Da li se akademska zajednica naše Republike zaista plaši konkurencije?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Naravno da se plaši.

2. Deo akademske zajednice se plasi konkurencije. Manje para u dzepu to je ustvari strah

3. Nece vise moci Dule Mufta da prodaje diplome

4. Kada jedna zemlja ima ovoliko pametnih ljudi kao Srbija ne treba niceg da se plasi.

5. Strani univerziteti mogu doneti nove ideje, pristupe i tehnološke inovacije koje će našu akademsku zajednicu učiniti još jačom.

6. Smatram da svaki fakultet, bez obzira na poreklo, treba da bude ocenjen po kvalitetu, a ne po nacionalnoj pripadnosti.

7. Kod Nušića je diploma doktora na sranom univerzitetu formalno pripala lažnom vlasniku, ali je ipak stečena znanjem.
   Pravac koji su nam odredili strani investitiri ne zahteva mnogo znanja, naprotiv znaje je nepotrebno, čak i nepoželjno. Sistematsko unižavanje obrazovanja je počelo sa Šuvarovom reformom, a možda je ovaj pokušaj „jednog od najboljih…“ završni čin.
   Verujem da će, ako ovaj pokušaj ipak uspe, fa će prvi strani univerzitet biti onaj na kome je doktorirao Mića Megatrend.

8. Podržavam pisanje ali ne treba preterivati. Ako je sve tako kako je napisano kako to da imamo profesore koji su plagirali i za koje je jasno da su preko partije došli do pozicije? Još vreme mojih studija pre 25 godina bilo je asistenata je profesora na FON-u koji su bili blago retardirani. Nije pitanje njihovog morala (što je takođe bitno a fakultet je bio pun lopova i kurvara) ma čak ni stručnosi nego bazične inteligencije. Jednom takvom idiotu sam morao dokazivati da procenat povećanja produktivnosti nije ist broj kao procenat smanjenja trajanja operacije na predmetu rada: ako za 50% smanjimo vreme pregleda auta na tehničkom, mi ćemo moći duplo više auta pregledati za isto vreme. Povećanje produktivnosti od 100%. A što se radova tiče baš je Boris Delibašić (sad već redovni profesor) sa FON-a još kao asistent izveo ruglu svoje nepoštene kolege tako što je objavio rad u nekom časopisu gde svi dobijaju lake poene. U radu namerno pominjao Mikija i Šilju da pokaže kako se svaka glupost može provući kao naučni rad. Veliku frku napravio.

9. Iako se slažem da će ti strani univerziteti biti mašine za pranje novca i diploma, a ne Harvard i MIT, nemojmo baš preterivati ni kriterijumima na FF. Ali da ne kudim sopstveni (bivši) fakultet. Da je državi stalo do znanja, ne bi dala pare tim fantomskim univerzitetima, već bi ulagala u razvoj naših, pa bi tako profesori i mladi naučnici mogli da imaju pristup sajtovima poput EBSCO i jstor, a ne da mole kolege koje su pobegle u inostranstvo da im download-uju naučni rad.

10. Mislim sve suprotno od napisanog, ali necete objaviti.

11. Ne pali se. Doci ce sorosevi univerziteti da regrutuju nase buduce vladare. To je naredjenje i gotovo.

12. Poštovani profesore,
    uzalud ukazivanja na našu stvarnost, jer većina stanovnika Srbije živi u virtualnoj stvarnosti…

13. Hvala autoru na preciznoj dijagnozi ovog teškog obolenja koje napada Srbiju virusom proizvedenim u laboratorijma kriminalaca, primitivaca i iskompleksiranih neznalica. Hitno je potreban lek koji će zaustaviti pomor i dalje širenje i konačno suzbijanje „naprednjačke“ kuge.

14. Stvarno! Ali baš smo nepismeni. Izrazi anti-elitizam i anti- intelektualizam realno opisuju svakodnevicu. I u obrazovanju, a i inače, u društvu.

15. “Znanje nije roba koja se prodaje”…
    Ma jok znanje je izivljavanje nad studentim, od strane dozivotno uhljebljenih porodica…takozvane akademske zajednice.

16. Pa statiku nadstresnice u Novom Sadu su racunali upravo diplomci „pijacnih“ univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, a me stranih valjda. O ostatku ovog naklapanja ne treba nista reci. Gde ste to „boravili“ i po kom osnovu? Da li ste nikad bilo zaposleni Na Kolumbiji ili Harvardu, ili ste „boravilo“?

    Strasno me koliko se „pijavni“ kadar domacih „univerziteta“ uprpio. Pa cak i ovakve besnislice pise. Misle da su kosmonauti „NASE“ a ne umeju da proizvrdu obicnog pristojnog arhitektu kome nece padati zgrade i pravnika koji ce moci pristojno da obavlja pravosudnu funkciju. I krivi su I’m strani univerziteti za njihovu „pijacnu“ nekompetentnost i odgovarajucu aroganciju i uzasnutost pred samom naznakom konkurencije.

17. Ne znam kakvo mišljenje o tome ima Ratko Dmitrović ?

18. Ovaj ton, upotreba ocigledno neadekvatnih primera (Apeiron, Slobomir itd) i nizak nivo logike pokazuju zasto su stranih univerziteti nasusno potrebni. Projekcija o „pijaci“ je posebno ilustrativna o autoru. Samo na pijaci se ovako rezonuje, nikako ne na pravom univerzitetu.

19. Zvuči ozbiljno, na papiru, i verovatno ima poštenih univerzitetskih radnika koji proceduru moraju (žele?) da prođu. Ali iskreno, svaki „papir“ koji ti treba da budeš u reizboru, da imaš sve uslove, to se „sredi“, „završi“, kome treba, a ko je neko. Najbolji studenti se na razne načine obeshrabruju da nastave rad na matičnom fakultetu, mesta su u stvari već popunjena, kako koje profesorsko dete stasa za rođenjem stečeno „uhlebljenje“. Zašto bi Univerzitet bio pošteđen, kao nekakav bastion, obrasca poslovne etike čitave zemlje?

20. „Znanje nije roba“.

    Kraj vica.

21. Autor piše o univerzitetu kod nas ne kakav je, nego kakav bi trebalo da bude. U stvarnosti je sve mnogo drugačije, gore. Imate profesore koji bukvalno 20 ili 30 godina drže ista predavanja, bez ikakve izmene. Programi su zastareli. Kad fakultet akredituje neki studijski program, mora da ispuni zahtev da je taj njegov SP najmanje 70% identičan sa tri akreditovana evropska SP. Ali zato nema obavezu da je u skladu sa istim SP u drugom gradu, na drugom univerzitetu kod nas. Ako Vam dete prelazi sa FIN-a u KG na Mašinski fakultet u BG imaće brdo diferencijalnih ispita, čije će ga polaganje dosta koštati i naravno dugo trajati, tako da mu se taj prelazak ni u kom smislu neće isplatiti. Nepotizam na državnim fakultetima cveta, to važi i za BG univerzitet (pogledajte Mašinski fakultet u BG). Koliko dece profesora tamo radi u nastavi? Akreditacija je posebna priča. Tu na papiru napišete i skockate sve da se „provučete“. Dešava se da pojedini profesori koji se u akreditaciji pisani kao profesori na Vašem fakultetu nikad ne vide ni Vašeg fakulteta ni Vaših studenata. Studenti su srećni ako na predavanjima uopšte vide profesora. Nije redak slučaj da kompletnu nastavu drže istraživači pripravnici (primer: MFBG). Profesori tezgare, rade na 4-5 fakulteta, imaju privatne firme koje su im prioritet. Na fakultetu vrbuju najbolje studente za rad u svojim firmama, pa nije redak slučaj da izvanrednu decu odvoje od fakultetskih obaveza i polaganja ispita već na drugoj ili trećoj godini i da ta deca nikad ne završe fakultet. Akreditacioni ciklus traje 7 godina. Nakon akreditacije, fakulteti nemaju ni jednu ozbiljnu kontrolu, proveru na terenu do sledeće akreditacije. U obavezi su da napišu neke izveštaje i dostave NAT-u i Ministarstvu, ali znate kako je…papir trpi sve. O plagijatima (FON, Megatrend…), prodaji ispita (Pravni u KG), da ne pišem, dosta je već napisano i rečeno. Napredovanje nastavnika o kome piše u tekstu je posebna priča. Uslovi za napredovanje (izbor u više zvanje) su različiti u npr. Beogradu i Kragujevcu ili Novom Sadu. Kako je to moguće za univerzitete u istoj državi? Pravila za izbor i kriterijumi menjaju se često i tumače kako ko stigne, tako da je za poštene ljude koji samo hoće da im bude vrednovano to što imaju od rezultata, najveći stres zapravo šta će reći ekipa na univerzitetu (u nekom stručnom veću, ili senatu ili rektoratu), kako će protumačiti neki uslov ili neki Vaš rezultat, da li će ga zaustaviti zato što nije ničiji, što se možda nekome zamerio tako što je rekao svoje mišljenje i izneo svoj stav. Tvrdim da na univerzitetu bilo kom državnom u Srbiji možete postati redovni profesor, a da ni jedan rezultat koji navedete u izveštaju nije zapravo Vaš. Drugi Vas dodaju na radove, kao kontrauslugu za nešto što ćete Vi za njih uraditi. Neko je naveo primer profesora sa FON-a koji je razotkrio neki časopis. Znate li koliko takvih časopisa ima na SCI listi, sa IF? Naši univerziteti se kriju iza SCI liste, kao iza nečega što je sveto, a zapravo je u pitanju šuplja priča. U Beogradu imate ljude (i agencije) koje za novac pišu radove za SCI listu. Raspitajte se. Univerzitet je ustanova kojoj je potrebna velika reforma. Da li je ovo što je Vučić naumio rešenje? Naravno da nije. Ali nešto se mora uraditi. Univerzitet sam sebe urušava. Odbrana domaćeg visokog obrazovanja podsetila me na jednu misao pokojnog Brane Crnčevića koji je, govoreći o stanju pre 2. sv. rata u našoj zemlji, napisao: „Nismo imali ništa. A onda su došli Nemci i uništili su sve.“

22. Profa je solidno opisao ono čime se bavi, ali nemojte ulaziti u politiku.
    Diplomirani inženjer ne treba da pokušava da bude ortoped.

23. Истина. Поштовање.

24. Ma sta naprica, medjutim upravo cinjenica da na drzavnim univerzitetima predaju raznorazni kisjuhasi, beslini, gruhonjici i slicni pokazuje da nema tu nikakvih strogih standarda ni procedura niti da su ti i takvi drzavni univerziteti ista bolji od „Univerziteta Kristal“…

25. Par stvari bih pomenuo asistentu Kisjuhasu.
    Argument of bosanskim i drugim smesnim privatnim univerzitetima kao „stranim“ koji bi bili otvoreni i u Srbiji je bar dvostruko promasen. Pre svega, na tim univerzitetima vec studira i kupuje diplome politicka „krema“ iz Srbije, i njih ovdasnji akreditacioni i drugi organi u punoj meri priznaju kao da su domaci, tako da oni niti imaju razloga da dolaze, niti se na njih misli. Drugi razlog sto je argument asistenta Kisjuhasa promasen je taj da u Srbiji vec postoje isti takvi „univerziteti“, koje je to „strogo akreditaciono telo“ sastavljeno od tamanitelja cevapa i cvaraka iz „nase Republike“, kako to asistent Kisjuhas kaze, vec akreditovalo, i to mnogo puta do sada.

    Drugo, asistent Kisjuhas pokazuje jedan NGO-ovsko aktivisticki manir proizvoljne i neprecizne discusije koji ukazuje na izvesnu lezernost fakulteta na kome je on asistent, pa samim tim demantuje svoje navode o „strogosti“ serbskih „univerziteta“ i vaskolikoj kosmonauticnosti svih koji u njima rade, bar na nivou NASA.
    Podseticu kolegu Kisjuhasa da na Univerzitetu u Beogradu, na Fakultetu politickih nauka, godinama radi seksualni predator koji je upravo sprecen da postane dekan, upravo sa argumentima da je seksualni predator, ali je isti taj fakultet, istog tog predatora, bez ispunjenih uslova i za reizbor u vanrednog profesora, muvacinama i otvorenim nezakonitim zloupotrebama, progurao za redovnog profesora, a onda, da stvar bude gora, postavio ga je u najvise strucno univerzitetsko telo koje postavlja druge profesore. Naravno, dok im je smetalo da bude dekan (gde bi imao vrlo ogranicene mogucnosti za svoju seksualnu predaciju, bar prema studentkinjama), nimalo im ne smeta da predaje u sred svog „lovista“ i da bude okruzen studentkinjama.
    Rektor Univerziteta u Beogradu je dozvolio ne samo da taj predator bude u najvisem univerzitetskom telu, nego da tim telom predsedava drugi predator, koji je i sudija Ustavnog suda, i koji je, istovremeno, kao clan najviseg univerzitetskog tela koje je utvrdjivalo plagijate i oduzimalo zvanja, kao sudija Ustavnog suda ponistio univerzitetski pravilnik o plagijatima, kako bi sprecio da njemu samom bude oduzeto nezasluzeno profesorsko zvanje usled brojnih plagijata.
    O Univerzitetu u Novom Sadu ne mogu da komentarisem, jer ne znam, ali pretpostavljam da je tamo stanje jos gore, imajuci u vidu plodove, to jest rezultate, i cinjenicu da cela Bosna ponosna studira upravo tamo, jer je lakse nego u Beogradu, te da je Novi Sad prestonica laznih pravosudnih ispita, najgorih privatnih fakulteta (kojekakvi fakulteti za privredu i slicne stvari, kao i svasta sto je niklo u Sremskoj Kamenici), koji su svi uredno akreditovani kao kosmonauti NASA o kojima govori asistent Kisjuhas.
    Ukratko, asistentu Kisjuhasu bi bilo mnogo bolje da manje govori, a vise cita i radi. Sto se odnosi na sve nas, naravno, a pogotovo na one koji ovako pisu.
    Na kraju, asistent Kisjuhas, kao sociolog, bi morao da znati da rec „pijaca“ („market“) u sociologiji ima posebno mesto, te da neke od savremenih socioloskih teorija sve institucije upravo opisuju kao „pijacne svodove“ pod kojima se odvija pregovaranje o razlicitim grupnim intersima (recimo Robert Dahl). Dakle, jos jednom, asistent Kisjuhas bi dobro ucinio da se vise udubi u sociologiju, a manje u publicistiku.

26. Odlican text.Previse slova koje nista ne govore,ali neki rade za sewndwich ,a neki za broj reci ( sto mu dodje isto) .Svedocimo sunovratu svega u Srbiji u poslednjih 50 godina i malo po malo se javljaju posteni borci za moralne vrednosti u razno raznim strukovnim udruzenjima.S druge strane imamo novinare/kolumniste koji imaju svoje misljenje ,a razlikuju se od onog pijacarskog u tome sto njihova misljenja neko objavi i onda upravlja komentarima da bi se stekao utisak kako javnost misli na odredjen nacin.Dakle ista batina samo dva razlicita kraja.Zato nam je ovako poslednjih 150 godina i bice isto i u narednih 150.Dok ne dodju Pakistanci i slicni .Da nam pokazu kako se zivi i radi u jednoj ovako divnoj zemlji.A tada ce sve novine i TV stanice na celu sa urednicima i novinarima , i dalje da nastave isto da se ponasaju .Onda ce mo zaista da se skupimo ispod 3 maslacka i da kao u Americi turisti placaju za ulaz da vide ko je nekada ziveo n aovim prostorima.I da .Najbolja stvar ovakvih textova stto medij koji ih objavi napise da nema nikakavu odgovornost.Bas cudno ,toliko se upinju da objasne drustvu gde gresimo bez odgovornosti.

27. Nekoliko zadnjih tekstova (4-5) g. profesor je omanuo, ali ovaj je svakako odličan! Sve na mestu i tačno!!!

28. A da uvezemo strane političare ?
    Ko se SAD BOJI KONKURENCIJE ?

29. I pored mnogih stavova i pogleda Kišjuhasa sa kojima se najblaže ne slažem objektivno, sa precizno iznetom analizom visokog školstva se slažem.