Čemu parlament?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Briljantan intelektualac,postavlja nove standarde na srpskoj kolumna sceni.Elokventan,koncizan,“monstruozno“ obrazovan,sazreo polako izlazi iz svoje,neki bi rekli „autosovinisticke“ i defetisticke faze,i ulazu u jednu kriticki konstruktivnu.Iskreno se nadam da ce uskoro na nekoj adekvatnoj drzavnoj funkciji,moci da primenjuje svoje znanje u korist svih gradjana Srbije.

   1. Ako se pod “monstruoznom“ obrazovanošću podrazumeva držanje wikipedije u malom prstu, i ako je nešto po definiciji dobro, hajde da se svi wiki-čipujemo i postanemo prepametni. Plašim se samo da javne funkcije podrazemevaju mudrost a ona ne dolazi samo iz puke obaveštenosti i spretnosti da se ona pretoči u tekst.
      Koliko je zapadna demokratija, slavljena u ovom tekstu, hvale vredna može da se uveri svako ko nije zaslepljen neo-liberalizmom a ko ovih dana prati događaje oko američkih izbora gde nema ni d od demokratije. Samo goli interes koruptivnih političara i medijskih giganata. Zapadna demokratija je nesumljivo najbolji model društvenog uređenja kada je “on its best“ , ali su takvi trenuci retki. U realnim uslovima ima posrtanja i padova, nepravde i odsustva empatije, i neprestane borbe da se preživi, kao u ostalom. Upoređivati naš sistem sa zapadnim modelom demokratije jednostavno nema smisla jer je naš sistem neuporediv sa ničim na ovoj planeti, a to je potpuno druga priča.

      1. U „našem“ sistemu je najčešće u upotrebi princip: „Mož da bidne a ne mora da znači“. To je, ujedno, osnovni razlog što je „naš sistem neuporediv sa ničim na ovoj planeti“, kako to mudro zaključujete.

      2. Sve zavisi kako gledaš na stvari, ona stara priča da li smatraš da je čaša do pola prazna ili do pola puna.
         Pratim „događaje oko američkih izbora“ i sasvim suprotno od tebe, lepo vidim da tu ima ne samo „d“ od demokratije i organizovane države, nego i mnogo više. Na primer, za naše prilke potpuno nepojmljivo, zadivljen sma činjenicom da visoki državni činovnici – i to iz Republikanske stranke! – sprovode zakon, a ne Trampovu (samo)volju. Tramp može da priča šta god hoće, to je njegovo suvereno pravo., koje mu niko ne osporava, ali ako traži da se primeni zakon, onda mora da pruži dokaze za svoje tvrdnje. A dosad nije pružio nikakve verodostojne dokaze o prevari i krađi nego samo priču „ja sam pobedio jer je nemoguće da sam izgubio“.
         I neverovatno, lokalni guverneri, sudije, tužioci i ostali, čak i kad su iz Republikanske stranke, ladno ga kuliraju! Naučna fantastika za nas, koji sno navikli (a za mnoge je čak i „normalno“) da za naše sudije i tužioce jedini zakon bude Vučićeva (samo)volja!
         Niko nije nikad tvrdio da je zapadna demokratija savršen i najbolji sistem i svakako stoji da zapadna demokratija ima veoma mnogo mana i problema. To ljudska tvorevina, a ništa što je čovek napravio nije savršeno. Ali stoji i to da je za slobodu i blagostanje pojedinca zapadna demokratija još najmanje loš sistem od svih ostalih sistema koje je čovek smislio i isprobao tokom svoje istorije!

      3. Prvi put kolumnista piše realnije jer ubacuje u odbranu zapadne demokratije dobrobit za sopstvene ljude, na račun nekih drugih. Što je naravno sebičnost i nedostatak empatije. Ali ni u drugim sistemima nisu ljudi prepuni empatije za druge, a plus sistem nije dobar za sopstveni narod. Pitanje je samo šta mi u stvari hoćemo, a i ti isto možda treba da napišeš na neki papir, šta ti u stvari hoćeš, kako zamišljaš Srbiju. Realno naravno, bez mašte o savrešenoj zemlji pravde, poštenja i nesebičnosti.

      4. Smorke,
         Sam činjenica da sudovi, u kojima većinom sede republikanci, odbijaju Trampa zbog nedostatka dokaza, govori da ste promašili ceo fudbal.
         I govori da tamo jeste demokratija, jer su sudije na prvom mestu sudije, profesionalci, a ne partijski ostrašćeni navijači. Izgleda da vi na demokratiju gledate i merite je srpskim aršinima.

         1. Odgovorih dužim meilom svima koji su mi rekli slično, da sam promašila fudbal, ali taj komentar nije objavljen. Ukratko, da, sudovi odbijaju Trampove žalbe, ali to više govori o sudovima nego o Trampu. Nemojte samo da mi kažete da Ted Kruz nema pojima kada brani Trampa i koji je potegao čitavu državu Teksas, a priduružilo se još 18 država, u tužbi protiv Pensilvanije. Tramp nije pripadnik političkog establišmenta, ne vole ga ni republikanci koji duvaju u istu tikvu sa demokratama kada treba odbraniti lični interes.
            Odbijanje sudova i tužilaštva da otvore istragu jer ne postoje jaki dokazi o krađama je naprosto van pameti (i uobičajnog shvatanja demokratije) jer se zahtev za istragom podnosi upravo da bi se na osnovu osnovane sumne pribavili dokazi. Kvaka 22 – nije slučajno da su Ameri snimili taj film.

            1. Nema tu nikakve Kvake 22.
               Nijedno pravosuđe na svetu, pa tako ni američko, ne otvara istragu tek tako, samo na nečiji zahtev ili mišljenje. Da bi se pokrenula istraga, mora da postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo.
               Jer bez toga, kud bi to vodilo? Svako ko dođe u tužilaštvo i samo izjavi „ubešen sam/smatram da je izvršeno krivično delo“ automatski pokreće istragu u kojoj mobiliše XY ljudi i košta ne pitaj koliko? Ne, u stvarnom svetu ne ide to tako i ima dobrih razloga zašto ne ide! Da ni ne govorimo o tome koliko je dobro što se čak ni za Trampa ne pravi izuzetak.
               Jer šta je Tramp ponudio? Ništa jače ni verodostijnije od galame „ja sam ubeđen da sam pokraden kroz mehanizam glasanja poštom“. I to bi trebalo da bude dovoljno za pokretanje opsežne savezne istrage, samo zato što je Tramp „ubeđen“ ili „smatra“ i ništa više?!!
               Ako Tramp i trampisti baš hoće istragu, neka se prvo barem javno i nedvosmisleno izjasne da li prihvataju zaključak istrage, kakav god on bude, tj da li veruju da će istraga biti poštena i nepristrasna. Ako ne veruju (a ne veruju!), tek onda istraga nema ni svrhe, ni smisla!

            2. Problem je samo u tome što ono „osnovana“ sumnja nije potkrepljena dokazima, tj potpuno je neosnovana.
               Glasanje poštom se praktikuje već vjeki vjekov, zar nije licemerno da on koji je glasao poštom želi da se ponište glasovi pristigli poštom, jer su većinom za Bajdena?
               Ako bih ja hteo vas da optužim da ste lopov, morao bih da imam neki dokaz za to. Ne mogu samo da odem u sud i kažem: „Pouzdano znam da je Smorke lopov“, i da mi sud na osnovu toga omogući da vam upadam u stan i tražim šta ste (možda) ukrali. Valjda bih morao da priložim neki dokaz za svoju tvrdnju?

            3. @ Karamita

               Glasanje poštom je do sada bilo izuzetak, a listić se dobijao na izričit pismeni zahtev.

               Ovo sada, listići su slati svima redom sa spiskova za koje niko ne zna koliko su uredni. Razlika ono pre i ovo sada – drastična.

               Zamisli kod nas situaciju da se glasački listići šalju poštom, po „Vučićevom spisku“. Ili po spisku Dveri, nema veze. Da li vidiš potencijal za muljanje?

               Otuda Bajdenu milioni glasova više nego napr Obami, Klintonu…nego ikom u istoriji izbora. Više crnih glasova Bajdenu nego Obami?!? Najveća izlaznost ikada, desetak miliona više! I ostale takve abnormalnosti, koje se pukim prebrojavanjem glasova ne mogu da „pohvataju“.

               Ko, i kako, da dokaže da je taj cunami listića očigledna prevara, kad je igra nameštena od get go?

            4. Gustav,
               Glasanje poštom je bilo, ali ne u ovolikoj meri. Sad je bilo masovno, jer su vanredne okolnosti, verovatno si upoznat da je pandemija u svetu i da je u americi posebno loše. Zbog toga je Bajden pozivao na glasanje poštom, jer je manje rizično, a Tramp i republikanci, koji ne veruju u koronu, na lično glasanje.
               Drugo, ne manje važno, ti polaziš od pretpostavke da se može muljati sa glasačkim spiskovima, jer se tako mulja u Srbiji. To je večni problem u srbalja, što misle da ako je nešto u Srbiji da mora da je tako svuda. E pa nije.
               U srbiji možeš lako da podmitiš policajca, u americi za pokušaj letiš na robiju, izvesno. U srbiji možeš da muljaš sa spiskovima i da ti ne bude ništa, dokazano, u americi rizikuješ ozbiljnu robiju. Među državama postoje razlike u primeni zakona, što mnogi ljudi u Srbiji ne shvataju, pa tako i veruju da onaj koji je na vlasti ne može da izgubi izbore osim nekom nameštaljkom.
               Izlaznost je bila velika jer je društvo strahovito podeljeno, i za razliku od srba, amerikanci su očito politički odgovorniji i izlaze da glasaju kad osete da je gusto.

            5. @Karamita

               Prvo, Zašto je samo tamo gde su Demokrate „šefovi“ biračkih odbora (State Election Directors) staroni uhodano pravilo za mail in voting izmenjeno, pa umesto na lični zahtev, sad su listići „bacani iz helikoptera“ – pa ko šta dovati? I to, menjanje pravila u izbornoj godini!!! Kakve veze kovid ima sa tim?

               Drugo, valjda znaš da tamo nema „pravog“, stalnog biračkog spiska, kao u Evropi, nego se prijavljuješ za glasanje? Ne znaš?

            6. Gustave,
               Šta želiš da dokažeš? Da su američki izbori namešteni i Tramp pokraden? Kako to da su republikanske sudije glatko odbile sve Trampove žalbe zbog nedostatka dokaza? Ti veruješ Trampu, za koga je dokazano da je samo tokom mandata slagao oko 20.000 puta? Ono kad lažov viče – uhvatite lopova!
               Ponavljam, ne treba srpskim merilima meriti svet. Ako je u srbiji lopovluk praksa to ne znači da je u celom svetu tako.
               Da li si ikad igrao basket u americi? Ja jesam, i iznenadio sam se da tamo faul ne traži igrač koji je fauliran, nego faul priznaje i daje onaj koji faulira. Pritom se izvinjava. Dakle, vrhunski fer plej. Jednom je jedan napravio nesportski faul, bila je bura negodovanja svih.
               U srbiji tražiš očigledan faul pa se još svadjaš jer onaj što te je razvalio neće da prizna.
               E u tome je velika razlika između amerike i srbije.

2. Bravo Aleksej. Na nasu zalost parlamentarna demokratija ne postoji u Srbiji vec jednopartijski neoradikalni brlog, napravljen od ogromnog broja politickih poltrona i oportunistickih ulizica. Tesko bi to razumeo John Locke koga pominjes.

3. u prilog tekstu prochitati ;uvod u pravo; pr.dr.radomira lukicca 12 izdanje,defeniciju-drzzavni udar-sve cce nam biti jasno,ali necce pravnicima koji mudro ccute ,a svoju profesiju su sveli na nanizze grane.

4. Dobro, ali sasvim nepotpuno. Parlamentarna demokratija je neophodna, ali i trzisna privreda, potpuno slobodni i nezavisni mediji, solidan stepen privrednog razvoja, pravna i politicka tradicija, solidan nivo prosecnog obrazovanja, smenjivost vlasti.
   Postoje relativno slobodni parlamenti bez smisla (u delu istocne Azije, centralnoj Aziji, Africi, juznoj Americi, Rusiji, Belorusiji, Srbiji). Postoje veoma uspesne, bogate i razvijene drzave sa slabom ili nikakvom parlamentarnom tradicijom (Nemacka, Japan, Koreja – da, sada ih imaju, ali su i pre toga bili uspesni), a danas i Kina, Singapur, Tajvan. Dalje, demokratski sistemi nekad proizvedu i Hitlera. Ili danas Merkel (16 godina jednoumlja i paralize demokratije) ili Klintonove ili Busove ili Blera (agresivni ratovi sa milionima mrtvih i trajnim stetnim posledicama na Bliskom istoku).
   Danasnji demokratski izabrani parlamenti jednoglasno potvdjuju odluke o ogranicavanju slobode, policijskom casu, karantinu za zdrave, zatvaranju privrede, enormnom zaduzivanju, siromasenju stanovnistva….a sve zbog Kovida. Sto nije slucaj u Japanu, Koreji, Tajvanu, Tajlandu ili Indiji. Zanimljiv obrt…..

5. Odličan tekst!
   Na žalost, ovde teorija nema nikakvu ulogu. Ugušeni smo poltronstvom i polako se mirimo stizanjem na dno…

   1. Poltronstvo, ulizištvo i Kult Nepogrešivog Vođe su sasvim normalan sistem „vrednosti“ u patrijarhalnom društvu koje kao jednu od glavnih vrlina njegovog pripadnika vidi slepu poslušnost prema „autoritetima“ i smatra da su „narod“, „sabornost“ i „jedinstvo“ važniji od pojedinca, koji je potpuno nebitan i potrošna roba.
      U takvom društvu pojedinac vrlo brzo shvati da mu je poltronstvo i ulizištvo prema tekućem neprikosnovenom Vođi jedna od najbržih prečica ka ličnom uspehu, šta god to bilo.
      Tako sasvim normalno i zakonomerno dobijamo „parlament“ u kojem šta god da je formalna tema sednice, od donošenja propisa o veterinarskoj zaštiti, do usvajanja budžeta za sledeću godinu, dnevni red uvek ima samo dve tačke (redosled je proizvoljan):
      1. Klicanje i hvalospevi Vođi.
      2. Pljuvanje i vređanje svih koji nisu „naši“, što znači koji su „nepijatelji“ Vođe.
      Zato je na poslednjoj sednici o usvajanju budžeta onaj mladi (i već neopisivo ljigavi) SNS junoša završio svoje „izlaganje“ klicanjem „živeo AV!“. Zna on vrlo dobro da to nema nikakve veze sa budžetom, ali odlično će doći za njegov dalji napredak u karijeri ulizice.

6. Meni je ovaj čovek dragulj našeg društva, a njegove kolumne jedna od najpametnijih stvari koje pročitam svake sedmice.

7. Hobs: „svet nema konačni smisao niti svrhu“… Da li ćemo u takvom svetu preživeti? Zavisi od našeg izbora – normi i vrednosti koji sami stvorimo. Liberalne kulturne matrice engleskog društva, koje su permanento, počev od „Magna Charta“ (1215.), bile otvorene prema novim saznanjima, novim pretpostavkama i novim rešenjima – prve plodove su počele da rađaju oko 1688. 1687. se pojavila nova naučna Njutnova paradigma u prirodnim naukama, te Lokova prekretnica u teoriji saznanja , sve to zajedno bila je baza za industrisku revoluciju… „Znanje“(sigurno) – može postojati samo u matematici – sve ostalo u društvu podleže empirijskom – „prosuđivanju“ – stalno moramo prosuđivati šta je istinito a šta lažno čak i onda kada nema „odlučujuće evidencije u dokazima“. U svim delatnostima društva zahteva se što više nadmetanja između „pretpostavki“, hipoteza, i što više strogih provera. A sukobljene hi¬poteze traže zastupnike: branioce, porotu, čak i publiku. Da bi dobro obavljali svoj posao, ti njihovi lični zastupnici moraju da budu orga¬ni¬zo¬vani u ustanove, koje treba da budu zaštićene zakonom. Napredak veoma mnogo zavisi od političkih činilaca: od politič-kih ustanova koje obezbeđuju slobodu mišljenja.

8. Svakog vikenda pazljivo iscitam tekst A. Kisjuhasa jer su to mali edukativni biseri. Ni ovog puta me nije razocarao, naprotiv. Razumljivim recima, ociglednim primerima, sve podrzano dobrom terijskom podlogom, svoje eseje cini dragocenim.

   1. Upravo tako. Tekstovi Kišjuhasa su edukativni (doduše sa elementima pristrasnosti) čime se objašnjava njihova popularnost i lavina komentara tipa “bravo majstore“. Lepo je pročitati da je naš narod željan edukacije i to pozdravljam. Ali, to prokleto “Ali“, zar čitalac Danasa treba da bude edukovan tekstovima namenjenim tinejdžerima? Zar nije očekivano da čitalac Danasa bude obrazovan i da je otvorio Danas da bi pročita analitičke tekstove u kojima, a to je priroda analize, treba da pročita i “za i protiv“. Sada je jasnije kako modla za mozgove radi. Izabereš neku aktuelnu temu, obilato je sagledaš iz istorijske perspektive, obaveznao citiraš engleske filosofe, nacrniš Ruse, pohvališ Amere, i kao rezultat dobiješ one koji su sada u stanju da napišu komentar “Moj naklon do poda.“

      1. Može li se znati kojim ste to tekstovima vi edukovani, ako smatrate da su tekstovi Kišjuhasa na nivou „edukovanja tinejdžera“? Možda smi koji ih čitamo tinejdžeri, ili barem ostali pomalo tinejdžeri u duši, pa ih zato rado čitamo?
         Podsećam da je Danas (samo) dnevni list, a ne bilten nekakvog ezoteričnog i elitnog folozofskog društva, u kojem se objavljuju samo tekstovi „na nivoju“ i razumljivi samo visoko edukovanim i potkovanim profesionalcima, pa se zato često dešava da u Danasu budu objavljeni i tekstovi koji se nekome čine na (jadnom) nivou „edukacije tinejdžera“.
         Ali ima jednostavnog leka i tome: ne čitati sve ono što nije na pravom „nivou“!
         Slažem se da su moguća (i potrebna) mišljenja i za i protiv. Većina čitalaca je dala mišljenje „za“, a vi ste obezbedili onaj deo „protiv“. Gde je onda problem?

      2. Naše društvo je u političkom smislu tinejdžersko. I to u boljem scenariju. U lošijem, ono je na lestvici političke zrelosti još u zabavištu..

         Tako da su Kišjuhasovi tekstovi itekako edukativni, neophodni ,a ponavljanje ( makar i elementarnih stvari) je osnov dobro naučenog gradiva..

         Umesto bavljenja Basarinim i Kišjuhasovim ličnostima, te njihovim “ subverzivnim“ , “ antisrpskim“ i “ antiruskim“ motivima za pisanje, ne bi bilo loše da napišete nekad nešto što ima smisla u kontekstu teme kojima se bave njihove kolumne.

9. Bez obzira na obuhvatnost teksta ostaje činjenica da našem mentalitetu zapadna demokratija i ne odgovara i ne treba. Nama treba „Otac nacije“ koji će o svemu da misli i brine, a narod će da bude neodgovoran i da uvek ima opravdanje. Pre 4 dana je bilo 30 godina od prvih izbora i za sve te godine šta se promenilo?

10. Dvesta godina hajdučkog načina življenja, razmišljanja, vođenja države rezultiralo je ovim što je Srbija danas. Jedna od najzaostalijih država Evrope, sa najgorom ekonomijom, najgorim obrazovnim sistemom, najgorim zdravstvom i najprimitivnijim stanovništvom. Mnogi se naravno vređaju zbog ovakvog pisanja, ali ako laže koza ne laže rog. U retko čemu smo stvarno dobri ili bar prosečni. A najgori smo u shvatanju ličnih sloboda i prava i poimanju demokratije. Pisati Srbinu o Džonu Loku i Monteskjeu, Rusou ili objašnjavati mu o civilizacijskom dostignuću zvanom vakcina jednako je jalov posao kao bušenje rupe u pesku. Srbin na svet gleda palanačkim očima. Sve je isto kao u palanci. Nema sveta izvan palanke. Vrednosti palanke su vrednosti koje važe svuda i svagda.

    1. Sve potpisujem

       1. I ja potpusujem.

          1. Bogami, i ja se pridružujem svojim potpisom

11. Izuzetan tekst ! Bogat clanak !
    Autor izlaze jednu ideju i elegantno je brani nizom dokaza i cinjenica iz istorije. Cestitam.

12. Belosvetske demokrate i diktatori i predsednici i carevi su nas podjednako brutalno „vraćali u kameno doba“, tako da smatram da među njima razlike nema.

    Originalni Kanađani, Amerikanci ili Australijanci bi se, verujem, sa mnom složili – da ih nisu na vreme potamanili metodama za koje se mislilo da ih je Hitler patentirao pod nazivom „konačno rešenje“.

    I onda tako dobiješ šaku „Engleza“ koji stave šapu na cele kontinente, bukvalno, i krenu da ih ljušte bez milosti.

    Tako dobiješ „parlamentarnim putem“ Kanadu, koja je veća od Kine sa stanovništvom Rumunije i bogatstvom Sibira. Ili Australija, 80% teritorije Kine a ima populaciju jedne SFRJ, i rudnike površine Srbije…

    Što se tiče latinske Amerike, ona nije izgubila od Anglofonske u parlamentu, nego u seriji ratova koja je od njih napravila američko „zadnje dvorište“ koje je koliko do juče +a bogami i sada) služilo za bogaćenje Severnjaka.

    Tako da bih autoru preporučio da se seti one narodne: „if it’s too good to be true, it’s probably not true.“

13. Bravo, Aleksej, za jezgroviti članak, nema se šta dodati ili oduzeti, prava azbuka demokratije. Srpska verzija britanske Magna Charta Libertatum, poplarno i komparativno prikazane.

14. Za Aleksandra Vučića je kasno. Čovek je duboko zaglibio u bezakonje i moraće za to da odgovara jednog dana, a čvrsto verujem da će taj dan vrlo brzo doći. Aleksej, Vučićev mentalni sklop je takav da se opire svakoj demokratiji i parlamentarizmu. Bukvalno on ih ne želi. I on ih je jednostavno formalizovao, ako tako mogu da kažem, i koristi ih zarad sopstvene promocije i napade na protivnike njegove vladavine, i to bez ikakvih skrupula pred očima ambasada Zapadnih zemalja, usred demokratske Evrope – čovek otvoreno srlja u propast i za sobom vuče sve nas. Pa, zar ne vidiš da on politiku shvata kao manipulisanje svim i svačim, i da se toliko izgubio u tome da više ne može da prati sopstveni razum dok govori. On nabada reči koje na kraju postaju nebuloze. Iskreno, čoveku je potrebna pomoć psihijatra, i to pod hitno, a nama demokratija, i to pod hitno, da ne bismo snosili posledice kao posle vladavine Slobodana Miloševića, a šteta je već načinjena. Postavio je najvećeg rusofila Dačića kao prvog čoveka za pregovore sa opozicijom pod posredstvom EU i time već unapred diskreditovao razgovore i pokazao da on ne želi ništa da menja. Da nije smešno bilo bi žalosno. Opozicija ne sme da pristane na to. A EU ne bi trebalo da forsira razgovore sa autokratskom vlašću, već da počne da se prema Vučiću i njegovim satrapima odnosi kao prema Lukašenku i njegovim ljudima i počne da im uvodi sankcije insistirajući da Vučić ode sa vlasti. A kad on ode SNS će se raspasti sama od sebe i nestati potpuno sa političke scene. Na kraju, Vučić je već zauzeo svoje mesto u istoriji, na strani gde su Milošević, Karadžić i Mladić. Aleksej, baš si me neprijatno iznenadio pozivom Vučiću da se menja. To je nerealno i nemoguće. A kolumne su ti u svakom slučaju sjajne.

15. Problem Kišjuhasa (AK) i njegovih istomišljenika je što su ideološki „operisani“ od celovitog uvida u tajnu uspeha Sev.Amerike u odnosu na Lat.Ameriku. A tajna je, presudnim delom, u sastavu i kvalitetu stanovništva, da ne kažem nešto politički nekorektnije, a ta tema je za liberale, komuniste, socijaliste, socijaldemokrate, zelene…sasvim neprihvatljiva i neshvatljiva. Sever Amerike su naselili Englezi, Nemci, Skandinavci, Holanđani i to je jedina i prava specifična razlika (differentia specifica) u odnosu na Špance i Portugalce na jugu Amerike uz napomenu da su ovi prvi, severnjaci, vodili svoje žene sa sobom, pa i putem „tobacco brides“-vrlo bitna „sitnica“ koju ne mogu da razumeju građanski kursisti kod AK. Tim kvalitetom stanovništva se može objasniti kako je Nemačka krajem 19.veka, bez kolonija, „jeftine uvozne radne snage“ i naročito demokratskih institucija daleko prevazišla u razvoju Španiju i Portugal koji su imali kolonije 400-500 godina pre Nemaca. Meksiko je 1824.g. doneo ustav identičan američkom, formirali su i Sjedinjene Meksičke države, uveli sve“ apoteizirane demokratske institucije“ ali je zapelo u tome što su sve to morali da sprovode Meksikanci-Španci, Asteci, Tolteci… AK i comp. podsećaju na fudbalskog komentatora koji analizira neuspehe fudbalskog tima i razloge traži u upravi kluba, lošem treneru, navijačima, lošem terenu i fudbalskoj opremi, neprijateljstvu Fudbalskog saveza i sudija, finansijskimj problemima, a nikako da pogleda u možda ključnu činjenicu da su fudbaleri jednostavno loši-zonska liga. Tako je i pomalo komično gledati levo-liberale kako se muče, koprcaju i praćakaju pokušavajući da proniknu u razloge uspeha i neuspeha pojedninih država, naroda, kultura, a ne uspevaju da vide šta je koren svega toga. Levo-liberali, kao kod cveta, vide samo ono što je spolja-lepo i lepršavo, ali ne umeju da uđu dublje pod zemlju, u batos, da vide koren i ono što je u mraku.To je za njih terra incognita-nepoznata i nespoznata zemlja.

    1. P.S. Kaže Kišjuhas…“Španci su u Novom svetu osnovali i 25 univerziteta, a onaj u Santo Domingu je i stotinu godina stariji od Harvarda“. To nije tačan podatak, taj univerzitet je osnovan izgleda tek u drugoj polovini 19.veka a Santo Domingo je inače veoma zanimljiv, ali to je posebna tema, a najstariji univerziteti u Lat.Americi su osnovani u Limi (1551) i u Meksiko Sitiju (1553) i oni jesu znatno stariji od najstarijeg i najčuvenijeg univerziteta u Sev.Americi-Harvarda. Deset godina posle dolaska u Plimut (1630) na onu čuvenu stenu koja se danas oskrnavljuje, puritanci su priložili ondašnjih 400 funti za osnivanje univerziteta i tu je (1636) osnovan Harvard.

16. Интересантно је како многи српски интелектуалци глорификују Магна карту коју је издао енглески краљ 1215. године. Њу сматрају зачетником владавине права, којој и сами припадају свом својом либералном душом. При томе потпуно занемарују (а можда и не знају?) да је Србија у то време већ била правно уређена земља. Законоправило (Номоканон), први српски закон са снагом устава, објавио је свети Сава 1220. године. Да овде не помињемо још много раније кодификовано ромејско (византијско) законодавство, почев од Јустинијановог кодекса из 529, преко номоканона из 550, 620. и 920. године. И пре Законоправила светог Саве већ је постојао словенски номоканон који је саставио Методије око 868. године, 347 година пре Магна карте. Дакле, нема потребе за позивањем на туђу традицију, пошто имамо своју.

    1. Kakve su tradicije takva će biti i budućnost. Koji put je izabra Nemanja (1113—1199.) u „zatvoreno“ ili „otvoreno“ društvo? Koja su to pred-vremena bila, jedan primer; istorijski događaj sa prijema koji je vizantijski car upriličio posle prvog krstaškog pohoda (1096—1099.), tj. to kako je on protumačen u dva potpuno različita kulturna modela. Jedan od zapadnih vitezova bio je zaprepašćen time što na gozbi „samo jedan čovek može da sedi, dok svi ostali moraju da stoje“, te je u znak protesta i on seo na carev tron! Taj čin je u vizantijskom taboru bio protumačen kao čin „neupućenosti zapadnog divljaka u tančine vizantijskih ceremonija“, a u zapadnom – kao primer svesti o „vlastitom dostojanstvu“, gde vitez u vladaru vidi čoveka koji je „prvi među jednakima“, a ne vidi ga kao „gospodara pred robovima“!

       1. To je dobro zapažanje g.Stokiću u smislu razlike u mentalitetu i kulturi, ali ne treba da to mešate sa floskulama o otvorenom i zatvorenom društvu-to je složena problematika i nikako nije crno-bela. Krajem 18.veka jedan ruski istoričar je konstatovao da se Cirišani hvale da poslednjih 150 godina niko nije dobio, od stranaca, status građanina Ciriha, pa im opet nije išlo loše sa takvom „zatvorenošću“. Ili Nemci, oni su mnogo duže u istoriji bili „zatvoreno“ društvo i nije im loše išlo, naprotiv.

17. Da pogodimo za koga je navijao mali Aleksej u western filmovima sa Džon Veinom i plavim bluzama u glavnoj ulozi…