Crna suknja, poduža brada i Biblija

Bistri komentari celog događaja upućivali su na to da umesto o problemu nasilja i odsustva adekvatne reakcije nadležnih – javnost laprda o narkomaniji. Što je ono „ali…“ koje je samo na korak do užasnog „tako mu i treba“. Međutim, meta koja se uporno promašuje, iako vrišti svojim gigantizmom, jeste – religija. I odnos prema istoj u (ovom) društvu.

Pragovi tolerancije na nasilje, te dubina i trajanje žmurenja nad svim tim užasom iz Crne Reke ne bi mogli biti toliki da akteri ne nose mantije. Da sa nepodnošljivom lakoćom ne izjavljuju da je bog uz njih i da na ulaznim vratima tih radnih logora ne stoji krst. Jer, da li bismo za 200 evra svoje dete poverili osobi u neduhovnoj kariranoj košulji i materijalističkim farmerkama, dok na potpis nutka papir u kojem za našeg omladinca najavljuje „blage i umerene batine“? Ili bismo razmislili dvaput? Čak i ako jesmo u razumljivom stanju očaja, koje sa sobom povlači očajne mere, sudovi i policija bi reagovali brže. Kako bi na tržištu, a i pred sudom, prošla nekakva sekularna nadrilekarska organizacija posvećena prinudnom radu i prebijanju? Ali, uz malo magije nazvane „rukopoloženje“ i ponešto (zlo)upotrebe religijskih motiva, samo nebo je granica, pa čak ni nasilje ne deluje tako strašno. Drugim rečima, za ovakvu suspenziju razuma i sistematsko gledanje kroz prste neophodni su crna muška suknja, poduža brada i Biblija pod miškom kao vešti trikovi i rekviziti jedne višemilenijumske obmane. Drugim rečima, ako boga ima, sve je dozvoljeno. Zbog čega?

Pre svega, religijska kultura uči ljude da su loši, grešni, slabi i pokvareni do srži. Zatim, da treba da se stide samih sebe, svojih želja i svojih tela. Kao i da prepuste svoje živote nekakvom višem autoritetu, od popa do boga. Uostalom, baš zato je religija najbolji saveznik svake pokvarene države i vlasti. I, u ovom slučaju, najbolji saveznik svake konzervativne kulture koja narkomane posmatra kao hodajuće zlo. Naime, svojevrsno samobičevanje, odricanje i patnja su sastavni deo svake religije. Pavle iz Tarsa, poznatiji kao Apostol Pavle, u Poslanicama Korinćanima i Rimljanima govori da treba „ubijati svoje telo“, „odvlačiti ga u ropstvo“, te da „telesa treba prineti na živu, svetu, bogougodnu žrtvu“. A zatim robovima govori da „sa strahom i trepetom“ treba da slušaju svoje gospodare, a ne da se bune unaokolo. Ovi duhovno-rehabilitacioni centri su to samo uzdigli na jedan očigledniji, neposredniji, i svakako bizarniji i tragičniji nivo.

Ono što „duhovnošću“ i religijom inspirisane „rehabilitacije“ nude zapravo je nimalo poštovanja prema ljudima, odnosno promocija bespomoćnosti uz jednu zamenu moći flaše ili igle za moć nekakvog natprirodnog entiteta na nebu i njegovih samozvanih emisara na zemlji. Naravno, proterivanje naučnog metoda i naučnih saznanja tada se podrazumeva. Sam Pavle iz Tarsa je govorio da će „uništiti mudrost mudrih i odbaciti pamet pametnih“, da je „mudrost ovog sveta ludost pred bogom“, dok je Kološanima poručivao: „pazite da vas ko ne zarobi filozofijom“. Po istoj formuli, kako saznajemo, u ovim centrima su bili zabranjeni lekovi, psihologija, pa čak i industrijski proizvedena i ne-presna hrana, u programu suludog i „božanski mudrog“ odbacivanja svega sastavljenog po modernim, racionalnim i naučnim principima. Praktikanti ovih „terapija“ bili su obični batinaši, ali religija sistematski odbacuje upotrebu nauke i saznanja kao, Pajinim rečima, ludosti.

U pitanju nisu samo zgodno izvađeni citati iz jednog dosadno napisanog i traljavo sastavljenog, ali prilično uticajnog književnog dela u kojem ima svega – od bezuslovne ljubavi prema čovečanstvu do ropstva, silovanja i genocida. Pavle iz Tarsa je bio novozavetni autor koji je najviše uticao na hrišćansku doktrinu i dogmu, uključujući tu i evanđeliste, odnosno probrane biografe Isusa iz Nazareta. Dalekosežnost ovog uticaja su na svojoj koži i „telesima“ dobro osetili štićenici ovih zastrašujućih centara nasilja i, odnedavno, smrti. Sve ovo ne bi bilo moguće bez stvarčice nazvane religija, koju je Marks u onoj popularnoj analogiji uporedio baš sa – narkotikom.