Čije je naše telo?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pa da, zato je oblik zivota drustva (na ovim prostorima, relativno malim za primer, a ujedinjenih u vrste razlicitosti) uzeo kolektivno (sfrj) u nadredjenosti (moral spc), figuru domacina nerazvijene zadruge, takodje zidovima odredjene uloge u hijerarhiji. Nema solidarnosti nadredjenosti prema individui, ona nije izgradjena, stopljena je sa sazaljenjem ako je pojava ocenjena potrebom pomoci. Ali, sadasnjost ukazuje da je drustvo moralo da shvati dozivljaj , licni. Zato je problem demokratija, razgovor sebe sa sagovornikom bio on pojedinac ili drustvo jer ne pruza oslonac u iracionalnosti.

2. Iz mog ugla posmatranja (gledala emisiju s Ratkovićevom), drugarica je bila agresivna. A bilo je i apsurda tipa: mušarac ženi može da kaže da je lepa samo u krevetu. E pa, ne znam kako se kod nje do kreveta stiže, ali kod mene postoji uvertra, komplimenti, etc. Taman posla da je krevet rezervisan za lepu reč.

3. Ne razumem zbog čega se ne objavljuje moj blagi kritički komentar:
   Smatram da što se tiče emisije u kojoj je učestvovala Marija Ratković, nema govora o tome da su muškarci u studiju zagovarali prisilan odnos ili seks. Pa, baš potpuno suprotno, da li je neko ikad čuo da je Đoka Kortina neku ženu prisilio na seks ili da za njega Ne – ne znači ne. Autor u tekstu pravi logičku grešku „Strašilo“. Nije bila teza u emisiji da tela žena pripadaju muškarcima ili da muškarci imaju pravo ne seks posle odbijanja od strane žena. Teza je potpuno drugačija da svako ima pravo da komentariše i procenjuje nečiji, pa i izgled žena. U čemu je tu problem? Pa ako smo individulaistička društva, onda svako ima pravo na svoje mišljenje i procenjivanje. Izgleda da feministička i druga levo-liberalna elita žele da drugima nametnu o čemu smeju da govore i da misle. U tome je suština problema. Marija Ratković želi da muškarcima, pa i ženama, nametne mišljenje da ne smemo da komentarišemo da li je neka žena lepa ili ne, jer je tobože svodimo na seksualni objekat. Ali strogo gledano pa šta, zašto bi meni neko propisivao šta da mislim i na šta ću šta da svodim. To je veoma nadobudno i nipodaštavjuće. Zbog čega bi meni bilo ko docirao kako treba da se ponašam i razmišljem u životu. Određeni krugovi, pa i feministički, daju sebi za pravo da se paternalistički-koje li ironije-odnose prema ostatku društva i određuju šta je politički korektno, a šta ne, šta sme da se kaže, a šta ne. TO je orvelijanski i to nije dopustivo. Muškarci u emisiji su zastupali slobodu govora, a ne seks bez pristanka.

4. Sjajno!

5. ‘Ajde neka nam autor prvo pokaže ili opiše to „ja“ za koje tvrdi da je vlasnik tela?

   To „ja“ je jedna promenljiva i privremena kolekcija navika, znanja i umenja preuzetih ili nametnutih iz okoline, gde ni jedna misao nije moja, kamoli „moje“ telo.

   Moje je ono što ostane posle smrti, a to je samo ono što je za života inonako preuzeto ili nametnuto iz okoline… Redak je čovek iza koga ostane nešto novo i originalno….