst i komentare dosla sam do zakljucka da niko u Srbiji zapravo ne zna sta je to doktorat i cemu sluzi, cak ni oni koji bi trebalo da budu obrazovani i liberalni. To je jako tuzno. A u Nusicevo vreme njegova komedija Dr. je imala publiku, sto znaci da je srpsko drustvo tada znalo sta je pravi doktorat. E to je tek tuzno.

20. Sjajan tekst,konacno da neko na pravi nacin progovori o tome sta znaci napisati doktorat.I zato smo mi sa pravim doktoratima nedodirljivi,imamo ono sto sljam nikada nece imati:znanje I dostojanstvo

21. Izvin’te, Petre, samo bih da primetim, u skladu sa vašim rezonovanjem, da proizilazi i da su istorije Srpske nacionalne revolucije ili Prvog i Drugog svetskog rata falsifikati, jel’te, jerbo su ih isto pisali pobednici.

    1. Nazalost mnogi istoricari su „doktorirali“ na tim temama,posebno Drugog
       svetskog Rata.

22. Da bih prikupio literaturu za doktorat uzeo sam neplaćeno odsustvo radi skupljanja literature po inostranstvu. Radio sam poslove van struke da bi u slobodno vreme obilazio fakultete i skupljao članke, knjige itd. Po povratku sam sa prevodiocima simultano prevodio gradju, jer znam samo dva jezika, a literatura je bila sa 5 jezika.A onda sam pisao rad svakim danom od 8h do 23h. Jednu stranu dnevno sam pisao, ukupno 275 strana sa oko 1200 fusnota. Doktorat ministra policije ima 11 (slovima: jedanaest fusnota).

    1. Ta preopširnost Vašeg rada još uvek ne znači da to jeste doktorat. Umesto broja fusnota (u mojoj tezi nema ni jedne) recite koji su novi naučni rezultati u Vašem radu. Gde je to i kad publikovano u priznatim časopisima na ISI listi. Bez toga, to je samo pregled literature.

23. Uzalud trud, muka, napor da bi se doktoriralo kada doktorira glupan i tupan-tako dobijamo samo još jednog novog učenog glupana opasnijeg i pogubnijeg od glupana neznalice. Svaka sličnost sa autorom kolumne je namerna!

24. Do pola kolumne bi mi drago sto nisam doktorirao, od pola sto nisam magistrirao, a kad procitah i komentare onda vidim da mi ni fakultet nije trebao.Narocito otkako sam penzioner.

25. Pisanje bilo kakve istine i činjenica, pa još iskreno, u ovoj javnosti je prosipanje bisera prasićima i njihovim roditeljima.

26. Doktorat naravno nije obavezan, ipak predstavlja vrhunac u poslu kojim se bavis. U našoj zemlji doktorat može da naškodi. Lično znam.dva slučaja kada je čovek doktorirao u Nemačkoj a kad se vratio u Srbiju izgubio radno mesto na filološkom fakultetu odnosno nije dobio mesto docenta. Drugi slučaj na FMU. Asistent je doktorirao i nije dobio docenturu, mada jedini i najmlađi doktor na katedri i pri tome ostao bez posla jer im nije trebao asistent sa doktoratom.
    A p s u r d!!!

27. I, pored svega, u isto vreme, u istoj drzavi, pojave se Dr. S. Mali i dr. Stefanovic, i jos, ko zna koliko njih, za koje jos nismo saznali.

28. Bravo! Sjajno receno! Poruke su argumentovane jasno i u potpunosti! Hvala

29. Doktorat podrazumeva istrazivanje, a istrazivanje podrazumeva neizvesonost (inace ne bi bilo istrazivanje), i mislim da je to glavnni razlog anksioznosti medju doktorskim studentima.

    Kad sam pricao sa svojim kolegama (u ranoj fazi studija), vecina je isticala tu nezivesnost kao glavnu brigu. secam se jedng kolege indijca koji mi je jadan rekao da nekad ne moze da se uspava, jer ne zna da li su njegova istrazivanja dovoljno dobra za doktorat.

    Ono sto vecina ljudi ne razume je da je doktorat nije sam po sebi svrha vec uglavom ulaznica u svet nauke. Ako necete time da se bavite, onda ga je nepotrebno raditi. Meni je totalno suludo da neko u 40 godina, ko vec ima uspeh karijeri (npr Nebjsa Covic) odluci da pise doktorat. Pa sta ce ti covece? Kao sto rekoh, doktorat se ne radi zarad titule i tastine, nego da ti da pravo da se necim bavis.

    Jack Welch (dugogodisnji CEO General Electrica) je imao doktorat, ali je brzo prestao da koristi titulu doktora, posto je rezonovao da je biznismen, a ne naucnik.

    Razlika izmedju jega i ovih nasih je da je on bio dovoljno siguran u sebe, da mu ta titula Dr nije bila potreban, dok je kod nas Stefanovic predsednik skupstine sa 36 godina i onda onako iz zabave, za dve godine zavrsi doktorat…