Da li smo krivi?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nije kriv Vučić što se naša reprezentacija obrukala nego fudbaleri

2. Kriv si, hvala na pitanju.

3. Gospodin Kisjuhas, kao i predsednik, nije citao Jaspersa. Osim tog laganog citata u tekstu, koji je izvucen bez konteksta, da bi gospodin Kisjuhas stvorio privid znanja i pokusao da sebi obezbedi legitimitet, nista u Jaspersovom delu ne ukazuje na stremljenja casnog filozofa da institucionalizuje politicku manipulaciju krivicom. Cak i u onom delu o metafizickoj krivico, koji perfidno gospodin Kisjuhas koristi, veliki Karl Jaspers ne govori o tome da treba da postoji osuda kolektiviteta vec prica o osecanju. Uostalom, zar sam termin “metafizicki” ne oznacava nesto neuhvatljivo? Kada bi se usvojila rezolucija, reci bi bilo samo o materijalizaciji krivice. Konacno, profesoru Kisjuhasu treba priznati da je u pravu kada tumaci Jaspersovo odredjenje metafizicke odgovornosti i kaze da je potrebno da je svi osecaju, ali izostavlja da razlozi kako bi onda rezolucija doprinela tome. Sve u svemu, profesor nije polozio ispit iz poznavanja Jaspersa i trebalo bi malo dublje posveti filozofiji, u suprotnom, nijedan obucar ne bi trebao da ide dalje od cipela, a narocito ne sociolog subjektivnih interpretacija.

4. Odličan tekst

5. Đorđe Balašević:
   „Krivi smo mi, što smo ih pustili…“

6. Ovo je odlicno. Hvala Aleksej! Jedino nisam 100% siguran da li zaista i Srbija treba da podrzi tu rezoluciju. Jer osim Jaspersa, o krivici je pisala i cenjena politikoloskinja (Jaspersova ucenica) Hannah Ahrendt, koja je rekla: kriv je ko se oseca krivim (vi cete verovatno bolje znati, ja znam samo ovu recenicu). Da li bi Amerika, Kanada itd. glasali protiv sebe kad bi (hipoteticki, na zalost) njihova drzava ikad dosla na tapet zbog neverovatnih, vekovnih zlocina protiv starosedelaca „njihovih“ drzava?

7. U suštini ljudi bi trebalo da se stide od činjenja genocida pripadnika svog plemena. I, upravo taj stid ih abolira od kolektivne krivice. To smo videli kod Nemaca ( Vili Brant). Pouzdano znam da bi i velika većina Turaka dala sve zlato Istanbula da im se nije desila golgota Jermena u Prvom svetskom ratu.
   Kod nas je drugačije. Mi slavimo naše zločince. Mi se ponosimo njima. Mi slavodobitno slikamo njihove portrete po gradskim zidovima i ispisujemo hvalospeve o njima. I pri tome šaljemo tajnu policiju da čuva slike tih nakaza. Pa će oni, u ime naroda, da hapse opasnu po život Aidu i njenu mlađu sapatnicu ( izvinjavam se, zaboravio sam joj ime) prilikom njihovog pokušaja da oskrnave dela besprizornih novofašista. Pa će narodni sud da osudi atentatorke, a politički vrh da pozdravi efikasno pravosuđe.
   Pri svemu tome, najmanje 90% ( možda i koji procenat više) od izabranih 250 narodnih poslanika bi stavilo ruku u vatru da u Srebrenici nije bilo genocida, i to je jedna od ređih stvari u kojoj su saglasni i pozicija i opozicija( što jeste ponavljanje genocida drugim oružjem).
   Da li ste, mladi gospodine Kišjuhas, sigurni da nismo krivi? Ili ćete i dalje da deklamujete floskulu – nema genocidnih naroda, nema kolektivne krivice.

8. Ko se još seća rezolucija, Lige naroda?

9. Za one sa jeftinijim ulaznicama? Šta to znači elitisto?Da sirotinja raja ne zna da čita?A pametnjakoviću?

10. Lobiranje da nam se stavi etiketa genocidnog naroda u UN po zeljama Berlina , koji su nam naneli toliko zla… u XX veku a to nastavljaju i u XXI

11. Nije bilo genocida u Srebrenici.
    To je jedina istina, sve drugo su manipulacije.

12. Tesko da ima bilo sta da se doda.

13. Ko je taj Miksajlo on izgleda nezna sta je fasizam i novofasizam, i uporedjuje babe i zabe.

14. Е још да нађемо оне што читају и МИСЛЕ

15. Mišljenje na mestu.

16. Zanimljivo da Kisjuhasa demantuje ministar spoljnih poslova BiH, Bosnjak Konakovic koji izjavljuje da ce rezolucija ako se donese biti osnova za reviziju presude u kojoj je Srbija oslobodjena odgovornosti da je izvrsila genocid kao i za napatu ratne odstete. Nista od „individualne odgovornosti’, nigde „brige za zrtve’, nigde „buducnost“ nego otvoreni politicki interes bosnjackih nacionalista i njihovih sponozra, pre svega Nemacke.

17. Genocid je bio i ostao. Nista to promjeniti nece. Odgovornost onih koje je zaboleo prst od pritiskanja obaraca je utvrdjena sudom i pravosnaznom presudom da drzava Srbija nije sprijecila Genocid a mogla je. Nesto kao, pa eto izgubili smo boj na Kosovu ali smo im ubili cara Murata. Pet stotina godina poslije toga niko ne broji!?

18. Meni je vaznije pritanje „da li bi (veliki zlocin-genocid) ponovili“? Oni koji ga negiraju, sigurno bi.

19. Јел се питање односи на издају народа и државе? Јел упућено домаћим издајницима и западним подгузним мувама? Наравно да нисам читао шта дотични брабоња и балави (ко би то читао?), али прочито сам наслов, што је обзиром на аутора, више него довољно и велика жртва….

20. До данас је учињено на десетине злочина са милонским жртвама и није било осуде за геноцид, чак ни помена, а сада се неко сетио да осуди за геноцид Србе који су се у два светска рата борили против осведочених злочинаца који су криви за десетине милиона жртава, који су данас чисти јер су моћни и бришу своје злочине на тај начин што њихове бивше противнике проглашавају геноцидним и ми то треба да прихватимо као нормално?

21. Mi smo bili normalan narod do pojave Nikole Pasica……

22. Osudjujem SVAKI zlocin i nadam se da pravde ima i da ce zločinci platiti. Srebrenica nije genocid ni po jednom kriterijumu. Srbe i Nemce ili Austrija ce izjednacavati stvar je ne poznavanja uzroka i posledica dogadjaja. Nadam se da me razumete. Pozdrav.

23. @Ljiljana
    Vaš komentar je veoma tačan, što bi se reklo, dublji nego što je mišljen.
    Sa stupanjem radikala 1.0 u politički život Kraljevine Srbije početkom 1880-ih počinje haos, postojao je on i ranije ali je bio poprilično suspregnut i zauzdat, a od tada se taj haos razobručava, obnavlja i ponavlja na različite pitoreskne, živopisne i tragične načine.

24. Svidja mi se stav autora. Samo sam ja pametan i obrazovan pa sam resio da svojim mudrostima malo prosvetim glupu masu.

25. G. Kišjuhas, hvala vam što ste se setili Jaspersovog „Pitanja krivice“, knjižice koju je napisao imajući u vidu predavanja koja će držati svojim studentima u zimskom semestru 1945., dakle, nedugo posle sloma Nemačke i kapitulacije . Predlažem da ova knjiga udje u lektiru u završnim razredima srednjih škola.