Čitanje i revolucija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nemam nameru da stavim bilo kakvu primedbu na ovaj tekst. Voleo bih da g. Kišjuhas napiše ponešto i o naličju ove važne pojave – čitanja.
   Šta je sa obrazovanim ljudima koji čitaju samo stručne knjige ili sa popovima koji celog života čitaju samo jednu knjigu.
   Posebno bi se trebalo osvrnuti na skribomaniju koja , osim štete zbog drveća posečenog za proizvodnju hartije, donosi ogromnu štetu u razvoju čoveka.Pisanja i čitanja tog šunda je, nažalost , daleko iznad pisanja i čitanja knjiga koje bi valjalo upoznati.
   I u štampanju knjiga prioritet ima zarada.

2. Једна од последица избацивања пљескавица је што једнодневне екскурзије основношколаца из унутрашњости на Сајам постају краће и од оних пређашњих формално-изговорних сат времена за ве-це и пљеску, па се сада што пре трчи у тржне центре где има свега, а при том још, ураааа, нема књига.

3. “Lako je o(t)pisati beogradski Sajam knjiga kao još jedan vašar taštine i ovoj taštini pratećeg nacionalizma.”
   Sve je isto i gore iz devedesetih, a i oni su svi tu gde su i bili. Sada su jači za Vučića i Vuka Draškovića. Prvi je Milošević, Mira, i Šešelj u jednom. Dok je najpodavanija knjiga Vuka Draškovića u kojoj slavi najveću nesreću Srba – Aleksandra Karađorđevića! A prate ga nagrađeni Izdavač koji su okitio sa posterima Vojvoda mučenika iz Prvog svetskog rata, kada je srpski narod doživeo nejveći genocid u istoriji sveta, slično kao domorodci na kontinentima Tri Amerike i Australije.
   Malo je za naše spasenje da samo štand Danasa vrlo aktivno i uljudno nudio je život i prijateljstvo.
   Ironija sudbine! A mladi i osposobljeni spašavaju se bežeći među Germane! Iako ne znaju da su preci Starih Slovena najbliži u srodstvu sa Germanima i Normanima.
   Zato sam kupio na štandu Izdavača koji nudi ratne teme, samo knjigu, koja mi je ostala u Skoplju, u kojoj na ironičan i ubedljiv, iako fantazmagorično, način piše o ljudskom ništavilu – “Fama o biciklistima” maestra Svetislava Basare. Na drugom štandu zadnju knigu psihijatra dr Vladeta Jerotića- “Čovek na putu zrelosti”. A na trećem knjigu psihološkinje dr Mirjane Divac-Jovanović i psihijatra sa Vašingtonskog univeriziteta u Sent Luisu, dr Dragana Švrakića, “Granična ličnost i njena različita lica”.
   Samo da okrenem glavu ka prozoru moje sobe u Mirijevu gledam da živim u Ludnici, a kažu mi da je ovo Pretstonica države Srbije.

4. Kišjuhas ne primećuje da ni on nije mnogo različit od nekoga ko čita samo spisateljice. I u njegovom misaonom sklopu samo i jedino opstojava „moderna, progresivna“ književnost, „humano čovečanstvo“ ma šta to značilo, levo-liberalni diskurs u kojem su uvek i jedino ugrožene manjinske i religiozne grupacije, žene, homoseksualci…a uvek su užasni ti „prokleti beli patrijarhalni muškarci“. Obrni ime priča je o tebi, reče Horacije, pa proizlazi da nije ni Kišjuhas mnogo daleko od tih koji čitaju kuvare, po širini horizonta posmatranja.

5. Vala ja kupih 2x250g „Tolstojevskog“ zbog pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog (alijas Vronski), koji je prvo pokopan nedaleko od Đunisa, dok ga mrtvog majka nije prenela u rodno selo Razumovska u Ukrajini. Majku sa mrtvim sinom, posle opela kojim je činodejstvovao prvi srpski mitropolit Mihailo sa sedamnaestoricom sveštenika, je ispratio kralj Milan Obrenović uz počasti.To mi ispriča neki bradati pop iz manastira Sveti Roman i blagoslovi kupovinu. Popove bez brade nisam sreo. Htedoh da kupim neku stručnu knjigu o bezbednosti saobraćaja zarad pijanih vozača koji se „poubijaše“ na pravom, ravnom putu, a zbog kojih nam kvazi-elita i kvazi-umetnici ispsovaše sve od čukundede do praunuka, što ni autoru ove kolumne nije strano („Lidl“-ovi pilići).