Diploma jeste važna

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Diploma jeste vazna, ali ne i najbitnija.

2. Zna to ministar Stefanović, zato i jeste doktor megatrendovskih nauka.

3. BRAVO!!!

4. Tačno je to da je danas zvanje došlo jednim klikom na dohvat ruke ali diploma zlata vredi! Moju diplomu ne bih ikada menjala ni za šta,samo kad uzmem u obzir kroz šta sam sve prošla. Ali studentski život je period kada se balvan preobrazi u čoveka koji život i društvo shvata ozbiljnije! Nažalost,mnogima i ne pomogne,niti treba potceniti one koji su pre svega ljudi iako nemaju završen fakultet!

5. Treba biti čovek a mi smo ljudskost izgubili odavno bez obzira na to da li imamo diplomu fakulteta ili ne!

6. Pozdrav iz USA. Svako ko zeli, ili ne zeli ali mora, da dodje ovde neka ponese svoju diplomu ako zeli da u startu povisi svoje sanse za dostojanstven zivot. Osim, naravno, ako dolazi da bi nastavio nezavrsene ili zapoceo nezapocete studije. Diploma je neophodna za vecinu poslova koji sa sobom nose pristojan zivot, bar po mojim – porodicnim standardima. To je uslov da bi s vama uopste neko pristao na razgovor. Verifikacija u WES-u je obicno dovoljna. Garancija za posle razgovora nema. Izuzetak je i osoba koja je bez diplome vec napravila karijeru. Na primer programer koji je vec ostavio iza sebe nesto sto moze da govori samo za sebe. Ali cak i onda, ako se pojavi neko pribliznih sposobnosti sa diplomom iz na primer istorije umetnosti, dakle nevezane oblasti, Human resources ce mu dati prednost zbog proceduralnih razloga, cak i u privatnoj firmi. Ako ste zavrsili medicinu, veterinu, masinstvo, matematiku, knjizevnost, prava… a aplicirate za poziciju tehnicara pocetnika – ulazni nivo dakle – u laboratoriji za hemiju ili biologiju na univerzitetu ili institutu diploma je obavezna. Ona moze biti i totalno nevezana za ono za sta aplicirate ali morate da je imate zbog formalnih zahteva i zato sto, kako cesto obrazlazu sto su izabrali bas vas, „ste time pokazali da ste pametni“. To sto se dogadja u Srbiji sa diplomama je sramno i moze unakaziti privatne zivote ljudi koji s tim nemaju ama bas nikakve veze. Ako univerziteti, pre svega oni u Beogradu i Novom Sadu ne ucine nista – u stvari sve sto treba i preko toga – po tom pitanju za sve sto sledi nece biti krivi ni ustase, ni turski jaram, ni NATO, ni Albanci, ni Vucic ni ceo svet vec univerzitet sam.

   1. Svaka pohvala autoru teksta i vasem komentaru. Pozdrav iz Hrvatske.

   2. Odličan komentar. Na žalost ne deluje da će Univerzitet da uradi bilo šta, po mom mišljenju se rukovodstvo skriva iza procedura i propisa, a praktično se skriva iza zaposlenih u nižim rangovima…

   3. Tacno i koncizno, odlican komentar

   4. intresantno, bilo bi dobro da nam napišete iz kog dela USA pišete, pošto sam pre mesec dana pričao sa prijateljem iz Čikaga, koji je došao u posetu rodnom kraju, i koji mi je rekao nešto što me je zaprepastilo – da je nekada bilo ovako kao što vi opisujete, a da je sada kao i u Srbiji – naći posao u današnje vreme je mnogo teže nego pre 5-10 godina, i ne možeš biti primljen, ako nemaš nekoga ko bi se založio za tebe, tj. ako nemaš „vezu“!!!!

      1. Vas prijatelj nema pojma o America.Zivim 20g. Ovdje, 7 g. Sam u penziju I za dan mogu se zaposluti 20-puta.

      2. Pozdrav iz New York State. Ako bih htela da zaposlim tehnicara (u stvari bas vas) u mojoj laboratoriji, na entry level (technician I) poziciji za koju je potrebna diploma (pozeljno prirodne nauke, recimo da je imate), znanje engleskog i prosecan zdrav razum – mada vama ni jezik nije neophodan jer ja bih vas licno svemu naucila – podnela bih zahtev u human resources. Oni bi mi odobrili novo „radno mesto“, ako sam ja obezbedila novac kroz grantove. Oni bi takodje obradili aplikacije kandidata i poslali mi svega 3-5 najboljih, po njihovim standardima. Ako ste medju njima, ja bih mogla da vas proteziram ali svi clanovi moje lab moraju takodje da razgovaraju s kandidatima i kazu svoje misljenje koji je kandidat najbolji. S njima cete raditi pa se oni i pitaju. Znaci da sam vam ja dobra veza, ali samo donekle. To ne znaci da vas prijatelj iz Cikaga nije u pravu. Zavisi o cemu je govorio. Ako trazite posao nosaca namestaja, sobarice , doorman-a, lift boy-a, „zidara“ ili slicno veza ce vam sigurno pomoci i tamo i ovde u NY State. Ali tamo gde je diploma uslov za ulaz pravila su drugacija.

         1. Imate li potrebe za analitičarem kontrole kvaliteta hrane, na žalost iz Srbije? Dve debele diplome.

7. Uverili ste me ovim tekstom da kupim i pročitam Uvod u logiku i naučni metod i Teoriju saznanja. Malopre naručio knjige preko interneta. Izbili ste mi novac iz džepa. Čestitam. 🙂

8. Nisam ekonomista pa mi nemojte zameriti ako nisu svi termini na mestu, ali ova analogija vezano za diplomu fakulteta mi se izuzetno svidela kada sam je procitao nedavno. Naime, diploma fakulteta jeste kao menica, odnosno papir od vrednosti koja je izuzetno korisna ako ima neko pokrice u vidu znanja i odredjenih vestina stecenih na istom tom fakultetu. Ako nema to pokrice, apsolutno je bezvredna. Necu lagati, na fakultetu sam ucio brdo nebitnih stvari koje su , ali me je upravo taj rad oblikovao. Cesto se ljudi koji su napustili fakutlet vade upravo na to ucenje nebitnih i zastarelih stvari, ali ne razmisljaju o tome da ne samo na buducem radnom mestu vec i zivotu generalno ce morati mnogo neprijatnosti da istrpe. Iako sam zaposlen u struci za koju sam se skolovao, mozda jedno 20% vremena se bavim meni zanimljivim projetkima. Ostalo su one dosadne gluposti, za koje imam snage i koncentracije upravo jer sam veci deo zivota i ucio poprilicno nezanimljive stvari. Nije zivot idealan, sta da se radi. Na kraju krajeva, posteno zaradjena fakultetska diploma jeste znak da covek moze d radi, nauci i savlada odredjenu oblast i da se snadje u istoj (na posten nacin naravno) sto veoma znaci u daljem zivotu i poslu.

9. Odličan tekst!

10. Sto rece jedan komentator afere Stefanovic pre neki dan, ako diplome nisu vazne zasto ih kupuju! Sa druge strane, glavni krivci za krvav raspad Jugoslavije su ljudi sa diplomama, sa retkim izuzecima. Mnogo toga objasnjava ono sto je pokojni akademik Pavle Savic rekao, dodus

    1. Nastavljam komentar:
       …dodese u drugom kontekstu ali vazi i danas, parafraziram: Danasnji stav vlasti prema nauci i obrazovanju uopste, to je osveta bivsih ponavljaca.

11. U današnje vreme nam je veoma potrebno znanje, trebamo da ulažemo u sebe. To je veoma bitno za budućnost i život jednog čoveka.

12. Andrej, bezrezervno delim Vaš stav!

13. Tema je ozbiljna a autor se (jos jednom) pokazao vispren i suveren. Kod ovakvih razmatranja blizak mi je pojam akademske zajednice ciji si deo tokom (naravno pravih) studija a to iskustvo te onda nosi i ohrabruje citavog zivota. Atmosfera kritickog misljenja, kulta znanja, svih zavrzlama dolazenja do istine, jedne posebne solidarnosti – nezaborabno i plemenito. Rusenje kulta znanja (i diplome, naravno ) dokusurice ovo propalo i obescasceno drustvo

14. Niko ne spori da je važna diploma iza koje stoji uloženi trud i usvojeno znanje.Lažne diplome su zlo koje obezvređuje i pošteno stečene dišlome.
    G. Kišjuhas sigurno zna da je u Srbiji došlo do urušavanja ugleda svih fakulteta jer se svugde može steći diploma za pare.
    Pisanje o onom što bi trebalo i prećutkivanje onog što je zlo baca sumnju
    na dobronamernost natpisa. Ako nisi spreman da se boriš protiv zla, onda ćuti, jer ovakvo pisanje opravdava hohštapleraj!

15. Budućnost je u obrazovanju mladih ljudi.

16. Kišjuhas (AK) je kao i obično kontradiktoran i ideološki usmeren. On dva puta u tekstu provlači da se na fakultetima učimo multikulturalizmu, a valjalo bi da taj i još neke druge njemu drage pojmove podvrgnemo kritičkom mišljenju a baš to na fakultetima nije dozvoljeno. Današnji fakulteti na Zapadu su postali visoko ideologizovane institucije-tvrđave ideološke indoktrinacije i političke korektnosti, a to se vidi ne samo na društvenim već i tehničkim fakultetima. Veliko je pitanje da li su milenijalci najobrazovanija generacija, oni možda imaju brojčano više diploma od ranijih generacija ali kvalitet tog obrazovanja je veoma sporan, mnogi upravo ističu da su danas roditelji suštinski bolje obrazovani od svoje dece. Kao primer kontradiktornosti, u ovoj kolumni AK hvali obrazovane ljude, dok je u prethodnoj nahvalio trgovce koji su primer mahom samoukih ljudi dok je tada kritikovao „kulturnu i intelektaulnu elitu koja se oduvek osećala superiorno pred trgovcima“. AK se po potrebi prilagođava svakoj kolumni , ako treba hvaliti neobrazovane trgovce koji doprinose ideologiji koju AK stalno reklamira, onda trgovci imaju prednost. Ako treba hvaliti obrazovane ljude sa naglaskom na multikulturalizam, različitost… onda on hvali obrazovane ljude. Ako na fakultetima prevladaju ljudi drugačije ideologije od njega, on će početi da hvali analfabete.

    1. Očigledno si negde čuo reč „kontradiktoran“, pa sad koristiš svaku priliku da je napišeš u svojim komentarima, iako nemaju nikakve veze sa tekstom koji komentarišeš. Da si stekao diplomu na nekom univerzitetu, načio bi kako da analiziraš tekst i kako da izvodiš zaključke, a naročito kako da to prezentuješ. Ovako deluješ zbunjeno i smešno, a uz to si potpuno promašio poentu teksta. Za razliku od ostalih 30-ak komentatora, koji su sve razumeli u potpunosti.

17. Autor je sve lepo objasnio, osim sto je zaboravio da napomene da konkretno u Srbiji diploma ne znaci nista zahvaljujuci cinjenici da je raznoraznim megablejama dozvoljeno da stancuju i prodaju iste, kao reklamni materijal, a i na drzavnim univerzitetima je tek nesto malo bolje stanje jer osim jednog skromnog dela beogradskog univerziteta ostali su odavno napustili kriterijume koji su neophodni da bi se neka institucija nazvala univerzitetom.
    Zbog ove tragedije ne treba kriviti samo razne Mice Megatrendove koji su videli odlicnu priliku da prodajuci diplomu (bezvredni papir) za novac (papir koji nesto vredi) masno zarade, ni one koji kupujuci diplomu sebi obezbedjuju mesto u drzavnoj sluzbi i sinekuru do penzije, vec i sve one (dakle ogromnu vecinu gradjana ove zemlje) koji uporno glasajuci za one koji su stvorili i odrzavaju ovaj nakaradni sistem postaju saucesnici u kolektivnoj propasti ove drzave.

    1. nadam se da ste u komentaru imali u vidu da su „ovaj (neokolonijalni) sistem“ (tzv. „Vašingtonski Konsenzus (Dogovor)“ uveli 5oktobarci….

18. Odličan tekst, istinit, duhovit, inteligentan. Nikad nije bilo lako završiti fakultet, ni najpametnijim.

19. Glavna teza je ok, ali argumentacija je, jednim delom, bozpomozi. Kao i inace kad autor, pokrenut nekim licnim emocijama i motivima zaboravi da, osim sto je doktor sociologije nije i doktor psihologije, doktor etnologije, itd.
    Zavisno od teme volim da procitam ove kolumne ali eto ponekad se od prvog pasusa oseca taj hibris. Steta.

20. Poštovani gospodine Kišjuhas,

    Kao neko ko je pre par godina završio faukultet i redovno upisao doktorske studije (trenutno imam 26 godina), mogu da Vam kažem sledeće.
    Mislim da je diploma itekako imala posebnu težinu ranije, dok su fakulteti ozbiljno radili i dok nije postojala mogućnost da baš svako studira.
    Ostale fakultete ne bih komentarisala, već ću da počnem od svog dvorišta (ostala sam da radim na fakultetu, trenutno sam asistent), a to je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Iako imamo ogoman broj studenata i reklamiramo se kao ozbiljna institucija, realnost je drugačija. Upisujemo loše đake iz srednjih škola, maltene samo one koji nisu konkurisali. Prijemni ispiti su prilično laki. Imamo više od 10 (!) ispitnih rokova po godini. Kriterijum ocenjivanja i nije nešto visok. Moje iskustvo je da apsolutno svako ko upiše fakultet može i da ga završi ako je dovoljno uporan i nije mentalno ograničen (a znam da je jedan i takav završio, otac mu je akademik i radi kod nas na fakultetu). Završila sam elektrotehniku. Razvoja kritičkog mišljenja nije bilo. Sumnje, ispitivanja, kreativnog razmišljanja, bilo čega što bi nas odlepilo od ponavljanja nečeg što smo pročitali nije bilo. Zašto? Zato što većina studenata nije sposobna za tako nešto. A ni većina zaposlenih.
    Za mene je to ponižavajuće i velika sramota, tako da nisam sigurna da li ovde pripadam.
    Još jedan primer manjkavosti u obrazovnom sistemu: držim časove iz matematike nekome ko studira na Učiteljskom fakultetu. Ta osoba ne zna tablicu množenja. Ta osoba će sutra našu decu da uči tablicu množenja. Kako? Tako što će završiti fakultet. Kao što je završila i srednju i osnovnu školu.
    Primera je bezbroj.

    1. Složiću se u potpunosti da većina profesora i studenata nije sposobna da bilo čemu pristupi kritički, takav pristup smatra nepotrebnim komplikovanjem ili čak ispoljava neprijateljstvo i agresiju ukoliko ih se provocira da sagledaju temu iz više uglova. Većina ne želi da zna da postoji više uglova, ili da za određeni problem može postojati više od jednog rešenja, a naročito su spremni da se pobune ako sagovornik neće da im kaže šta je tačan odgovor. Ja sam doktorirala na BU i radim u visokom obrazovanju 20 godina i trend je nažalost uvek bio da se povlađuje osrednjima od prijemnog do diplomskog, pa i dalje.

21. Slazem se sa svime napisanim, al’ ovo vazi samo u pitanju goreopisanih fakulteta koji zaista vode racuna o svom nastavnom kadru, programu, prijemnim ispitima itd. Takvih je fakulteta u nasoj zemlji, nazalost, sve manje i manje, te se za pojedine diplome zaista moze reci da su nevazne jer ih dobijaju ljudi koji te i takve fakultete nisu napustili nista pametniji i prosveceniji nego sto su bili kad su ih upisali. Za takve diplome i diplomce mislim da ne treba imati bilo kakvog postovanja.

22. Sta vredi sto sam se mucio i ucio prestizni beogradski fakultet sedamdesetig kad su se devedesetih, a pogotovu posle 5.oktobra liferovale diplome od vikend i vecernjih fakulteta pootvaranih u svakom mestu u Srbiji . Njihovi diplomirani su potisli sve nas ,,nesposobne,,Dakle demokrate su poslale u prevremenu penziju hiljade strucnjaka da bi na njihova mesta postavili svoje pristalice sa falsifikovanim diplomama…Eto oktkud ta moda. A ,da se vlasi ne sete, sada ti isti napadaju neke druge…

23. Delimično se slažem a delimično ne.
    Od industrijske revolucije na ovamo postoje delatnosti za koje fakulteti jednostavno usporavaju sticanje znanja. Postoje naravno i tradicionalne branše gde fakulteti i dalje imaju monopol na znanje. Ukoliko hoćete da budete pilot, ne možete kući baš da vežbate, morate u školu. Dok ukoliko hoćete da učite programiranje, možete da učite od najboljih na svetu preko interneta ili od najboljih na vašem fakultetu, izbor je lak.
    Ukoliko neko posle srednje škole, krene da stiče konkretna znanja samostalno, umesto na fakultetu, biće u značajnoj prednosti u odnosu na svežeg dipl. ing.-a nakon četiri godine. A razlozi su vrlo prosti. Dok se studenti ETF-a uče diferencijalne jednačine, elektroniku, sociologiju… Vi možete da učite konkretne alate i programske jezike i to svojim tempom a ne tempom najsporijeg iz grupe.
    Da je ovo istina potvrđuje i činjenica, da sve što je potrebno da radite u prestižnim IT kompanijama po inostranstvu (koje će vrlo rado da vam plate, preselenje, izradu vize, stan i platu unapred dok se ne snađete), je da imate pasoš i prođete testiranje.
    Da li neko ko je sticao samostalno konkretna znanja može da prođe takve testove? Da. Da li student generacije ETF-a, koji nije radio noću samostalno, može da prođe takve testove? Ne!
    Po meni najveća korist od studiranja je da stvorite radne navike i da se naučite da učite, jer ćete učiti celi život. Drugo, fakultet pruža životna iskustva i razbijanje zabluda o tome kako društvo funkcioniše i kakvi su ljudi. Takođe treba da znate da vam 80% posto stvari koje ste naučili na fakultetu neće trebati na poslu (bar na tehničkim fakultetima).
    Na kraju svima preporučujem da studiraju ako su u mogućnosti, ali da svakako stiču i konkretna praktična znanja u svom slobodnom vremenu. Ukoliko želite brzo zaposlenje a pri tom ne možete da postignete i samostalno učenje i fakultet, moj savet je svakako da odustanete od fakulteta i učite nešto konkretno.

24. Diploma jeste bitna za osobu koja je stice, ali nakon studija mnogi ljudi ne mogu naci poslove sa tom diplomom – zbog struke a i zbog same „titule“. Ljudi sa master diplomama koji ne mogu da nadju posao u struci, bivaju odbijeni za neke pozicije za koje su prekvalifikovani jer niko nece da ih placa vise samo zbog „titule“. Ljudi sa diplomama sa Filozofskog nazalost za tu diplomu se namuce da bi posle presli u potpun odrugu struku. Nazalost, u Srbiji, diploma nije bitna.

25. Diploma je samo parče papira koje omogućava da se lakše provučete do željenog posla. Nisam primetio da su ljudi sa fakultetskom diplomom nešto pametniji od onih koji je nemaju, čast izuzecima. A šta ćemo sa onim diplomama koje su dobijene na ovakav ili onakav nepošten način? Naši ljudi sve vole preko reda i preko veze u šta sam se lično uverio na fakultetu.

    1. Druže, jesi li pročitao tekst? Namenjen je baš ljudima koji misle kao ti.

       1. Naravno da sam pročitao, zato sam i prokomentarisao. Komentar je namenjen osobama poput tebe i kolumnisti koji misli da je diploma nešto što će ga automatski svrstati među pametnije ljude i smanjiti njegovu intelektualnu inferiornost u odnosu na „samouke“ (kako ih je on nazvao). Nikola Tesla nije imao fakultetsku diplomu, a bio je daleko pametniji od mnogih koji su je imali. Pročitaj Alexov komentar, možda ćeš shvatiti zabludu kolumne.

26. Nisam siguran da li je autor u celom tekstu ironičan ili živi u nekoj vrsti samoobmane.

    Nadao sam se da ovo neće biti još jedan od tekstova koji posrnulost domaćeg obrazovnog sistema vide u lažnoj diplomi ministra policije, ali avaj, čovek je morao biti pomenut više puta, kao da odavno nismo apsolvirali šta je posredi u njegovom slučaju. Ima lažnu diplomu, da. To je loše. To ne možemo da osporimo. Ali šta ćemo sa PRAVIM diplomama koje vrede udu (da se izrazim kao autor)? Ja, evo, imam pravu diplomu sa državnog fakulteta, pošteno sam je stekao na Filološkom fakultetu u Beogradu, ja sam „profesor engleskog jezika i književnosti”, tako piše na njoj, ali kad sam se prijavljivao za određene poslove, zvali su nastavnike iz jedne privatne beogradske škole stranih jezika da testiraju moje znanje jezika. Sad, neko bi u svojoj taštini nazvao taj čin uvredom, neko ko voli da maše svojom diplomom i u njoj vidi neku vrednost, a ja smatram da je čin potpuno opravdan. Zvali su nastavnike iz te škole da me testiraju, jer u tu školu imaju poverenje koje nemaju u Filološki fakultet u Beogradu. S razlogom. Sa tog fakulteta izlaze, moram da se tako prosto izrazim, nemači pojma. Kad upisujemo master u inostranstvu, polažemo IELTS i TOEFL, niko ne kaže „Hej, pa ovi ljudi su završili engleski, oni ga znaju, oslobodite ih IELTS-a i TOEFL-a”. Opet, s razlogom. Isprva sam verovao da taj fakultet završava svako. Danas verujem da skoro svaki fakultet u Beogradu završava svako. Kurikulumi se sastavljaju tako da i osobe koje se intelektualno kreću na transverzali prosek – blagi potprosek mogu da ga završe bez mučenja. I sâm spadam u te ljude. Bio sam prosečan student, poluzainteresovan, nikad se nisam previše udubljivao, izlazio sam na ispite tek da ih položim, pa opet dobijao dobre ocene, iako me nisu zanimale, nikad nisam imao periode maratonskog učenja tokom ispitnih rokova, pa sam ipak uspeo da završim fakultet sa solidnim prosekom. Bio sam puštan da prođem. Bio sam u svakom pogledu prosečan, negde na polovini u svemu. Što znači da postoji polovina studenata koji su bili gori od mene i takođe imaju diplome i ponose se njima. Mnogi od njih sebe smatraju intelektualcima. Ja ne. Nemam osnova, i za to je kriv fakultet. Fakultet me nije načinio intelektualcem, a dao mi je sertifikat. Postoji samo jedna stvar koja je opasnija od osobe koja ne zna, a to je osoba koja ne zna, misli da zna, a misli da zna zato što joj je dat papir, dokaz da zna. Takva osoba je u stanju da oskvrne bilo koje naučno dostignuće predaka. Takva osoba tvrdi da ljudi nisu sleteli na Mesec, takva osoba ne vakciniše decu. I ne, moj fakultet nije kod studenata razvijao kritičko mišljenje. Manjina koja je sa kritičkim mišljenjem upisala fakultet, sa istim ga je i završila. Većina koja je bez njega upisala, i završila je bez njega. Ubeđen sam da je tako i na većini drugih fakulteta. Radim s „visokoobrazovanim ljudima”, pa znam kako razmišljaju.

    Mi živimo u vremenu u kom fakulteti proizvode armije diplomiranih mediokriteta. Autor tvrdi da su milenijalci (ili milenijumci, kako ih on naziva) najobrazovanija generacija u istoriji čovečanstva i to je poznata floskula. Da, možda milenijalci imaju najviše diploma per capita, ali koliko su istinski obrazovani, koliko su erudite, koliko ih fakultet uopšte osposobljava da postanu erudite? Kriterijumi se srozavaju, i to uopšte nije boljka koja je endemična u Srbiji. Para vrti gde burgija neće, čak i najprestižniji univerziteti boluju od toga, oni koje autor pominje ovde. Ove godine je izbio skandal oko upisa na koledže u SAD, tzv. Operacija Varsity Blues. Džordžtaun, Stenford, Kalifornija, Jejl… Zaposleni na ovim fakultetima su primali keš da bi na mufte omogućili deci bogatih roditelja da upišu studije. Kad oni to rade, možemo misliti šta tek rade manje prestižni univerziteti i kome da verujemo. Ko danas proizvodi kadar za koji se nedvosmisleno može reći da je kvalitetan?

    Ima jedan film, ‘Booksmart’ iz 2019. godine. Tinejdžerski, ali okej. U njemu glavna likuša, štreberka, maturantkinja, ide unaokolo i priča svima kako je primljena na univerzitet Jejl. Hvali se time kao da se radi o ogromnom podvigu, nipodaštava drugu decu, ali ubrzo u jednoj „disillusionment” sceni saznaje da su mnoga druga deca koja se nisu ni upola trudila tokom srednje škole takođe upisala prestižne univerzitete. Jedna drugarica joj je isto upisala Jejl, jedan drug upisao Stenford, stipendiraju ga jer je dobar fudbaler. Kao šlag na tortu, lik koga je sve vreme smatrala luzerom, lik koji sriče dok čita i puši travu u veceu, kaže „Ja nisam ni upisao fakultet. Primili me da radim u Google. Jest’ da nije Apple, ali je šestocifrena zarada”. Ta spoznaja je šalje u kognitivnu disonancu, ruši sve u šta je dotad verovala, i tera je da preispita stavove.

    Ima u seriji „Vruć vetar” jedan lik Magistar Čolović. Stereotipan SFRJ intelektualac, ozbiljan, sa DEBELIM naočarima, iz vremena kad je magistratura značila nešto, kad si morao da se oznojiš da je stekneš. Sama reč „magistar” je odzvanjala. A tek „doktor”. Nekada si, kad bi čuo tu reč, zamišljao starog, iskusnog intelektualca koji je pročitao brda knjiga i iza koga su stajale decenije istraživačkog iskustva. Sad imaš instant dvadesetšestogodišnje doktore, doktorati se dele šakom i kapom.

    Ne, diploma nije toliko važna. Ko u današnjem svetu tvrdi da jeste važna, bojim se da živi u prošlosti.