Da li smo ikada bili moderni?

Ostavite komentar


  1. Svi ustavi u nas završavaju kao mrtvo slovo na papiru. Doneti su uglavnom zbog stranog faktora,(zapadne supervizije), kao deklarativni privid demokratičnosti. Ništa se u nas nije promenilo još od vakta Kodže Miloša samo glumatamo da jeste. Nadamo se da jeste, a „sublimalno u engramima“ zacarena strepnja veća je od nade. Ništa se u Srbiji ne menja, samo vreme teče i stvara privid da napredujemo, u rikverc, naravno.

    1. Sretenjski je ustav bio na snazi (važio) koliko? 15 dana (ili tome slično). Toliko je trebalo da Knjaza Miloša Rusija OCINKARI kod SULTANA, Sultan (nije ni čitao taj ustav) da ne beše ruskog cinkarenja možda bi i taj ustav duže potrajao…. ovako ništa.

  2. Da bi se društvo politčki izgradilo kao demokratsko, parlamentarno, tolerantno ili, što kažete, moderno, potrebna je jedna pretpostavka koja im prehodi. To je kulturna reformacija. Ne u smislu kulture ponašanja (mada smo i tu tanki) već promene vrednosti u bazičnom, duhovnom smislu. Bez toga sve ovo političko trčanje na točku je veština hrčka. Kad se umori malo odmori, nekih 10-15 godina, pa onda opet na točak. Naša kultura, vrednosti i svakodnevni način života računajući tu i međuljudsku komunikaciju na dnevnom nivou je zabetonirana u predmodernom. A crkva udar na sve to čeličnu armaturu. Dok ne sazre svest o potrebi da se društvo suštinski menja sve demonstracije i slični cirkusi služe i služiće samo kao ventil koji zapravo čuva to predmoderno društvo od promena. Pitanje glasi imamo li mi vremena da čekamo na takvu suštinsku promenu svesti?

  3. Ovaj tekst odskače od klasične produkcije ovog kolumniste. Odmeren je i vrlo koristan, uz tek poneko iskakanje prema sopstvenom političkom credu, što je i prirodno i normalno. Jedino što stvarno ne razumem je pojam „digitronizacija“. Digitron Buje bila je fabrika džepnih kalkulatora iz mesta Buje u Istri, verovatno je imala najpamtljivije ime u elektronskoj industriji SFRJ, ali…opet ne razumem.

  4. Moderno je nekad znacilo, sto je sada cenim demode izraz, i biti in, fashionable, furat najki? A bili smo i trendseteri retroa. Cak i to cak i u najnoviji Armani. Vrlo brzo nakon sto smo bili -vase dupe uvek zategnuto, uvek moderno u farmarke pirossssssiiiii- moderni da su neki slabiji iz geografije mislili da je Pirot u Italiji. Samoupravna radna zajednica-zvuci postmoderno? Identitetski? Srbe i Srpkinje je trendi a i tradicionalno definisalo to sto su srpski pravoslavni pa i hriscani – conditio sine qua non. Znaci da je u pitanju verska zajednica? Da neko ko je npr Katolik samim tim ne moze da bude i Srbin? Osim ukoliko je univerzalno ostvaren poput npr Rudjera Boskovica? Uvek moderno na Bolknzima. Odanost Rusiji veca nego u Rusa, Rusija ispred Srbije? Znaci verska zajednica lojalna drugima a ne sebi koji su jer su veci Rusi iako Srbi? Jer samo Rusija razume i podrzava (Palau plus) nase opredeljenje za carstvo nebesno koje nam ne dozvoljava odricanje od teritorije zemaljske kojom teritorijalno neraspolazemo uz sledstveno odricanje buducnosti teritoriji koju imamo? Tesko za skapirati ali CKKPSSSR kapira. Ako je identitetska konfuzija in mi smo trendseteri-sve po potrebi-srbIN. Kao drustvo, kao sistem uredjenja, funkcionalno- da li je funkcionalno moderno? Da li je diktatura moderna ili samo fashionable? Da li je demokratija novotarija? Sve je mnogo jasnije kada se upitamo da li je drzava u kojoj zivimo to sto jeste, kako je samu sebe definisala, parlamentarna republika sa tri oblika vlasti i ako jeste de jure, sta je de fakto? Light diktatura liderskih partija ogranicena dzigericom savesnih zurnalista, umetnika, javnih licnosti, unutarpartijskim obracunima, medjusobnom ucenjenoscu sa opozicijom u govnarskom konsenzusu nepruzanja podrske u resavanju sustinskih pitanja, globalnim politickim modernostima. Uz ogradu u odnosu na to sta smo mi, sta je moderno, sta je dominatno… A sta proslavljamo? Neradni dan. Ostalo je od sekundarnog znacaja. Drzavni posao kao tv format po sebi, da sam tata od na rtv npr., ne bih cenzurisao, ne bih skidao, ne bih sekao najgledaniju granu pogotovo tako fleksibilnu das ne lazemo. Aj sad, cenzurisi Kisjuhase.

  5. U situaciji kad 99% kritički misleće javnosti govori o tome da „Vučić krši ustav“ a pritom ne razume ni značenje same reči ustav ni njene praktične implikacije i primenu malo je bez veze obeležavati Sretenje kao državni praznik – meni to liči kao kad bi krave išle u operu da se kulturno oplemenjuju ne bi li davale kvalitetnije mleko. Ali da se vratimo na temu modernosti, bićemo moderni kad biološki izumre ova i sledećih 30-40 generacija, do tada će nam se valjda u dovoljnoj meri promeniti svest da uvažimo prednosti modernog i da prozremo i odbacimo licemerje tradicionalnog. Ovde većina ustav doživljava kao zakon pa tako čak imamo i ustavni zakon a ideja ustava je da „zaustavlja“ (obratiti pažnju na koren reči) nečiju moć, bilo da je reč o državi ili o njenim predstavnicima. Stoga se ne može kukati na to Vučić krši ustav (iako je pravnik sa visokim prosekom – tim gore) jer ustav danas ne postoji već se mora hitno među opozicijom i poštenom inteligencijom krenuti u razgovore za donošenje ustava – akta koji će ograničiti svačiju vlast i dopustiti različitost ako želimo biti moderni. Lično mislim da srbi nemaju takve ambicije, oni bi samo da budu vezir umesto vezira – to je krajnji domet svih političkih napora ovde.

  6. Moderna Srbija u smislu koji je opisan u tekstu nije postojala, osim u nekim segmentima – ironicno – za vreme Tita. Ali jeste postojala potreba, zelja i namera obicnog naroda da „zivi kao svet“. To je pokazivano i jos uvek se pokazuje vise na onom vaznijem, nivou kulturnog modela, nego na politickom, mada na prvi pogled ne izgleda tako. Nase elite su to svaki put sprecavale da bi imale koga da jasu. Daleko je lakse i profitabilnije zatvoriti sopstveni narod u obor nego praviti to sto se zove moderna drzava. Izuzeci koji su pokusavali suprotno bili su surovo kaznjavani (pa makar bio kralj ili premijer), proterivani ili sistematski ignorisani. Nedopustivo je da im neko „kvari pos’o“. Kad je Tito prvi put, silom, sprecio da ga magarce, oseto se pomak. Da danas ima razloga za veru u tu potrebu su upravo ovi protesti.U sutuaciji kad je vecina ocigledno protiv sadasnjih ali i opozicionih nadmenih „velicina“ kojima ne pada na pamet da nam javno objasne makar „sitnice“ kao sto je milion dolara nasih para za Miladina Kovacevica – ljudi ipak izlaze „na nisan“. Sta bi tek bilo da je u opoziciji makar jedna ozbiljna stranka? Ali kako da je bude kad je ne zeli ni pozicija ni opozicija, ujedinjena protiv modernosti? Kakva je buducnost te modernosti u 21-vom veku, da li je ispred nas samo korporativna drzava, drzava -firma, kapitalisticki feud ili zivotinjska farma, sasvim je druga tema.

    1. Tačno, Marina.
      Štaviše, u Srbiji ljudi se srame života u Jugoslaviji, privrede, ulaganja u kulturu, sport, zdravstvo, obrazovanje, turističkih putovanja, standarda, ma svega.
      Sramota ih je onoga što se postizalo i značilo ljudima u zemlji, susedstvu, ali i svetu. Danas je obrnuto. Par miliona ljudi je pobeglo, odlazi i tamo gde smo bili uzor pola veka (Bugarska, Rumunija, Mađarska, Slovačka, Češka, Poljska, postsovjetske zemlje)
      Dugo me muči dilema, zašto se srame kada svi pokazatelji govore da je tih pola veka bio najuspešniji za Srbiju i njene građane u njenoj istoriji ?
      Ako je zbog toga što su na vlasti bili komunisti, dilema postaje veća, jer se po logici stvari ljudi danas osećaju nesposobnim da stvaraju.
      Ako je zbog toga što je Srbija ponovo samostalna država, tek kada su je napustili svi, naročito Slovenci i Hrvati, dilema narasta do neslućenih visina.
      Konačno, ako je zbog kapitalizma, odnosno višepartizma i demokratije, doveo bih u sumnju mentalno zdravlje sunarodnika, jer je 1989. rekla Ok.
      Ali da se ne lažemo, kao i sve ostalo, tako je 1989. godina rekla da tako mora da bude, moderno je i preporučljivo, pa makar se svi Srbi okrenuli naglavačke. I dogodilo se. Sve je postalo naglavačke, štaviše zaratilo se zbog zančenja reči, istorije, geografije, ubedljivo najviše zbog interesa, i izgubilo.
      Danas, trideset godina kasnije, hipokrizija traje, kuka se na sva usta i traži kompromis (sa kim, kakav ). Kompromis modernosti i zaostalosti. Pa majku mu poljubim, svakojaka srpska elita u ovih trideset proteklih godine je dovela do zaostalosti, ima bilion šuškavih razloga.
      Da nije tužno, bilo bi smešno.

    1. Koliko se sećam, nije u pitanju bila kometa, već pomračenje sunca. Inače, smatram da je to bio fantastičan sociološki eksperiment ondašnjih vlasti, da se proveri šta se sve može postići upornim propagandnim pnavljanjem gluposti i neistina, a po receptu nacista i boljševika.

  7. Korupcija je, mislim, najsnažnije obeležje premodernih zajednica. Kada pričamo o Srbiji, govorimo u društvu gde je uvreženo ponašanje od kolevke pa do groba, duboko povezano sa korupcijom. Reći ću ono što znate: počinje „lobiranjem“ za kliniku i lekara, koji će doneti našu bebu na svet ( uz pun koverat), zatim se veze potežu za jaslice i vrtić, pa za školu i učiteljicu, izbor srednje škole i fingiranje upisnih rezultata je sledeće opterećenje za kućni budžet, o fakultetu da ne pričam, sva ta polaganja ispita, od vozačkog do doktorantskog, podrazumevajju „jaku vezu“ i debeo novčanik, naravno da i
    zakazivanje lekarskih pregleda i intervencija ide preko veze, ako želite knjigu, koju objavi neka wc revija, morate poznavati trafikantkinju, kada želite dobar aranžman za odmor, džaba trud ako niste dobri sa nekim iz (privatne) agencije, dobre jabuke ili banane, po normalnim cenama, dobijam, isključivo, ako se moja omiljena prodavačica seti da mi ostavi kilo-dva, dakle, preko veze. Kada umremo, korumpirani ,lekari pozivaju svoje grobare…nastavite niz.
    Plemenske veze, date rođenjem ili stečene društvenim angažmanom (čitaj: učlanjavanjem u partiju!), su osnovna matrica funkcionisanja srpskog društva. Čak i neki bolji među nama, kada zauzmu mesto u vlasti, pa vide, po dubini i širini, ukorenjenost i množinu manifestacija podaništva i korupcije, postaju svirepe autokrate i umišljeni vlasnici života običnog plebsa. Lek? Pridruživanje dijaspori.

  8. Autor kao i obično demonstrira svoju nezrelost u tumačenju društvenih fenomena. Moderan može biti samo onaj koji je dobro razumeo prošlost i koji shvata da iz prošlosti nikako ne treba sve odbacivati, upravo prava inteligencija nalaže da se dobro razume i razluči šta iz prošlosti ima trajnu vrednost a šta se može i mora odbaciti. Kišjuhas iz načina kako govori npr.o patrijarhalnosti i tradiciji pokazuje da to uopšte ne razume pa sa samouverenošću tipičnom za poluintelektualce sve to gleda sa nipodaštavanjem. To je zanimljiv fenomen kada takvi ljudi, mahom liberali, gledaju na društvo sa tvrdim uverenjem da mnogo šta treba bez ikakve dileme odbacivati, e da bi se bilo moderan, a oni ne shvataju koliko je svako društvo veoma komplikovan mehanizam čak mnogo složeniji i opasniji od npr. neke nuklearne elektrane ili aviona. Kada bi Kišjuhasa posadili za komandnu tablu aviona ili nuklearne elektrane on u paničnom strahu ne bi smeo da pipne nijedno dugme jer ne zna šta bi to značilo za ceo sistem nuklearke ili aviona. Opet, isti taj Kišjuhas u potpunoj sigurnosti smatra da za komandnom tablom drušvenog mehanizma možeš bez problema da lupaš po dugmićima, što-šta ismejavaš, naružuješ, odbacuješ, a taj društveni mehanizam je i složeniji i mnogo opasniji za rukovanje od nuklearke i štete od svakojakih društvenih ekperimenata mogu biti i često jesu nepopravive.

  9. Mislim ta tradicionalna Rusija stvarno, rovarila Balkanom u 19v kao i sada, pa nastala srpska državnost, leglo antimodernog, pa onda napravila tradicionalnu kosmičku stanicu Mir da pušta Acu Lukasa preko razglasa. Eto to nas koči u nameri da uspostavimo načelo podele vlasti, slobodu štampe, misli kojim vrednostima smo najbliži bili za vreme SFRJ. Uostalom ko je video još da je nacionalna država preduslov modernosti? Kurdima ide naročito dobro, i nama će, osim ako Rusi ne prestanu da rovare. Stvarno i ja se pitam zašto slavimo Sretenje?

Ostavite komentar


Dijalog

Tuča u parlamentu - dobro režirana predstava sa Andrićevog venca 5

Tuča u parlamentu – dobro režirana predstava sa Andrićevog venca

Sve je bilo dobro pripremljeno unapred, i scenografija i glavne uloge i replike, kako bi se sa glavne teme - pogibije petnaestoro ljudi pod nadstrešnicom u Novom Sadu skrenula pažnja. Čekao se samo povod iz opozicionih klupa i predstava u najvišem zakonodavnom domu, pred milionskim auditorijumom, mogla je da počne. A glavni režiser je sa jednog od brojnih ekrana mogao da posmatra svoje "umetničko delo".

Naslovna strana

Naslovna strana za 27. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Danica Vučenić, novinarka

Danas volim jer je nepoverljiv prema političarima i preispituje i sumnja u svaku informaciju.